OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kakva je bila pozicija te Srpske dobrovoljačke garde? Kome je ona odgovarala?
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: Pa Arkan je dugogodišnji kriminalac evropskog renomea. Negativnog renomea, naravno, pljačkaš banaka, ali je dugo vremena radio za saveznu Službu državne bezbednosti i učestvovao u fizičkim likvidacijama političkih emigranata. Ja sam 1986. godine podnosio krivičnu prijavu ili 1987. godine protiv tadašnjeg saveznog ministra unutrašnjih poslova
Staneta Dolanca. Između ostalog sam ga optuživao za ubistvo jugoslovenskih političkih emigranata, za ubistvo
Stjepana Đurekovića, a u govoru u Udruženju književnika Srbije, u javnom govoru sam precizirao da je izvršilac tog ubistva bio
Željko Ražnatović Arkan, da mu je ministar
Dolanc nakon toga poklonio pištolj sa posvetom
"Željku, od Staneta".
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Stanite tu sada za trenutak. Recite samo u nekoliko reči ko je bio
Dolanc koji je u to vreme bio ministar unutrašnjih poslova Jugoslavije i kad je to bilo?
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR:
Stane Dolanc je dugogodišnji, jedan od najjačih ljudi
Titovog komunističkog režima, a posle
Titove smrti sigurno najjači, politički najjači čovek u državi. Bio je ministar unutrašnjih poslova i bio je glavni šef svih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi tadšnje komunističke Jugoslavije.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Niste mi odgovorili preciznije kad, locirajte vremenski.
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: Pa od
Titove smrti 1980. godine, pa nadalje. Negde do pred kraj osamdesetih godina kad mu je mogao isteći poslednji mandat, 1988. godine ili 1989. godine, ne mogu se baš precizno setiti.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pomenuli ste svoj govor u Udruženju književnika u kome vi govorite o
Dolancu i vezi sa
Arkanom. Pogledajte da li je to sadržano u tabulatoru 10 i kad pronađete ovaj citat koji ste obeležili na 851 stranici, pošto je to objavljeno u vašoj knjizi, to je na stranici 851, molim vas da pročitate.
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: Ali to je tabulator 10, gospodine
Miloševiću, bar kod mene.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jeste, tabulator 10, to sam vam i rekao.
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: Između ostalog, u tom govoru koga sam, inače, objavio u svojoj knjizi "Hajka na jeretika", to je moj govor na međunarodnom oktobarskom susretu pisaca na temu "Izgnansvo i književnost" u Udruženju književnika Srbije ...
SUDIJA ROBINSON: Zaustavite se, gospodine
Šešelj. Gospodine
Miloševiću, da li imamo prevod ovog dokumenta? Čini mi se da nemamo. U tom slučaju, ako želite da se pročita kratak paragraf, molim da se dokument stavi na grafoskop.
SVEDOK ŠEŠELJ: Nekih sedam do osam redova, gospodine
Robinson, koje mislim pročitati.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Svakako gospodine
Šešelj pročitaćete ali stavite na grafoskop.
SUDIJA ROBINSON: Gospodin
Najs, izvolite.
TUŽILAC NAJS: Mi smo dobili prevod, nekih sedam do osam redova. Ne znam da li ste vi dobili prevod.
SUDIJA ROBINSON: Mislim da ja nemam prevod.
SVEDOK ŠEŠELJ: Je l' mogu da počnem, gospodine
Robinson?
SUDIJA ROBINSON: Da, možete.
SVEDOK ŠEŠELJ: Govor iz oktobra 1988. godine na međunarodnom oktobarskom susretu pisaca u Udruženju književnika Srbije, 1988. godina. Između ostalog, kažem: "
Stane Dolanc je u dogovoru sa
Mikom Špiljkom i
Josipom Vrhovcem organizovao ubistvo
Stjepana Đurekovića u Saveznoj Republici Njemačkoj (Germany), a plaćeni ubica
Željko Ražnatović zvani ''Arkan'' koji danas živi u Beogradu, prema dokazima iz dokumentacije advokata
Cvetića, nagrađen je činom pukovnika i dobio na poklon pištolj sa ugraviranom posvetom:
'Željku, od Staneta'. Svako normalan će se upitati kako je moguće da je čovek poput
Dolanca član kolektivnog šefa jugoslovenske države? Kako je moguće da to bude i
Josip Vrhovec koji se kompromitovao raznoraznim kriminalnim radnjama i pročuo kao otvoreni eksponent proustaške ideologije. U Jugoslaviji je, na žalost, sve moguće". Moram vam priznati, gospodine
Robinson, da su me sa mnogih strana upozoravali nakon ovog govora da neću još dugo živeti. Da će me
Dolanc likvidirati. Jedan od onih koji me je upozoravao da će me
Dolanc sigurno likvidirati, bio je bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije,
Vojin Lukić. Ovo je bio akt velike hrabrosti u to vreme, izneti javno. Nakon odlaska
Staneta Dolanca,
Arkana je pod svoju kontrolu preuzeo novi šef savezne Službe državne bezbednosti, Hrvat,
Zdravno Mustač.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Samo stanite tu gde ste. Kad je
Mustač koji je bio kadar iz Hrvatske i novi šef Državne bezbednosti Jugoslavije, preuzeo
Arkana?
