Wilma, domaćica iz kamenog doba

Evo sam crkla. Naime moja je kuhinjica poslijepodne izložena suncu, i temperatura je neznamkolkotočno u kuhinjici, al je poprilično visoka. A ja eto izvana mahnula viseću kuhinju, peć, frižider i sudoper. Kud sam se preznojila pedesetšest puta, tud sam dehidrirala. A puko mi je i nokat, pa ću sad kad dođem sebi morat i nokte odrezat, jebala me kuhinja i trackanje po njoj.

Pa sam otvorila limenku radlera, da se malo dobijem, i nešta mi palo na pamet kak je zapravo bilo dobro ženama koje su živile u špiljama. Od kućanskih aparata jedino ognjište s vatrom, jerbo još nije izmislilo struju; nit štekera, nit frižidera za otapat, nit peći za ribat ( pa jesi oribala - jel iskipilo, ko da zna da je čista ), nit sudopera, nit elemenata pretrpanih ranjglama, tanjurima, čašama i šalicama. Spužvice, žice za ribanje, svi ti pusti Domestosi i Mister Muskolo sredstva - nula bodova ( i da je kojim slučajem bilo tih sranja, štaš ribat kad nema kuhinjskih elemenata, šta drvenih šta ugradbenih ).
Pa ujutro ustane i ispaćenog supružnika popraši u lov, da se ima nešta za ubacit u kljun; dotle ona s djecom malo obiđe grmlje da naberu malo bobica, da se ima uz meso il ko glavni obrok ako supružnika satre medvjed dok lovi ručak. Pa se vrati u špilju, možda malo pobaca one životinjske kože van da se luftaju i pazi da se ne ugasi vatra. ( Šteta šta nije bilo tevea da malo pogleda reprizu kakve sapunjare, al jebiga onda bi bilo i usisavača i peći i frižidera, pa kad bolje razmislim nek nije bilo struje jer se time zaobilazi puno ribanja ). Kad se on dovuče do špilje, iznapada ga svakako - jer se predugo zadržo, jer je ulovio nešta maleno pa nema dosta za ručak ni za njega a kamoli za cijelu familiju, jer ga je ulov ugrizo pa mora obavljat trijažu lišćem i manjim komadima kože koje čuva za svečane prilike; uglavnom kak god okrenulo - najebo je ko žuti. Onda nabrzaka bubne meso peć, pa se najedu, i uvuče kože nazad u špilju, a njega potjera da ide ulovit nešta za večeru jer je bio pretraljav kod ulova za ručak i nemaju šta večerat. Djecu natjera spavat i razmišlja kak bi bilo dobro imat nešta za popit poslije ručka, recimo neku kavu il radler, i da ima neka čarobna kutija iz koje bi izvirali zgodni frajeri poput Balibega, pa da gleda sapunjaru dok njen lovac nastoji izvuć živu glavu vrebajuć budući obrok.

Ajme šta im je bilo dobro. Upravo sam se sjetila da one nisu imale ni peglu. A mene čeka popeglat hrpa majica, koje sam bila dovoljno glupa kupit a znala sam da se peglaju.

( Na fotki je rekonstrukcija lica neandertalke; nazvalo je Wilma, po ženi Freda Kremenka. E ta kad je muža pogledala znao je šta misli i hvato se izlaza iz špilje bez da puno pametuje. )