Siječanj 2023 (1)
Prosinac 2022 (1)
Rujan 2022 (10)
Kolovoz 2022 (29)
Srpanj 2022 (26)
Lipanj 2022 (28)
Svibanj 2022 (29)
Travanj 2022 (27)
Ožujak 2022 (27)
Veljača 2022 (21)
Siječanj 2022 (29)
Prosinac 2021 (28)
Studeni 2021 (13)
Siječanj 2021 (27)
Prosinac 2020 (27)
Studeni 2020 (15)
Listopad 2020 (27)
Rujan 2020 (26)
Kolovoz 2020 (19)
Srpanj 2020 (47)
Lipanj 2020 (24)
Svibanj 2020 (40)
Travanj 2020 (42)
Ožujak 2020 (47)
Veljača 2020 (38)
Siječanj 2020 (31)
Prosinac 2019 (27)
Studeni 2019 (28)
Listopad 2019 (35)
Rujan 2019 (29)
Kolovoz 2019 (42)
Srpanj 2019 (36)
Lipanj 2019 (24)
Svibanj 2019 (26)
Travanj 2019 (10)
Ožujak 2019 (12)
Veljača 2019 (27)
Siječanj 2019 (30)
Prosinac 2018 (23)
Studeni 2018 (33)
Listopad 2018 (30)
Rujan 2018 (31)
Kolovoz 2018 (26)
Srpanj 2018 (49)
Lipanj 2018 (39)
Svibanj 2018 (45)
Travanj 2018 (32)
Ožujak 2018 (37)

<	travanj, 2016					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Dikod uđe a Dikod i ne uđe.

Mate Baturina

Jugoslavija nije valjala, da je valjala ne bi se onako krvavo raspala

Đorđe Balašević

Linkovi

Oduzimanje ustavom zagarantiranih prava je fašizam, osim kad se ta prava oduzimaju Hrvatima, onda je to pravo na drugačije mišljenje


neimenovani antifašista s blohaera

Da je posranom do potoka, opra bi se.

Moja pokojna baba Luca

Komentari svih onih koji ne liču na junikorne
Bit će nemilice obrisati

Fressssssh

subota, 30.04.2016.

u osvit prvog svibnja di ćeš ti Zdene, pita je Špiro iden kod one Marijonete pitat oće li prodat janjca, ako neće pičin direktno u Oklaj, kod Mate Joskanovog šta će ti janje barba Zdene, pitala je Ines frizerka naučit ću ga da bleji Internacijonalu, pa ću se prijavit na supertalent, reka je Zdene a šta je to Internacijonala, pitala je Ines e to će ti Špiro rastumačit, ja iđen tražit janjca, inače ćemo sutra kokoš vrtit na ražnju Špiro, šta je to Internacijonala, i zašto će Zdene vrtit kokoš, pitala je Ines Internacijonala, je pisma, a Zdene neće vrtit nikakvu kokoš, nego janje, reka je Špiro a ko piva tu Internacijonalu, pitala je Ines jebate Ines, reka je Špiro, šta si ti dosadna, pitaj don Petra on će ti rastumačit faljen Isus, don Petre, rekla je Ines na vike, reka je don Petar, jesi li se to došla ispovidit, biće je oni antikrišt jopet bada u tebe a još te nije vinča a nisan, rekla je Ines došla san nešto pitat pitaj dite moje, reka je don Petar barba Zdene je reka da je sutra prvi maja, niki praznik rada, i da će uzet janjca u Marijonete, i naučit ga pivat Internacijonalu, i još je reka da će vrtit kokoš, a Špiro kaže da neće vengo janjca, pa san došla pitat šta je Internacijonala, i ko to piva, i šta će vrtit ajmo ispočetka, reka je don Petar, sutra nije prvi maja, nego prvi svibnja, Internacijonala je sotonina pisma, a pivaju je komunisti ka donačelnik i ona nesrića Annaboni, i nji bi tribalo vrtit, a ne jadno janje, daklen jesi li zapametila, sutra je prvi svibanj, Sveti Josip radnik a fala van don Petre, nisan to ništa znala, fala van velika Kate jel znaš ti šta je sutra, pitala je Ines Znan Ineska sutra je prvi maja, rekla je Kate a jesi manita, mukte si ti osan godina studirala, sutra je niki Sveti Radnik, zaboravila san koji, samo znan da će donačelnik dovest Annaboni da piva Internacijonalu ko ti je to reka, pitala je Kate don Petar, iđen sad smišljat frizuru za sutra, aj bog Kate di si Kate, šta ima novoga u mistu, pita je Mate poštarov ima sutra koncerat, u misto, kakvi koncerat, pita je Mate nisan ti baš sigurna, ali čini mi se da je Ineska rekla da don Petar slavi nekog svetca, i da će Annaboni pivat Internacijonalu u crikvu, a da će Zdene vrtit janjca od Marijonete a moglo bi bit lipo, reka je Mate poštarov, iđen ja kući vidit šta je Mater skuvala evala Mate, di ćeš ti, reka je Mate pitiespijovac evala i tebi Mate, reka je Mate poštarov, bija san kod Kate u kafić, sad iden doma vidit šta će bit za obid koga ima u kafić, pita je Mate pitiespijovac nema nikoga, reka je Mate poštarov, svi su se ustrčali oko koncerta kakvog koncerta, pita je Mate pitiespijovac koliko san ja razumija, reka je Mate poštarov, Zdene je iša kod Annaboni po janjca, a Marijoneta će u crikvu pivat Internacijonalu, ne more to tako bit, reka je Mate pitiespijovac, Annaboni nema janjca nego palmu, a je li ko spominja Sarah be, oće li i ona doć, iđen odma prominit bičve i mudante za svaki slučaj pa ću kod don Petrada vidin o čemen se radi don Petre, nemore to tako, ako će antifašisti u crikvu pivat internacijonalu, ja ću bacit bombu šta je tebi Mate, ko će pivat, šta će pivat, reka je don Petar jebe se mani ko će pivat, reka je Mate pitiespijovac, mene samo Sarah be zanima, ali gospe mi neće Internacijonala u crikvu dok ja iman bombi a ko je tebi reka da će bit Internacijonala u crikvu, pita je don Petar Mate mi je reka, a njemu je rekla Kate, njon je rekla Ineska, a njon Špiro i Zdene Zdene jesi li ti normalan, pita je don Petar nisan ti u to sto posto siguran don Petre, reka je Zdene ja ću ti reć, nisi, ti si skroz nenormalan, di ti je palo na pamet, da Annaboni i Marijoneta pivaju Internacijonalu i to još u crikvi A ???, reka je Zdene

