AnaM

Nesretna neljubav…
Događalo se to u vreme kad nije bilo ravnopravnosti polova i kad smo mi ženskice morale čekati da nam se muškić udvara i priđe.
To su godine kad muškići imaju klempave uši, a ženskice stavljaju vatu u prsluče.
U takvog klempavka sam se zaljubila do njegovih ušiju.
Gledam ga ispod oka, ne trepćem, uzdišem. On lep, lep, nema takvog na svetu. Kao slučajno šetam sa prijateljicom ispred njega i šapućem joj
-Da li me gleda?- naravno, okrenula sam glavu, kao nezainteresovana sam.
-Ne gleda.
Patim, ali ništa ne pomaže. Teši me prijateljica
-Ti si jaka žena, muškići se boje takvih uspešnih.
Ta uspešnost u karijeri je bila dobra ocene iz kemije, sećam se neke valence koje nikom nisu išle u glavu, a ja briljirala. K vragu i karijera, da me samo pogleda. Ne vredi. Molim prijateljicu da kaže bratu, koji ima druga koji je dobar sa mojim klempavkom, ne znam, što, ali neka nešto urade. Nije bilo tada lajkova, srculenca, inboxa.
I posle desetak dana stiže poruka, odbijen zahtev za prijateljstvo… kad nisam umrla od patnje i tuge.
-Kažem ti, teše me prijatelji-muškarci se boje jakih žena.
I dok ja tako patim, guram onu vatu i gledam u stranu, zalepi mi jedinicu profesor jer nisam naučila neku glupu pesmicu napamet. Ne plačem, nego sretna javljam prijateljici, bratu, drugu, i još nekom da sam neuspešni karijerista i da nisam više jaka. Stiže odgovor brzinom munje za tri dana.
Muškići se boje zubara i da im se ne pokvari auto, a ne prilaze ženskicama koje im se ne dopadaju.
On je to rekao malo drugačije, kao premršava je.
Setila sam se ovog događaja kad smo se sreli pre neki dan, a on zinuo u mene kao nekad ja u njega…