Nije lako biti žena.
Ne da ne znamo šta hoćemo, nego ne znamo ni šta nećemo.
Ako dobijem pol’ deke, vaga beži panično pod lavabo.
Žena voli da bude mažena, pažena, kraljica, ali badava. Dovoljno je da samo jednom otvori teglu krastavaca i nacepa dva metra drva, za pola sata, ode zauvek njena bespomoćnost u nepovrat. Hoću da budem krhka i nežna, ne Supermen.
Ženskica ne može da objavi sliku dupeta muškića i napiše, što bih ovo rado štipnula. Ne bi je proglasili za duhovitu, badava joj osmeh Mona Lize.
Kad se naljuti, ne može da ode u kafanu i napije se sa drugarima i dovede kući dve tri ženskice slobodnijeg ponašanja. To ne može ni muškić, ali lepo se uklopilo.
Nije lako biti ženskica, ali kad pomisliš, treba se samo opustiti i zaljubiti u proleće. Ne moraš ni kupovati cveće, pevati serenadu, udvarati se od jutra do sutra, slati SMS-ove, iščekivati slatko malo DA…
Ne moraš juriti kod automehaničara kad mu se pokvari auto, ne moraš znati za što služi šrafciger ni gde se isključuje struja kad menjaš sijalicu. Ne moraš gurati ormare i fotelje iz jedne sobe u drugu, ne moraš ustati svakom u busu ko je pet minuta mlađi od tebe…
Teško je biti ženskica, ali mi smo i stvorene da teškoće izazivamo.
Da, kad bih birala, bila bih opet ženskica
Post je objavljen 27.04.2021. u 09:06 sati.