reci ne drogi Kuvan ja tako tu manistru, malo kapule na maslinovon uju, pa dvi tri kapi aceta, pa mladog češnjaka, malo gljiva, e i meso, jebate zamalo san zaboravija meso napisat ispa bi vegetarijanska pizda . U drugu teću stavin manistru da se kuva i dodajen začine, sve bočice san dupera, i na kraju stavin ja nešto japansko unutra, valjda je japansko imalo je ona smišna slova. Pomirišen i najedanput mi dođe da prilegnen, a ja kad mi dođe da prilegnen, onda prilegnen. Nisan nego se ispružija, kad najedanput iskoču isprid mene Domenico i Eldijablo, obadva modri ka da i je opituralo, i imaju bile kapice na glavi, taman san i tija pitat nešto na albanskom koji ne znan, kad san shvatija da su oni u stvari štrumfovi. Jebate šta je ovo sad, pomislin ja i taman da ću i opandrčit nečin kad uliće Annaboni, i tira i metlon i viče Niks majne palme. Gledan ja nji dva kako bižu i Annaboni kako piči za njima, kad eto neki lik gura stol na kolima, i viče pesto četres šes kalorija, mislin da je to bija Dražen ali nisan siguran, a onda je za stol stala neka ženska i činila pokuse sa nekin bocaman šta se iz nji dimilo. Rekla je ja san kemičarka, i pišen priče i tebe ću stavit u priču. Nisu mi se svidile te boce šta su se dimile pa san uteka, a ona je vikala za menon ja san Zen i još Zi ne moreš uteć. Aha saš vidit šta ne mogu, reka san ja i obuka raketne patike, pa san moga letit, dok san leta ka šlagirani bumbar, srija san neku francuzicu, koja je nešto mlila, o nekin minjonin, i nekon kuvaru anonimcu, onda je počela plesat ka manita, pa san ja opet uteka. Taman san zamaka iza kantuna kad san naletija na neku žensku, i pita je koja si ti, ona je rekla Zadihana, jebate vidin da si zadihana to ti je zato šta trčeš, stani jebate crknit ćeš. Ona je samo vikala moran in dat ime, i otpičila dalje. Taman san zaključija da su svi maniti, kad je dopilota neki lik šta mu je na majicu pisalo Blognjuz i ima je sliku od Chegevare, a njega je naganjala neka u velikin čizman sa bičon i vikala tiš kraljicu ignorirati, pa san opet uteka da i mene ne prokine onin bičon. Dok san biža zamalo me zgazila Lastavica koja je vozila autobus, kad je autobus sta iz njega je izašla Purgerica u vinčanici, pa san opet uteka. Onda san srija Meka i Tigija, i nji dva su trčali, pa san i pita di će oni, a nji dva su rekli da gonu neke antifašiste, pa san in se pridružija. Onda san se sitija da mi se kuha manistra pa san se diga da mi se ne prikuva, i reka sam sebi, neš više te japanske pizdarije mećat u spizu, vidiš da svi pomanitaju od toga.

petak, 29.04.2016.

pismo Purgericeeeee ajde doma skuva san ti paštašutu. tvoj Mucek

četvrtak, 28.04.2016.

