Vakcinaši i antivakcinaši. Gde li spadam??
Sve misliš neće tebe. Razboljevaju se neki tamo nepoznati… neki daleko, daleko.
I simptomi ne moraju biti najgori, više su za kućno lečenje. Grip je to, malo se preznojiš, malo malakšeš, malo ti se pokvari neki organ, malo…
I tras bum
Dođe taj vrag i u moje susedstvo.
Blaženo sedim zavaljena u fotelju, gledam deseti put neki prastari film, grickam badem, kikiriki promešane u zdelici…
Aaaaaaaaaaaaaa…
Vrisak.
Guši se sused. Malo udahne zrak, pa ponovo…
Aaaaaa…
Ja zanemela, ne dišem od straha, tanki zidovi i ko zna kako coronče kroz njih prolazi. To još nisu ispitali. Njemu je očito teško.
Aaaaaaaaaaaaa… aaaaaaaaaaaaaaaa... krešendo aaaaaaaaaaaaaaaaaa
Skačem iz fotelje, stojim na sred sobe, čekam, ni ja ne znam što.
Nema više aaaaa, ni bbbbbbbbbb, ni visoko C, ali nešto tresnu, razbi se staklo. Pao je sigurno na pod i čujem, dahće, umire, a ja…
Zvati prvu pomoć??
Razvaliti vrata??
Ne mislim više na zarazu, treba pomoći, ta ljudi smo, zar ne, ili nismo.
I dok ja stojim sva napeta čujem neko zvoni kod suseda. Lupa šakom na vrata. Naravno, dok se ja prenemažem, potrčali ljudi da pomognu. Priznajem, lakše mi je bilo.
Kad ženski vrisak
-Barabo jedna, mislio si da te neću uhvatiti… marš kući.
Ispostavilo se da je sused dao ključ od stana prijatelju, a ovaj što bi muškići rekli, priveo neku.
Ništa od corone.
Meni je lakše, ali susedu ne znam kako je…