Vamos a la Playa

Imala sam najbolju namjeru stavit krasnu fotku mora, i već je krenem zakeljit kad skužim neko dvoje kupača nasred srijede fotke, grcaju slanu vodu na nekom nagloroza luftmadracu. A kakve sjajne valove sam uhvatila fotkom, i sjebu mi oni koncepciju. Al dobro.

Kad treba krenut na plažu, prvo pol sata treba za spremit sve šta može zatrebat. A to sve uključuje ručnike, slamnate ležaljke, ligeštule; frižider s vodom, voćem, keksima, sendvičima, smokvama, pohanim mesom, ovisno o prehrambenim navikama; luftmadrace, peraje, šlaufe i one plastične gluparije za djecu da mogu plivat; kantice i grablje i lopatice i pun kufer plastičnih pizdarija za igrat se u pijesku; rezervne kupaće za sve koji idu; kreme za prije, za vrijeme i za poslije sunčanja; tablete za sve situacije; novčanik da se može otić na kavu; sunčane naočale, dihalice, maske za ronjenje; suncobran, pribor za nokte, knjigu, karte. E onda pol sata slažeš u gepek jer sva ta krama al nikako ne stane unutra, pa je moguć i verbalni delikt usljed visoke temperature i posrtanja pod teretom krameraja.
Kad se konačno sve potrpa i krene, negdje na pola puta se skuži da se uzela lubenica al ne i nož, il se nisu ponesle plastične čaše za pit. Verbalni delikt je neizbježan, jer se nameće pitanje čime rezat lubenicu ( bacat je od stijene dok se ne razleti) i kak pit bez čaša ( lijevat sok u ruke pa riskirat napad pčela). Kad se stigne na parkiralište, slijedi iskrcaj ko na Normandiju jer treba svu kramu izvuć iz gepeka i odnest je do plaže. Pritom treba pazit i na djecu, jer pomahnitaju čim vide vodu.
Konačno plaža. Djeca tule jer moraju čekat da se slože ručnici pa onda mogu u vodu. Ponovo izbija verbalni delikt jer onaj ko je trpo flaše u frižider nije stavio one pločice iz dubokog zamrzavanja pa je sok topal ko pišalina, a salama u sendvičima je crna. Svi su izbezumljeni od znoja i vrućine, i opet izbija verbalni delikt jer da ko će ostat kod stvari, jebiga nemoš s novčanikom u vodu.
Pa divljanje po vodi, ronjenje i skakanje i potapanje i ispričavanje onom koga slučajno zapneš. Pa verbalni delikt s onim ko je osto čuvat stvari, jer da koju vražju mater vas nema tak dugo, mozak mu je zakipio. Pa se maži kremurinama. Pa pij kipući sok, sendviči se bacaju zbog sumnje na salmonelu. Pa prženje na suncu, i opet voda i mazanje kremom i tak stalno u krug. Da ne spominjem kad naiđe onaj sa kuvanim kuruzima i kokicama, to je stampedo za njim preko baba i ručnika.
Predvečer sve skupljaj, nosi do auta, slaži u gepek. Opet verbalni delikt jer se ostavilo frižider na plaži pa se mora vraćat po njega. Pa sve vadi iz gepeka, nosi u apartman, vadi ručnike i pravi večeru. Jer kad si gladan nisi svoj.

Zvuči poznato?