koje je boje nebo sad san vidija na televiziju, da niskozemci slavu kraljov, rođendan i sad ja baš nešto mislin, kako su ti niskozemci zaostali, imadu kralja, onda oni dođu nešto ka kmetovi u biti zaostali su za popizdit, svi su se obukli u nešto narančasto, mislin, kako su meni rastumačili naši antifašisti, samo zatucani i zaostali hercegovci i drugi adezeovci se kitu tin nacijonalnin obilježjin i bojaman tako da san osta šokiran, pa nisan moga doć nikomen pa ni sebi, od saznanja da su svi niskozemci zaostali hercegovci i još nešto san vidija, nigdi nije bilo za vidit među onin sviton, ni jednoga arapa ni crnca, iako i je tamo barenko pola, pa mi se čini da ti crnci i arapi ne jebu kralja ni dva posto a šteta, baš smo lipo bili pizdili o ton multikulturalizmu, i to najviše u niskozemskoj, a sad nekako ispada da je to sve bilo prđenje u vitar, da bili ne volu crne, a da crni ne volu bile, i da in se poseru na njihovog kralja kod nas je bija turčin, pa su se sljedbenici masovnog ubojice, jednonogog bravara, zvanog najvećim sinom, iako je bija velik metar i šezdeset, uzjebali nešto o ljudskin pravin, ko o čemu kurva o poštenju Da se osvrnen malo i na situvaciju na blogu Pod uticajen opijata neke se blogerice razmnožavaju i to brez seksa, po Marxu i Engelsu jer i duh sveti nervira Shadow je neko ukra pismu, eto di smo došli nemoš ni pismu ostavit da je neko ne mrkne Domenico i Eldijablo izviru odsvukud ka kišne gliste Neka tuka je marijoneti ukrala ime Magleni ne piše, pa ga evo ovim putem pozdravljam ma gdje bio, bez veze mi je ovako bez neke ozbiljne konkurencije Mekon je susrija sam sebe u trajvanu Lastavica je kupila autobus Sarah je u neodoljiva sam fazi Marijoneta je sjebala nešto s kivijon i izila puževe V ima neku situvaciju s alkoholom Mala Zadihana pomalo odrasta, bit će više neodoljiva nego Sarah Tigi se odreka Bossa, I šta ja znan, jebate čitajte sami, nisan ja lektira.com

srijeda, 27.04.2016.

nahrani svinje i ne diraj ništa Bija san se pripa da će ovi mufljuzi kad su popravljali blog, i primištali to nešto, sjebat Buga. Ali sve je u redu Bug je tu s nama, živahan kao i obično. Zato evo jedna pisma o žrtvama buga O Buže dlanovima okrenutim prema tebi dok lice mi hladi pljusak skrivajući suze osijećajući sol u kutovima usana pitam se čiji je bijes veći moj ili tvoj ili možda i ti i ja jednostavno plačemo

utorak, 26.04.2016.

CV Alo šjor Mucek, reka mi je ćaća da van se javin. E lipo, još kad bi ja zna ko ti je ćaća onda bi zna i koji si ti. Ja san Tristan. A ti si, još nisi prominija ime, đava ti onu manitu mater Maru odnija, nju i knjižurine, šta nije dok je bila noseća čitala o nekom Anti, pa si se moga normalno zvat. A je, a šta ću sad, nego je li van reka ćaća. Je to je rješeno, aj ti sutra dođi kod mene u firmu, zaposlit ćemo te priko države, za dvi i četristo, a ja ću ti još štagod dodat, znaš kako to ide. A znan, fala van šjor Mucek. Jeba te Mucek, aj vidimo se sutra. Tristan je cijeli dan mislio na Izoldu, nije mu izlazila iz glave, i stalno se borio s porivom da joj pošalje poruku, a s druge strane ne može si dozvolit da jurca za njom, odlučio joj je dati još sat vremena. Pet minuta poslije poslao joj je poruku, Šta radiš, odgovor je došao minutu poslije, pisalo je Vozim se u tramvaju, idem na probu. Kad ćemo na kavu, prije ili poslije probe, napisao je. Izolda se nasmiješila kad je pročitala poruku, magarac dalmatinski, pomislila je, da joj je netko drugi tako nešto napisao, nogirala bi ga u sekundi, ali ovaj mangup je bio neodoljiv. Može, napisala je u poruci, deset sekundi poslije, došlo je pitanje, Šta može? Pa može, prije i poslije, tamo sam za tri minute. Tristan nije imao strpljenja čekati lift, nego je sjurio četiri kata po stepenicama, i kad je izletio iz zgrade Izolda je upravo išla prema njemu. I što ima novoga, pitala je Izolda. A ništa zaposlija san se. Molim, već, pa ti si čaroban, juče si se odlučio zaposliti se i današ već radiš, a ja godinu i pol pišem molbe. A šta ja znan, šta bi ti radila, možda Mucek i tebi može nać posa. Ko, pitala je Izolda. Pa Mucek, on je iz našeg mista, ali je naša neku Purgericu, zajubija se i doša u Zagreb i sad je direktor nečega ovdi. Čega, zavoda za zapošljavanje, začuđeno će Izolda. Nije zavoda, ima firmu za konzalting, neko prodavanje magle. Šta bi onda i ja prodavala maglu, e ne bi, ja bi bila Profesorica književnosti. Tristan je uzeo mobitel iz džepa, i otipkao broj. Alo šjor Mucek Dobro neću vas zvat Mucek Ne zoven zato nego iman jednu prijateljicu, traži posa Profesorica književnosti Nije naša, purgerica je ka i ona vaša Je cura mi je Dobro Naručila sam ti kavu, rekla je Izolda, bio je konobar dok si razgovarao, znači imaš curu. Nemam još, ali radim na tome, rekla si da ćeš mi pomoć. Znači lagao si tog čovjeka. Šta se mene tiče nisam, namignuo joj je i pogledao telefon koji je vibrirao. Molim. Sutra. Kome da se javi. Je lipa je. Fala in šjor Mucek Sutra se tribaš javit ravnatelju u petnajstoj gimnaziji, primit će te na zamjenu, a onda će vidit, kaže da bi tribalo sve bit u redu. Molim????

