AnaM

Nije lako biti žena.
Ne da ne znamo šta hoćemo, nego ne znamo ni šta nećemo.
Ako dobijem pol’ deke, vaga beži panično pod lavabo.
Žena voli da bude mažena, pažena, kraljica, ali badava. Dovoljno je da samo jednom otvori teglu krastavaca i nacepa dva metra drva, za pola sata, ode zauvek njena bespomoćnost u nepovrat. Hoću da budem krhka i nežna, ne Supermen.
Ženskica ne može da objavi sliku dupeta muškića i napiše, što bih ovo rado štipnula. Ne bi je proglasili za duhovitu, badava joj osmeh Mona Lize.

Kad se naljuti, ne može da ode u kafanu i napije se sa drugarima i dovede kući dve tri ženskice slobodnijeg ponašanja. To ne može ni muškić, ali lepo se uklopilo.
Nije lako biti ženskica, ali kad pomisliš, treba se samo opustiti i zaljubiti u proleće. Ne moraš ni kupovati cveće, pevati serenadu, udvarati se od jutra do sutra, slati SMS-ove, iščekivati slatko malo DA…
Ne moraš juriti kod automehaničara kad mu se pokvari auto, ne moraš znati za što služi šrafciger ni gde se isključuje struja kad menjaš sijalicu. Ne moraš gurati ormare i fotelje iz jedne sobe u drugu, ne moraš ustati svakom u busu ko je pet minuta mlađi od tebe…
Teško je biti ženskica, ali mi smo i stvorene da teškoće izazivamo.
Da, kad bih birala, bila bih opet ženskica

Toplomer…
Davno davno, ma i ne tako davno, u doba kad nije sve bilo digitalno postojali su toplomeri sa živom.
Srebrnasta tekućina bila je u staklenom štapiću, koji se stavljao pod pazuh ili u usta i još ponegde.
Ozbiljna, zabrinuta lica gledala bi potencijalnog bolesnika bacajući poglede na sat. Vreme je bilo relativno. Kretalo se od 2 minute do deset.
Onda bi domaći „doktor“ ozbiljno gledao u toplomer, kimao glavom i strogo pitao
-Jesi li to dobro držala, čvrsto??
Posle toga padala je presuda, od krevet, čaj, juhica, do, nije ti ništa ideš u školu.
Toplomer se čuvao u posebnoj zaključanoj ladici domaće apoteke. Valjda da ne pobegne negde.
Sećam se katastrofe, kad je izmigoljio ispod moje ruke, pao na pod i razbio se u milijun komadića, a iz njega su ispale prekrasne srebranaste perle.
Panika.

Natprosečna inteligencija…
Većina o sebi misli najbolje. Naučnici kao naučnici, rešavaju i taj problem.
Ko je najpametniji pitanje je sad??
Ne, nije Mensa ili nešto slično.
Postoje pet stavki koje govore o tome da li je neko natprosečne inteligencije.
1.NEUREDNOST
Smatra se da pametan čovek ne trči celi dan sa krpom i kofom vode po kući, nego radi korisnije stvari. Pisaći sto nije reklama u nekoj prodavnici nameštaja, nego haos u kome se odlično snalazi.
2. DUHOVITOST
Šala, smeh, vicevi, dobro raspoloženje. Usrećuje svoju okolinu i sebe.
3.SAMOĆA
Samoća, ne usamljenost. Čovek koji zna sam se zabaviti, raditi, naći nešto korisno nikad nije besposlen. To je čovek kome nikad nije dosadno… nema vremena za to.
4.SKROMNOST
Narcisi nisu među genijalcima. Ja pa ja, ne samo da gubi od popularnosti, nego nema vremena za probleme drugih, ali ni za neki koristan rad. Veličanjem sebe, srozava se dosta nisko.
5.RADOZNALOST
Ma koliko diploma držali u ladici, ili uokvirili na zidu, uvek se ima što za naučiti. Ne moraju to biti radovi za Nobela. Treba uvek tragati za novim znanjem ma koliko se činilo banalnim naučiti šivati, posaditi voćku, zaplesati novi ples, naučiti novu pesmu. Nije važno samo učiti, važna je žeđ za nečim novim.
Ja sam tu, među genijalcima, naročito u prvoj stavki.
Ko se našao, našao, ko nije želim mu više sreće u reinkanaciji ako veruje u nju.

