33 / 45 / 78

Koliko vas pamti čaroliju slušanja ploča na gramofonu ? U vrijeme kad nije bilo jutjuba, pa nisi mogo razvrnut zvučnike da ispadaju cigle iz zida, nego si moro kupit ploču da možeš slušat ono šta voliš, il molit svevišnjeg da na radiju naleti pjesma koju voliš.

Ja sam rasla uz starijeg brata koji je imo pozamašnu kolekciju šta longplejki, šta singlica. I to kakvih imena - Claptona, Led Zeppelina, Deep Purplea, Stonesa, Manfred Mann's Earth Banda, Beatlesa, Bijelog dugmeta...Naravno da sam ja imala zabranu pristupa i rondanja po tom čarobnom svijetu. I naravno da se nisam pridržavala zabrane pristupa; kad sam malo frknula onda sam i ja počela kupovat ko svoje ploče ( ispočetka Boney M i ABBA, lakše štivo, kasnije je na red došla Azra i Film i puno drugih ), pa sam ko slušala samo svoje ploče. Moš mislit. Slušala sam ja ono šta mi se htjelo kad god mi se ukazala prilika, jedino sam morala pazit da vratim ploču točno tamo gdje je bila, jer je brat biće imo fotografsko pamćenje pa je znao kojim su redom bile složene.
Sjećam se prvog kupljenog singla Azre ( Balkan / A šta da radim ), omotnica plave boje sa crvenim točkama i nazivom banda ak se dobro sjećam, koju sam kupila u ondašnjem Elektromaterijalu ni ne znajući šta kupujem; konstatiro je da dobro sviraju, a meni je to bio znak da popratim njihov rad i kupim ono šta će dalje izdat.
Kad je brat otišo u vojsku njegov gramofon Toska ( ne znam više broj ) je bio maksimalno iskorišten. Bila sam u njegovoj sobi više nego u bilo kojoj prostoriji. Pa ajmo; ploču van iz omota pa na gramofon, pa ono pucketanje igle po vinilu prije nego krene čarolija zvuka...Imo je braco i ono nešto za brisanje ploča, nema to čudo naziv; to sam skoro izlizala u njegovoj odsutnosti, brišuć ploče da izbjegnem preskakanje, da mi ne zavrne vratom kad dođe doma. Jer lako ak preskače ABBA, šta ak počne preskakat Clapton ? Pa bolje da me vrag odnese.
Jedino nikad nisam naučila promijenit iglu na gramofonu; nije da mi danas fali to znanje, al moglo mi je možda umanjit frazove od mogućnosti da i igla sjebe ploču.

Dok se brat vratio iz vojske, ja sam doktorirala na njegovoj kolekciji i proširila je nekim svojim dodacima. Na upit jesam dirala ploče, odgovor je bio pogled tipa - pa šta me uopće pitaš, reko si da ništa ne diram. Vidiš da je sve složeno kak je i bilo. Srećom Toska nije mogla odgovorit na pitanje, imala bi za ispričat cijele ruske klasike o satima i satima pucketanja vinila i svirke.