nedjelja, 24.04.2016.

demoni i zagrljaji omiljena aktivnost pučanstva, pogotovo onog tijela koji nazivamo nježnijim spolom, iako ni onaj jači nije izuzet od toga je, bitka s vukovima, hijenama, i ostalim vrstama, naših privatnih osobnih demona kao i sve ostale repetativne aktivnosti, tako i bitka sa demonima, izaziva ovisnost jer bitka je pojam ograničenog trajanja, ratovi imaju nešto manje ograničen rok, ali imaju smisla samo ako postoji šansa da jedna strana bude pobjednik bitke i ratovi, protiv vlastitih demona, u svojoj srži su besmisleni, naime demoni su, koliko god mi to pokušali negirati, jedino i isključivo proizvod naših vlastitih slabosti, koje u nedostatku unutarnje snage, u prvoj fazi negiramo, a onda ih kad se zatvori krug, pa ostanemo jedini i isključivi vjernik u njihovu smislenost, počnemo štititi od ostatka svijeta, i postepeno ih guramo prema pijedestalu, obožavanih slabosti, koje postanu izlika za sve obzirom da su demoni sastavni dio nas, i da pobjeda nas, ili njih, u svakom slučaju, automatizmom znači poraz nas samih, demone jednostavno trebamo odbaciti, što ne bi trebalo biti tako jebeno teško, trebamo ih tretirati jednostavno kao izmet, koji je u jednom trenutku dio nas, pa ga se u nekim slučajevima i prilično teško i bolno oslobađamo, ali nisam primjetio da se netko od istoga tako teško oprašta zbog svega navedenog nikako ne možemo očekivati da oni kojima je stalo do nas, imaju razumijevanje u toj mjeri, da se priključe sekti obožavatelja naših demona, kako mi ne bi ostali jedini sljedbenik, ne možemo od njih tražiti razumijevanje i samo zagrljaj, jer srećom su oni racionalni i ne žele dati legitimitet našoj ovisnosti obzirom da ne postoji dobra ovisnost, tako ni ovisnost o demonima, makar bili i naši osobni, nikako nije dobra zato se nemojte truditi, da bilo kome objasnite, kako je dobro da taj izmet držite u sebi, teško ćete bilo koga uvjeriti da postoji i jedan dobar razlog da ga ne ispustite i bez iti malo žaljenja potegnete vodu

subota, 23.04.2016.

rezonancija Rezonancija je fizikalna pojava koja nastaje kod sustava koji prisilno titra kada se pri određenoj frekvenciji pobude postiže maksimalna amplituda titranja. Izraženost rezonancije ovisi o prigušenju, tj. omjeru energije gubitaka i ukupne energije u sustavu. moš ti titrat, kolko oćeš, ako to titranje otiđe u energiju gubitka more tvoje titranje nekome i godit, ali ako frekvencije nisu usklađene, zaludu ti titraš najčešće jedan titra za popizdit, a drugi samo prima titraje, dok na koncu oni šta titra ne pukne ka cvrčak ima i onih šta titraju brez veze, ka neke trepetljike, titraju u prazno pa koji receptor naleti, naleti a nekad se desi da se frekvencije idealno usklade, kad ne potiru jedna drugu nego se nadopune i hrane jedna drugu e to je ljubav vjerujte mi na riječ, znam o čemu govorim

četvrtak, 21.04.2016.

