AnaM

DUŠA…
Čitam na netu
San ne pomaže ako je duša ta koja je umorna.
Okolo neka srculenca, pa žena sa šalom koji nosi vetar, uzdiše, prevrće oči i gleda u daljinu.… Sve u stopedeset tonova sive.
Jako lepo.
Videla sam to u pauzi dok sam na brzinu pila kavicu.
Generalno prolećno spremanje kuće, noge mi otpadoše. Za dušu ne znam kako joj je, ali osećam se kao da me je pregazio bus. Mora da ni njoj nije lako.
Da li ja to patim za prašinom??
Ne znam zašto brinem, doćiće ona opet...Stalno dolazi, očito sam joj simpatična