Marketing
Zašto blog...
Na blogu sam petnestak godina, ni malo, ni mnogo, taman. Došla sam bežeći od surovosti reale tražeći kutak mira.
Govorila sam da samo malo pišem, samo ću kratko ostati. Nisam priznavala da sam bloger jer to su bili neki koji su pisali o svemu, znali stvari koje ja nisam, raspaljivali maštu svojim putovanjima, doživljajima. Blogovi su im bili prave začarane šume, svetlucali, mrdali. Krasno. Moj je imao neku rosa boju na koju su svi prevrtali oči, ali meni je pasovala. To je jedino bilo ružičasto kod mene.
Malo po malo ode vlak…
Kad se jednom upecaš na blogo-udicu, ostaješ tu zauvek, ma šta pokušavao. Tu se uvek nešto događa, ali najvažnije, uvek je hepiend.
Kuckam postove, čitam ostale, komentiram i to je to. Život mi standardan, postovi još standarniji… gura se. Prelazi pomalo sve skupa u monotoniju.
Tras Bum, pre godinu dana počelo je…
Gde god se okreneš nešto loše se događa. Toliko stradalo u saobraćajkama, ljudi se razboljevaju od svakakvih boleština, posle samo od corone.
Čuvaj se
Zaštiti se
Pij vitamine
Čuvaj srce… vene… tlak… dijabet… debeli… mršavi…
Negativne energija pliva sve brže, sve bolje, na sve strane…
Strah…
Ne, ne bojim se, samo malo… tek toliko da nema mira ni danju ni noću. Izolovati se od celog sveta?? Živeti pod staklenim zvonom??
Ne vredi, putovanja zabranjena, a najveće stakleno zvono koje imam je toliko da se u njega sakrije buba mara.
Evo meni opet blogera.
Čitam, komentiram, uzdišem nad „velikim“ problemima zašto me niko ne komentira, zašto se svađa samnom neko kome ne poznaje, zašto je njegova planina viša od moje, more lepše boje, a ručak slasniji?? Nije mi lako, blogerska je muka pregolema.
Moraš napisati nešto čitljivo.
Moraš biti primećen.
Moraju te komentirati.
Moraš biti pozitivac, ali sa nijansama greha da ne budeš nezanimljiv.
Moraš… moraš… moraš…
Ništa ne moraš, jer blog je oaza u kojoj se svako dobro oseća pa i kad ga grde, nije niko mutav, može i on se svađati, ali može i uživati…
U postovima
U komentarima
U lepoti življenja
U smehu
U putovanjima
U stihovima
Živimo jedan život, kako je kome zapalo, ali i milijun života na blogu, jer mašta trpi svašta, pomešana sa realom daje srž bloga
A sad na posao, ulepšajmo jedni drugima dan i osmeh, jer mi smo blogeri…
Auuuu što je dugačko, ovo niko neće pročitati celo uf uf uf…
Zamenite reč žena sa bloger
Post je objavljen 09.04.2021. u 08:32 sati.