quatro Izolda je više pročitala s njegovih usana nego što je čula njegov poziv na kavu, nasmiješila se i krenula za njim na terasu kafića. Nemam puno vremena, rekla je sjedajući za stol, imam probu za pola sata. Jebate, pa ona stvarno vježba pjevanje u studiju pored kafića, pomislio je Tristan, nadam se da je zaboravila da je pjevače nazvao pacijentima. Znam da će zvučat jadno ali lipša si nego na slici. Imaš pravo, rekla je Izolda, zvuči jadno i nije mi jasno zašto mi svi to govore, nego reći mi jesi li ti to možda dalmatinac. Zašto pitaš, nije to valjda nešto loše. Nije nije, odgovorila je Izolda, i pomislila na oca kako joj govori, radije se udaj za crnca, nego za dalmatinca, crnac mi bar neće učiti unuke da navijaju za Hajduk, a neće ni kao onaj razbojnik uništiti firmu koju smo mi trideset godina stvarali. Jesam dalmatinac sam, ali već devet godina sam u Zagrebu, tako da mogu bit i Zagrebčanec, bolje govorin purgerski nego Bandić. A što radiš tako dugo u Zagrebu Studiram što bi radio, ali došlo je vrijeme da i to provedem kraju, to mi je plan za naredni period, nać curu i diplomirtat. No krasno pomislila je Izolda, vječni student, sve bolje od boljeg, samo da nije tako prokleto zgodan, s tim osmijehom i tim toplim crnim očima, s tim naglaskom, koji zvuči kao šuštanje valova po žalu. Nadam se da ćeš biti uspješan, rekla je. Tristan se jedva suzdržavao da je ne odmjeri od glave do pete, ali i ono što je vidio navodilo ga je da cvrkuće ko zadnja budala. Diplomirat ću sigurno, a za ovo drugo bi mi tribala pomoć, blebnuo je uz glupasti osmijeh. Eto ja ti mogu pokušat pomoći, rekla je Izolda imam dosta solo frendica, samo mi moraš reći kakve ti se sviđaju. Plave, visoke oko metar sedamdeset, skladno građene, s nenormalno lipin očima, znaš ono da ti se čini da može gledat kroz tebe. Ne znam ni jednu takvu, rekla je i malo se zarumenila, joj već kasnim, moram ići, bilo mi je drago vidimo se. Mogu te ja i sačekat, dok završiš s pivanjem pa možemo nastavit ovaj ugodni razgovor. Joj stvarno ne mogu, imam neki dogovor, ali javi se možda neki drugi put. Tristan je gledao za njom kako odlazi, uzdahnuo i rekao sam sebi, jebiga stari moj, ovu neš dobit ako ćeš ostat ovaki jebivjetar ka šta si sad, i uzeo telefon. Otkucao je dobro poznati broj i čekao da odzvoni nekoliko puta. Šta je, čulo se s druge strane linije. Pape ja san. Jebate ja mislija da me zove Papa Franjo kad ono ti. Neman. Šta nemaš. Para. Ne zovem te zato, odlučija san diplomirat i zaposlit se. Mareeee, mareeee, ajde brzo platit misu svetom Anti, sin ti je odlučija diplomirati. Dobro i šta mene zoveš neću ti ja pisat diplomski. Nisan ni mislija, nego radi posla, imaš li koga od naši da me zaposli. A to, sad ću ja odma zvat Muceka. Koga? Muceka, onoga šta je naša Purgericu pa nosa štramac za njon, ja san onog njegovog zeta purgera naučija lovit lignje, more i on tebi nać posa. Gori je bit će skoro godinu dana, i direktor je nečega , nać će i tebi neko misto. Aj poklapaj iđen ga zvat pa mu se ti ujutro javi, oš pričat s materon, evo je plače od sriće. Aj daj mi je.

srijeda, 20.04.2016.