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: Pa odmah nakon
Dolančevog dolaska, ne bih vam tačno mogao reći datum, gospodine
Miloševiću. Ipak to izmiče nekim mojim mogućnostima, ali čim je
Dolanc otišao,
Mustač ga je preuzeo.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro.
SUDIJA ROBINSON: Gospodine
Šešelj, da li vi imate neke dokaze koji potkrepljuju ove tvrdnje koje ste izneli u ovom govoru?
SVEDOK ŠEŠELJ: Gospodine
Robinson, moji dokazi su tu iz informacija koje sam lično dobijao. Moji dokazi su moja lična hrabrost da 1988. godine ovo javno iznesem. Nemojte od mene previše očekivati, ja sam čovek pojedinac, usamljeni antikomunistički disident u to vreme.
SUDIJA ROBINSON: Čini mi se da ste osim likvidacije mogli i da odgovarate radi krivokletstva ukoliko bi to, naravno, moglo da se dokaže.
SVEDOK ŠEŠELJ: Da je to bila neistina, ja bih sigurno otišao u zatvor i odgovarao. To bi bilo ozbiljno krivično delo uvrede visokog predstavnika države, visokog državnog funkcionera. Međutim, ja sam podnosio i krivične prijave protiv
Staneta Dolanca i njih imate u tabulatoru. Dve krivične prijave. Pa sam onda i tužio
Staneta Dolanca, vodio građansku parnicu i njega izvodio na sud. Ja sam tu parnicu, ali ona je bila potpuno nevezana za ovo, vodio protiv njega, on je morao da angažuje advokata koji će ga zastupati. Dakle, ja sam krenuo u ofanzivu ...
SUDIJA ROBINSON: Hvala vam. Gospodine
Miloševiću, izvolite.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To što ste izneli, želim da objasnite u meri u kojoj objašnjava nekakvu poziciju
Arkana u to vreme u našoj zemlju, njegove zaštitnike i veze koje je na određen način sticao.
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: Sa ovakvim zašitnicima koje je imao,
Arkan je bukvalno u Beogradu mogao da radi šta hoće. On je izazivao incidente, policija nije smela da ga hapsi. On je jednom ranio policajca, nije sudski odgovarao.
Arkan je bukvalno mogao da radi sve što mu je padalo napamet, a niko ništa protiv njega nije mogao da pokrene.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Gospodine
Šešelj, ovde se tvrdi da je Arkan bio, na neki način, pod kontrolom MUP-a Republike Srbije, a onda povodom toga što je pod kontrolom MUP-a Republike Srbije, praktično pod mojom kontrolom. Da li je to tačno i da li vi to znate?
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: Ne.
Arkan nije bio pod kontrolom MUP-a Republike Srbije, nego pod kontrolom saveznog MUP-a. A savezni MUP je bio daleko jači od MUP-a Republike Srbije sve do definitivnog raspada Jugoslavije, odnosno do preuzumanja arhiva saveznog MUP-a negde 1992. godine.
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hvala. Imate li još nešto da dodate u vezi sa tvrdnjama koje se ovde često vide o tome kako je Arkan bio, na neki način, vezan za državne organe Republike Srbije?
SVEDOK ŠEŠELJ – ODGOVOR: 1990. godine, pre nego što je izbio rat, Arkan je uhapšen u Hrvatskoj i kod njega je nađeno oružje. I on je mesecima držan u hrvatskom zatvoru. A onda je iznenada pušten, vratio se u Srbiju, formirao Srpsku dobrovoljačku gardu i krenuo u rat. To su činjenice. Ja neću da špekulišem šta sve te činjenice mogu da znače. Ali činjenice su veoma, veoma upečatljive. A ograničiću se samo na iznošenje činjenica.
24. avgust 2005 - svedok Vojislav Šešelj, FHP/HLC