Rare…
Malena susjeda nije znala izgovoriti slovo R.
Ustrajno je ili izbegavala reći sa nezgodnim slovom, ili govorila J umesto R. Meni je to bilo simpatično, ali roditelji nisu bili oduševljeni i spremali su je voditi kod logopeda.
-Nemate vi pojma, naučiću je za pola sata.
-Nemoj da bi bila stroga da ne navuče komplekse.
-Hoćeš li da je naučim ili nećeš??
-Hoću R, ali bez kompleksa.
Uzadahnula sam duboko, nije lako ovoj deci sada. Ranije nije bilo tih kompleksa, doktora, a ni zlostavljanja, samo mrko pogledaju.
Nije važno kako, ali dovodim malenu.
-Kaži mami šta želiš da ti kupi.
-Rolere, pobedonosno pogleda dete.
Ja se nadula kao žaba, a nisam htela da budem profesor. Rođena sam za pedagoga…
Drugi dan dolaze njih dve sa novim rolerima da se pohvale, a ja napraim grešku
-Šta najviše voliš za doručak??
-Rare na oko…

Ne radi drugima ono što ne bi voleo da rade tebi, poznata fraza.
Deluje tačno, ali nije tako.
Pre neki dan popustiše malo ove coronaške mere, pa sa prijateljicom krenem „po radnjama“ . Ona traži policu za knjige, a ja delim savete. Dođosmo do Ikea radnje.
-Dobar dan
-Dobar dan
-Trebale bi policu, ili zatvoren ormarić, nešto za knjige.
-Pogledajte, imamo veliki izbor. Nađosmo, ali ja kao poznata brbljuša, pitam
-Dobijamo li policu kao ova-pokažem na izloženu, ili u daskama.
-To vam je lako , samo sastavite sve dobijete u kutiji,.
-Daske i šrafove?? Majstora ne dobijemo u kutiji??
On me pogleda onako kako ženskica pogleda svog muškića kad ga uhvati u šteti.
-Nije problem,- kažem- primate li novac ili čekove, kartica mi ostala u drugoj torbici??
Obradova se čovek brzoj prodaji, a ja se okrenem prijateljici namignuvši.
-Daj makaze i ček pa da iseckamo ček. Ne brinite, okrenem se prodavcu, dobićete i lepak, pa sastavljate do mile volje…
Nije se dogodilo tako, ali moglo je…

Dva sata smo razgledale radnje, a onda sekund da se pozdravimo

Kod mene kiša već treći dan.
Kažu pasije vreme, ne znam zašto.

Sledeća slika je za one koji tvrde da jedna slika kaže više od tisuću reči…
Evo vam ga sad, malo jutarnjeg razgibavanja za blogere.

Novobeograđani danima vire kroz špijunke, gledaju video kamere, šunjaju se iza zavese vireći ko prolazi.
Prvo se šaptalo po katovima, pa je odjeknulo na društvenim mrežama. U stilu, znamo već kojih novina, panično se širila teorija zavere koja je ovaj put bila vidljiva oku.
Mnogi stanovnici su, pored zvona kod vrata, videli krstić napisan flomasterom.
Ali Baba otišao po razbojnike, počelo je šalom.
Tipuju stanove bilo je jasno. Odmah se po starom običaju napravile grupacije.
Tipovani stanovi su u jednoj od ovih 4 grupa.
1. Traže malu, lepu decu za preprodaju.
Razvile su se teorije koliko dete vredi, da li je važan uzrast, pol.
2. Stanovi u kojima se krije novac.
Jeste, soliteri su poznati po multimilijarderima, koji bazen prave na krovu, garažu u podrumu, a helikopterima sleću na balkon (moj je 2mx0.80m)
3. Staračka domaćinstva.
Ti su bili najbrojniji. Uleti gangster u stan, ubije vlasnika i useli se. Ne znam da li plaća račune za stan na tuđe ime ili prevede na svoje, do te faze nisu došli.
4. Kablovski operateri koji propagiraju svoje TV, Internet, telefon usluge.
Nekoliko dana se šuškalo, onda je brujalo po mrežama, i na kraju je zagrmilo u policiji prijava za prijavom.
Posle dužeg povuci potegni,pojačanih patrola policije, strpljivog praćenja svih koji ulaze i izlaze u solitere, misterija je razrešena.

Svemu je kriva corona.
Sirota, dobiće komplekse, i nikad se nećemo nje rešiti. Što god se dogodi, kriva je corona. Ovaj put jeste. Zbog nje se povećala online prodaja. Kurirska služba, kao relativno mlada uslužna delatnost, stroga je prema svojim radnicima i otpusti ljude i za najmanju sitnicu, a ne za nedostavu paketa. Ispostavilo se da radnici kurirske službe na ovaj način obeležavaju stanove u kojima nisu uspeli da isporuče paket.
Propade ova teorija zavere.
Fantomske krstiće ne postavlja Ali Baba, a do nekih novih krstića, teorija, događaja, uživajmo u vikendu, i pazite gde idete jer…