dil treći Jutro je Tristana zateklo za monitorom, taman je završio diplomski kad su se prve zrake sunca probile kroz poluspuštenu roletu, baš dobro pomislio je sad mogu na spavanje, samo da mailom pošaljem diplomski tatinom malom antifašisti, i mogu na spavanje, a kad se probudim lova će biti na računu. Izolda je pregledala oglase za poslove koji se nude, nije bilo previše šanse da bude nešto u struci malo kome je trebao netko s diplomom Profesora hrvatskog jezika i književnosti. Pisala je i pjesme već je imala dovoljno za zbirku, ali objavila je samo ponešto u časopisima, koje čitaju samo čuda i, i gomilu toga na blogu za koji ni njena mama nije znala da je njen, iako joj je često ostavljala komentare. Tristan se probudio kad je sunce već bilo na drugoj polovini neba, lijeno se protegnuo u krevetu i na mobitelu pogledao što se dogodilo u zemlji i svijetu dok je spavao. S portala ga je gledalo lice bivše starlete, ili je bila miss, ili nečija kćer, opet je nešto filozofirala. Kaže da je po zanimanju blogerica, kakva jebena blogerica, otkad je to zanimanje, i koje budale uopće čitaju te baljezgarije. Provjerio je stanje na računu, blaženo mobilno bankarstvo, lova je bila na računu, bit će za stanarinu, a i ostat će nešto. Izolda je krenula na probu, išlo joj je na živce vježbanje tih pjesmuljaka, ona je u stvari htjela pjevati nešto drugo a ne te infantilne pjesmuljke, ali jebiga treba joj lova. Mogla bi se opet javiti onom Tristanu, nekako joj se činio simpa, barem tako preko poruka, mogla bi čak i na kavu s njim, ako je pozove. Tristan je ustanovio da osim cigareta nema ni kave, pa je krenuo u kafić na kavu, ali tek nakon što svrati do bankomata, pa do kioska. Mogao bi se javiti i onoj Izoldi, danas bi joj mogao i kavu platiti, na slici na Tinderu je izgledala odlično, ako je to uopće njena slika. Morat će stvarno diplomirati i zaposliti se da barem kavu nekoj curi može platit bez razmišljanja, samo bi se trebao u neku stranku upisati. Nije se mogao sjetiti jesu li sad na vlasti fašisti ili antifašisti, ali stari ima nekoga sigurno i kod jednih i kod drugih. Izolda je krenula s tramvajske stanice prema studiju, i premišljala se da li da se javi Tristanu, prije ili poslije probe, ili da čeka da se on njoj prvi javi. Tristan je promiješao šećer u kavi, i uzeo mobitel, ne košta me ništa probati, pomislio je, javit ću joj se pa što bude, utipkao je poruku i pogledao nježnu plavušu koja mu se približavala niz ulicu, bila je zgodna i činila mu se nekako poznatom. Izolda je osjetila da joj je telefon zavibrirao, i vidjela da je dobila neku poruku. Onda što ćemo nas dvoje, pisalo je nasmiješila se poruka je bila od Tristana. Utipkala je odgovor i pogledala prema zgodno crnokosom muškarcu koji je sjedio ispred kafića, i činio joj se poznat. Brza je pomislio je Tristan i pogledao poruku na mobitelu, Može kava za početak , pisala je Izolda. Di si napisao je, poslao poruku i ponovo pogledao plavušu, te shvatio otkud je pozna. Idem nešto obavit pa ti se javim za sat dva a ti do tada smislu kud ćemo na kavu, napisala je Izolda, a gdje si ti. Tristan se nasmiješio kad je vidio poruku, i napisao Ispred tebe. Izolda se skoro zabila nekog frajera, jer je tipkala umjesto da gleda kud ide. Oprostite rekla je i pogledala ga, a on se nasmiješio i rekao Pročitaj poruku.

utorak, 19.04.2016.

nastavak Bok i ja se stvarno zovem Izolda, odgovorila je na poruku, nego što ti je Vlado K., mislim imate isto prezime. Vlado K. mi je stric, zašto pitaš, napisao je Tristan. Majko mila, odgovorila je Izolda, zato što mi se na Glasu Krapine upucavao, kad je bio član žirija, ovo je prestrašno, ispadamo kao pravi Tristan i Izolda, još samo ti trebaš naći drugu Izoldu koju ćeš oženit, pa da drama bude kompletna, najbolje da ovo odmah prekinemo, da se do kraja ne otrujemo. Ej nemoj, napisao je Tristan, zajebajen se Vlado K. mi nije ništa, prezime mi nije pravo, tako da nema opasnosti. Ha ha ha, napisala je Izolda, ajde Bok možda se javim za sat dva. Čekaj, kud ideš ne možeš me ovako ostavit, napisao je Tristan. Imam nekog posla, a gdje si ti. U kafiću, na kavi, ajd dođi, tu sam pored studija gdje neki manijaci po cijeli dan vježbaju pjevanje, di ti se žuri. Idem vježbat pjevanje, odgovorila je Izolda, i ušla u studio. Zajebaješ, napisao je Tristan, i buljio u telefon čekajući odgovor. Nakon pola sata iščekivanja Tristan je shvatio da neće dočekati odgovor, šteta pomislio je mala na slici izgleda zgodna, ako joj je to uopće prava slika. U studiju do kafića je očito došlo do promjene pacijenta, kako ih je Tristan nazivao, jer je vrištalicu koja je do prije deset minuta pokušavala otpjevati nešto, zamijenio daleko ugodniji glas, koji je već treći put pjevao jednu te istu njemu nepoznatu pjesmu. Izoldi su probe i inače teško padale, glupo se osjećala pjevajući zidovima, a danas valjda zbog lijepog vremena vani, a možda i zbog dečka s kojim se počela dopisivati, sve je bilo još teže, ali što žena mora uraditi, žena mora uraditi, pomislila je i po četvrti put počela pjevati glupi Eurovizijski hit. Tristan je pogledao sat na mobitelu na kojem je pisalo da mu slijedeći turnir koji igra besplatno a može dobiti koji dolar počinje za deset minuta, taman koliko mu treba do doma, ostavio je sitniš za kavu na stolu i krenuo. Palo mu je na pamet da je dobro što ona Izolda nije pristala na kavu, jer joj je ionako ne bi imao čime platiti, osim ako je ona jedna od onih feministkinja koje same plaćaju svoje račune a koje su mu tako užasno išle na živce. Izolda je završavala s probama, malo ranije jer je imala dogovor s mamom, da se nađu na kavi jer su trebale kupiti rođendanski poklon za maminu prijateljicu Bibu, koja je za razliku od njene mame bila žena zmaj, i koja je u stvari imala presudni utjecaj na Izoldinu samosvjesnost i feminističke poglede na veze, odnose, život u globalu. Tristan nije uspio dobiti turnir na kojem bi zaradio pet dolara a slijedeći besplatni je bio tek u ponoć, pa se odlučio završiti diplomski koji je pisao za tri tisuće kuna sinu predsjednika mjesnog ogranka do nedavno vladajuće stranke, na prometnom fakultetu koji je već bio zaposlen u velikoj državnoj tvtci, kao pomoćnik direktora nabave. Pomislio je usput da je krajnje vrijeme da i sam diplomira, jer je život vječitog studenta već odavno izgubio smisao. Izolda je izdaleka vidjela mamu koja naravno nije odoljela da uz kavu naruči i kolač, obadvije su bile ovisnice os slatkom, iako se ona s tim nosila nešto bolje nego mama. Zagrlila je mamu izazvavši osmijeh na njenom licu, Bok mama što ćemo kupovati imaš kakvu ideju. Tristan se nije mogao skoncentrirati na diplomski koji je pisao, pa je u pretraživač upisao Izolda, google mu je izbacio samo legendu o Tristanu i Izoldi, i neku pjevačicu koja je još u prošlom stoljeću pjevala s nekim likom na Eurosongu, izgleda je to stvarno rijetko ime, ali uostalom ni on nije poznavao ni jednog Tristana osim sebe. Naravno da ću naći dečka mama rekla je Izolda, samo slaba je ponuda, ne pada mi na pamet gubit vrijeme s nekim nadobudnim vječnim studentom.

