IT`S OVER...

Tog dana, pauzi između dva časa, otišla sam se malo prošetati po hodniku. Pogađajte tri puta koga sam srela! Da, da, na hodniku je stajao glavom i bradom Seto Kaiba, moj dečko.... ali ne zadugo.
Pokušala sam da ga nekako zaobiđem, no nisam uspjela.
U glavi su mi odzvanjale Lexyne riječi:''Zašto se zavaravaš? Da ga stvarno voliš, ne bi se odvajala od njega, a pogledaj se...''
Odlučila sam prekinuti s njim. Prišla sam mu.
''Zdravo, Maggie'', reče on. Doimao se sretan što me vidi.
''Bok, moram razgovarati s tobom'', rekoh ozbiljnim glasom.
Naglo se uozbiljio. ''Plašiš me'', rekao je. ''U čemu je problem?''
''Gle, Kaiba... bilo nam je super ove dvije godine, zapravo baš i nije, ali... ma znaš što, neću okolišati; prekidam s tobom!''
Pogledao me je šokirano. ''Što si rekla?''
OK, sad više nema natrag.
''Rekla sam da prekidam s tobom'', rekoh mirno.
''Ali, Maggie, ja tebe volim!''
Kako patetično. ''E ja tebe ne volim, stoga idem, pa se vidimo jednog dana'', izbrbljala sam u jednom dahu, okrenula se i pošla niz hodnik.
''Čekaj!'', zavrištao je, zgrabivši me za podlakticu.
Tada sam spazila Draca na kraju hodnika.
''Draco!'', povikala sam, otrgnuvši se od Kaibe i potrčavši prema njemu.
Bacila sam mu se oko vrata. ''Ćao, ljubavi'', rekoh poljubivši ga u obraz.
Draco me je zagrlio. ''Je li te onaj kreten maltretirao?''
''Upravo sam prekinula s njim'', rekoh. ''Nije baš oduševljen.''
Pogledala sam u Kaibinom pravcu. Gledao je u mene i Draca sa tužnim izrazom lica. Hm, pa to je i zaslužio.
A nije Draco tako loš. Danas smo i zvanično postali cura i dečko.
''Ja sam mislila da se tebi Draco ne sviđa'', rekla mi je Am nešto kasnije.
''Sviđa'', rekoh. ''Sladak je, na našoj je strani, ima love... što još da tražim?''
''Ti si luda'', promrmlja Am pišući nešto u svesku.
''Ti još pišeš pjesmu?'', upitah.
''Ma da...'', promrmljala je. ''Pusti me...''
Tada je Leni ušla u spavaonicu. ''Hej, Maggs, čujem da hodaš s mojim burazom!''
''Aha'', rekoh. ''Hodam s njim.''
''Napokon si shvatila!'', nasmija se ona.
Pljesnule smo se rukama.
''Dosta više, ovdje se radi!'', zavrišta Am na nas.

Tri dana kasnije, počeli smo da se spremamo za London. Baka je rekla da se nacrtamo u kući dva dana prije vjenčanja.
A tko sve ide sa mnom? Kretenski Hauvijevi, Leni, Amanda, Anna, Lindsay, Draco i Rose. Tko je Lindsay? E, Lindsay Morgan Peterson je super cura koju sam upoznala na ručku. U Slytherinu je, i naravno, na našoj je strani. Njezin je otac bio smrtonoša, stric i strina su joj smrtonoše, pa čak i baka. Dakle, ona je totalno na našoj strani. Zato sam je i pozvala na vjenčanje.
I, da, Dumbledore je rekao Lexy da ide s nama kako bi nas držala na oku.
Činilo mi se da je Dumbledoreu drago što me neće gledati sedam dana. Naravno, morat ćemo ostajati duže na časovima kako bismo stigli sve onošto će oni učiti dok mi budemo odsutni. I tako, dok smo se Leni i ja pakirale, u našu spavaonicu je utrčala Rose i počela da urla.
''Što je bilo?'', upitah.
''Dođite brzo na hodnik.''
Leni i ja smo potrčale. Na hodniku je bila velika gužva. Dumbledore je govorio:''Molim vas, djeco, idite u spavaonice!'', no nitko ga nije zarezivao ni pol posto.
Pitala sam se čemu tolika gužva, te sam se probila naprijed. I imala sam što vidjeti... na podu je bila velika lokva krvi, a istom tom krvlju na zidovima je bilo napisano:Vratila sam se. I ne samo to... na zidu je bio znak... crna ruža. Andreinin pečat. Andreina je očito ostavila poruku...

Nastavit će se...