Tipovi spavača…
Epohalno otkriće. Groznica trese planetu, potvrđeno je, ljudi spavaju.
Kako, gde, koliko?? Nauka treba odgovoriti i na ta pitanja.
Naučnici, a ko bi drugi, proučavali su spavače i došli do važnih zaključaka.
Lično, kad bi neko sedeo pored mog kreveta sa štopericom u ruci, ne bih mogla ni zaspati, a ne spavati.
Elem, ti naučnici, stručnjaci za spavanje, su došli do neverovatnih zaključka da čovek spava oko 8 sati dnevno. Odmah je potvrđeno (pouzdan izvor) neko spava kraće, neko duže. Ja spavam noću, zato i ne sede pored mene.
Dalje, san zavisi i od ritma… neko se rita u snu, valjda, a neko spava mirno.
Postoje tipovi spavača LAV, VUK, MEDVED i DELFIN.
LAV rano ide na spavanje i rano se budi, odmah spreman za rad. To ustaje u zoru, lupa po kući, ispadaju mu žlice na pod, prosipa šećer, kavu, grdi, treska vratima, zvižduće.
VUK kasno ide na spavanje, ali se kasno i budi, što će reći potrošio je neki sat koji pripada medvedu. U stilu da je kuća dobrai i vuk bi je imao, izlazi u kafiće gde ga čeka čopor vukova. Piju kavu, deru se i donose važne odluke o nogometu, pretresaju svetsku politiku, i znaju sve o svemu i svakome.

MEDVED diže se iz kreveta oko sedam. Posle kave, hoda i deluje budno, ali spava do deset. Radni elan se svaki sat diže, ako ne padne na nulu, što zavisi od vremena. Primećeno je da zimski san često koristi i u drugim godišnjim dobima, i dobroćudno se smeška na sve primedbe.
DELFIN grupa koja ne zna za pravila. Spava dva sata, drugi put deset. Kavu pije od jutra do sutra. Možeš se pouzdati na njega, ali i ne. U stanju je i da ne dođe na ugovoren posao, ručak… Naučnik koji je radio na snu delfina nije bio plivač, pa nema preciznih podataka o plivanju-spavanju.
Sve u svemu, ma kako spavali, nespavali, naučnici će pronaći da ste primer izuzetak, a to je pomislio i svako ko je čitao post Zar ne??

Nesretna neljubav…
Događalo se to u vreme kad nije bilo ravnopravnosti polova i kad smo mi ženskice morale čekati da nam se muškić udvara i priđe.
To su godine kad muškići imaju klempave uši, a ženskice stavljaju vatu u prsluče.
U takvog klempavka sam se zaljubila do njegovih ušiju.
Gledam ga ispod oka, ne trepćem, uzdišem. On lep, lep, nema takvog na svetu. Kao slučajno šetam sa prijateljicom ispred njega i šapućem joj
-Da li me gleda?- naravno, okrenula sam glavu, kao nezainteresovana sam.
-Ne gleda.
Patim, ali ništa ne pomaže. Teši me prijateljica
-Ti si jaka žena, muškići se boje takvih uspešnih.
Ta uspešnost u karijeri je bila dobra ocene iz kemije, sećam se neke valence koje nikom nisu išle u glavu, a ja briljirala. K vragu i karijera, da me samo pogleda. Ne vredi. Molim prijateljicu da kaže bratu, koji ima druga koji je dobar sa mojim klempavkom, ne znam, što, ali neka nešto urade. Nije bilo tada lajkova, srculenca, inboxa.
I posle desetak dana stiže poruka, odbijen zahtev za prijateljstvo… kad nisam umrla od patnje i tuge.
-Kažem ti, teše me prijatelji-muškarci se boje jakih žena.
I dok ja tako patim, guram onu vatu i gledam u stranu, zalepi mi jedinicu profesor jer nisam naučila neku glupu pesmicu napamet. Ne plačem, nego sretna javljam prijateljici, bratu, drugu, i još nekom da sam neuspešni karijerista i da nisam više jaka. Stiže odgovor brzinom munje za tri dana.
Muškići se boje zubara i da im se ne pokvari auto, a ne prilaze ženskicama koje im se ne dopadaju.
On je to rekao malo drugačije, kao premršava je.
Setila sam se ovog događaja kad smo se sreli pre neki dan, a on zinuo u mene kao nekad ja u njega…

Vakcinaši i antivakcinaši. Gde li spadam??
Sve misliš neće tebe. Razboljevaju se neki tamo nepoznati… neki daleko, daleko.
I simptomi ne moraju biti najgori, više su za kućno lečenje. Grip je to, malo se preznojiš, malo malakšeš, malo ti se pokvari neki organ, malo…