ponedjeljak, 18.04.2016.

Tristan i Izolda Tristan se pripremao za turnir u Texas holdem pokeru, onaj virtualni naravno, jer u pravoj kockarnici nikada nije ni bio, dapače ne svijeća se da je prave karte ikada imao u rukama. Ti virtualni turniri su Tristanu donosili značajan doprinos džeparcu, jer bi skromni student zaradio na taj način i do dvjesto dolara mjesečno. Izolda se spremala za sat pjevanja, otkad je prije dvije godine pobijedila na jednom talent showu, pjevanje joj je bilo najveća preokupacija. Doduše nakon pobjede se nadala skorom snimanju barem singla, ako ne i cijelog albuma, međutim najdalje što je dospjela je bio nastup ne Eurosongu, ali tek kao prateći vokal, već pomalo potrošenoj nekadašnjoj teen senzaciji, koja je u zadnje vrijeme više nastupala u kulinarskim show programima nego li je pjevala. Tristan je pogledao kroz prozor i vidio na susjednoj zgradi istaknute državne zastave i ljude koji su ulazili u popriličnom broju u zgradu, nije se mogao sjetiti da je neki državni blagdan pa je zaključio da je vjerojatno neka svadba u pitanju. To ga je podsjetilo da već dulje vrijeme nije bio ni u kakvoj ozbiljnijoj vezi pa je pomalo rezignirano uključio Tinder, jednu od mnogobrojnih opcija za upoznavanje na webu. Izolda je putem do studija u kojem je uvježbavala pjevanje svojih dionica za nastup na Eurosongu naišla na nepreglednu kolonu ljudi koji su čekali u redu. Obzirom da je zadnji put vidjela takav red kada je Balašević imao koncert u Lisinskom, zaključila je da se vjerojatno opet negdje održava koncert, mora bit da negdje nastupa Mate Mišo Kovač jer tko bi drugi uostalom i mogao izazvati toliku pozornost. To ju je podsjetilo na njegov koncert na koji ju je odveo Stjepan, violončelista s kojim je bila u vezi, i zaključila da je krajnje vrijeme da upozna nekog novog i uključila Tinder, web aplikaciju za upoznavanje. Tristan je otvorio kutiju s cigaretama, i s rezignacijom utvrtio da je prazna, pretražio je sve džepove i skupio dvadeset dvije kune. Zaključio je da će morati kupiti neke druge cigarete, a ne Marlboro koji je inače pušio jer mu fale tri kune, i pomislio da bi baš mogao prestati pušiti, jer mu pola studentskog budžeta odlazi na cigarete. Izolda je iz razgovora u tramvaju shvatila da kolona ljudi koju je vidjela ne čeka red za karte za koncert, nego da bi vidjela nekog svetca kojeg su donijeli odnekud iz Italije. Možda stvarno pretjeruje s tim svojim pjevanjem, kad nema pojma o ničemu što se oko nje događa, a tako sigurno neće naći nikoga. Uzdahnula je i otvorila tinder da vidi što se nudi, i s užasavanjem zaključila da sve više liči na svoju mamu, koja je kao zadnji očajnički potez da nađe muškarca svog života počela pisati blog. Tristan je putem do kioska vidio da se u zgradi preko puta ne događa svadba nego nekakvi izbori, začuđeno se zapitao zar izbori nisu bili nedavno, a onda na plakatu vidio da su u pitanju stranački izbori i da je samo jedan kandidat, što mu se učinilo nelogičnim, pa se upitao što li je to što nekoga potakne da žrtvuje sat svog vikenda i ide glasati na izborima na kojima se unaprijed zna tko će pobijediti. Kupio je cigarete i shvatio da je krivo izbrojio novac, ili je imao još nešto u džepu pa mu je ostalo još osam kuna taman dovoljno za kavu u kafiću do studija u kojem su neki pacijenti po cijeli dan vježbali pjevanje. Naručio je kavu i sjetio se da je imao namjeru pogledati što se nudi na Tinderu, barem će nekako ubiti narednih pola sata. Izolda je putem do studija tipkala po mobitelu sa slušalicama u ušima, misleći kako bi joj mama popizdila da je vidi, uvijek joj je govorila da će je jednom tako netko pogazit. Ponuda na Tinderu joj je pokazala da u krugu od osamsto metara ima dvadeset pet kandidata, nije loše pomislila je i nasmijala se kad je vidjela da se jedan od kandidata zove Tristan, moš mislit, rekla je sama sebi, sigurno mu je to pravo ime. Tristan je pregledavao ponudu na Tinderu, prva na listi je bila četrdesetogidišnjakinja, idealno za malo neobaveznog seksa, pomislio je teta zasigurno voli mlado meso, kog boga bi inače radila na Tinderu. Pogledao je dalje da vidi što se još nudi, i nasmijao se kad je vidio da se jedna od kandidatkinja zove Izolda, tko se još zove Izolda u današnje vrijeme, to joj je sigurno izmišljeno ime. Izolda je ubrzala korak dok je prolazila pored kafića kraj studija, s terase kojeg joj je netko uvijek nešto dobacivao, kad joj je na Tinder došla poruka Bog, nije zajebancija stvarno se zovem Tristan

