Marketing
Toplomer…
Toplomer…
Davno davno, ma i ne tako davno, u doba kad nije sve bilo digitalno postojali su toplomeri sa živom.
Srebrnasta tekućina bila je u staklenom štapiću, koji se stavljao pod pazuh ili u usta i još ponegde.
Ozbiljna, zabrinuta lica gledala bi potencijalnog bolesnika bacajući poglede na sat. Vreme je bilo relativno. Kretalo se od 2 minute do deset.
Onda bi domaći „doktor“ ozbiljno gledao u toplomer, kimao glavom i strogo pitao
-Jesi li to dobro držala, čvrsto??
Posle toga padala je presuda, od krevet, čaj, juhica, do, nije ti ništa ideš u školu.
Toplomer se čuvao u posebnoj zaključanoj ladici domaće apoteke. Valjda da ne pobegne negde.
Sećam se katastrofe, kad je izmigoljio ispod moje ruke, pao na pod i razbio se u milijun komadića, a iz njega su ispale prekrasne srebranaste perle.
Panika.
Ispostavilo se da te perle nisu za igru nego strašan otrov koji će nas sve pobiti u kratkom roku.
Odrasli su se konsultovali kako se spasiti.
Kuglice se moraju sve pokupiti, a one se razbežale na slobodi po celoj sobi. Ne znam kako su odredili žrtvu koja će to pokupiti rizikujući život.
Sad nastaje čišćenje kontaminiranog prostora.
Pojavljuje se prvo metla, pa usisivač, pa vrela voda, pa deterđenti desetak vrsta… ponovo vrela voda, po mogućstvu morska koja je najbolji dezificijens i to uzeta direktno iznad morskog ježa.
U toj sobi se ne sme boraviti ni minut, a na spavanje ni pomisliti.
I dan danas zaobilazim to mesto za svaki slučaj.
Koja nuklearna eksplozija i drugi naučni tandrmoljci, nisu oni ništa na spram jednog razbijenog toplomera.
Na kraju je zakon sve regulisao.
Upotreba živinog toplomera zabranjena.
U svakoj kući ima skriveno oružja, makar bezazlen nož, ali ja još uvek u ladici imam dobrar stari toplomer… pa ako bude potrebe, tu sam…
Post je objavljen 25.04.2021. u 12:24 sati.