I tras bum
Dođe taj vrag i u moje susedstvo.
Blaženo sedim zavaljena u fotelju, gledam deseti put neki prastari film, grickam badem, kikiriki promešane u zdelici…
Aaaaaaaaaaaaaa…
Vrisak.
Guši se sused. Malo udahne zrak, pa ponovo…
Aaaaaa…
Ja zanemela, ne dišem od straha, tanki zidovi i ko zna kako coronče kroz njih prolazi. To još nisu ispitali. Njemu je očito teško.
Aaaaaaaaaaaaa… aaaaaaaaaaaaaaaa... krešendo aaaaaaaaaaaaaaaaaa
Skačem iz fotelje, stojim na sred sobe, čekam, ni ja ne znam što.
Nema više aaaaa, ni bbbbbbbbbb, ni visoko C, ali nešto tresnu, razbi se staklo. Pao je sigurno na pod i čujem, dahće, umire, a ja…
Zvati prvu pomoć??
Razvaliti vrata??
Ne mislim više na zarazu, treba pomoći, ta ljudi smo, zar ne, ili nismo.
I dok ja stojim sva napeta čujem neko zvoni kod suseda. Lupa šakom na vrata. Naravno, dok se ja prenemažem, potrčali ljudi da pomognu. Priznajem, lakše mi je bilo.
Kad ženski vrisak
-Barabo jedna, mislio si da te neću uhvatiti… marš kući.
Ispostavilo se da je sused dao ključ od stana prijatelju, a ovaj što bi muškići rekli, priveo neku.
Ništa od corone.
Meni je lakše, ali susedu ne znam kako je…

DUŠA…
Čitam na netu
San ne pomaže ako je duša ta koja je umorna.
Okolo neka srculenca, pa žena sa šalom koji nosi vetar, uzdiše, prevrće oči i gleda u daljinu.… Sve u stopedeset tonova sive.
Jako lepo.
Videla sam to u pauzi dok sam na brzinu pila kavicu.
Generalno prolećno spremanje kuće, noge mi otpadoše. Za dušu ne znam kako joj je, ali osećam se kao da me je pregazio bus. Mora da ni njoj nije lako.
Da li ja to patim za prašinom??
Ne znam zašto brinem, doćiće ona opet...Stalno dolazi, očito sam joj simpatična

Već duže restorani, kafići, stadioni, tržni centri, bašte, ne rade zbog corone.

U zdravom telu, zdrav duh… ili već nešto tako.
Ugodni blagdani puni mesa, kolača i drugih kulinarskih grehova prošli, pa sam rešila da se dovedem u red.
Ima svako jutro da istrčim ispred kuće u baštu, ili pred soliter u parkić, tri kruga, lagano razgibavanje, pa vežbe.
Tuširanje ledenom vodom da mi proradi cirkulacija, kava mi se neće smeškati i oduzimati dragoceno vreme. Navlačim kimono i jedan dva… Pola sata je malo, vežbaću najmanje sat.
Navečer sam sve pripremila i blažena zbog donesene odluke zaspala.
U reali je ispalo malo drugačije.

Sjedokosi…
Nikad se nismo upoznali, a tako smo se dobro poznavali.
Sećaš li se naše „šetnje“ Trešnjevkom kad si tražio kuću gde sam rođena??
Sećaš li se mejlova kad si grdio, hvalio, raspravljao sad o potpuno nevažnim temama??
Sećaš li se posta koji si mi zabranio da objavim, a ja se nestašno šalila??
Danas si na naslovnici, u toliko mnogo postova. Znam, radovao bi se čitao, komentirao...

O tebi znam ono što si pisao i što su pisali o tebi, a to je mnogo ili malo, ko zna.
Borise, pesniče nade, ljubavi, doajene bloga, prijatelju, bilo je lepo družiti se sa tobom makar i samo virtuelno.
Nećemo te zaboraviti…

Čuvajte se dobri ljudi.
Kako je počelo proleće opasna zaraza širi se i vlada u mnogim kućama.
Moja prva suseda, tri prijateljice, naravno ja, a čujem ima ih više koji pokušavaju da sakriju svoje simptome.
Ne zavaravajte se, nikad ne znate kada će pokucati na vaša vrata, a da kuca, kuca. Meni vrata razvalio.
Ne pomaže vakcina, preventiva zakasnila…
Ovo varljivo proleće sa promenom temperature sakriva simptome, ali to je varka , toplo vreme će sve pokazati.
Opasan virus se nastanio u našim plakarima, gde sužava svu garderobu. Na vredi ga prskati alkoholom, asepsolom, ni slučajno. Može, ako se popije koja čašica, lakše da se sagleda užas koji pravi.
Glavni pokazatelj stanja virusoplakaroskupljača je antipatična duguljasta spravica, zlobnica, koja se skriva najčešće u kupatilu.
Najteže su pogođene ovom epidemijom traperice, pa suknje. Na kape, šalove ne deluje. Naučnici se bave tim problemom, ali za sada nema rezultata.
Zato čuvajte se, dobri ljudi, i pazite se mutiranog virusa koji stanuje u frizošpajzastom području gde vas namami kulinarskim specijatetimapa onda deluje.

SUBOTA...

Nedelja...