nedjelja, 17.04.2016.

jednoriječje Tih dana u zadnjoj godini prvog desetljeća dvadesetog stoljeća, omiljena igra dokonih gospođica na dvorovima diljem Europe zvala je jednoriječje. Dokone gospođice bi neki događaj, osobu ili pojavu, zadavale jedne drugima, sa zadatkom da se ista što je moguće vjernije opiše, a da se pritom koristi jedna jedina riječ. Igre bi obično prelazile u kikotanje, a nerijetko kada bi ta jedna riječ bila neka prosta, i prave navale gušenja od smijeha, a sve popraćeno dražesnim rumenilom, na inače blijedim licima dokonih dvorskih gospođica. Eto tako su u predvečerje revolucija, velikih ratova i nestanka svijeta koji poznaju dokone gospođice trošile vrijeme. Da je tako trebalo opisati Annu Akhmatovu, jednom jedinom riječju, to bi bez dileme bila strast. Anna Akhmatova se nekom tko je ne pozna, nikako ne bi učinila lijepom, dapače njen kvrgav nos i pomalo zbrčkane crte lica nikako nisu privlačile na prvi pogled, sčim se zasigurno ne bi složila njena tri muža, i poneki ljubavnik. Ipak kad bi čovjek proveo samo nekoliko trenutaka u razgovoru s Annom Akhmatovom, bio bi poput slamke usisan u vrtlog njene strastvene duše, povezane s njenim očima. Poput mornara što ih počini pjesma sirena, muškarci su uživali u tonu njenog glasa, spremni se prepustiti tom vrtlogu strasti koji se nazirao iza pogleda ne pitajući za cijenu. Anna je bila poput njenih pjesama, koje vjerojatno u prijevodu s Ukrajinskoga na kojem je sanjala, na Ruski, izgubiše sve one suvišne ukrase i pretenciozne hiperbole, tako omiljene među pjesničkim svijetom, tih dana u predvečerje krvavog pira koji tek što nije počeo. Snaga njene strasti je i vječno na smrt osuđenog Amedea probudila, i napravila umjetnika od njega, s čim se povjesničari umjetnosti vjerojatno ne bi složili, jer su uvjereni da je on svoj umjetnički genij nosio oduvijek u sebi. Pritom nitko ne razmišlja o tome da bi on svoj život prespavao, da ga Anna Akhmatova nije probudila. Takva je bila Anna Andrijivna Akhmatova, jednom riječju, strast. O, tebe se vrlo rijetko sjetim I tvoja me sudbina ne draži, Al’ mi duša kao da poletim Susret s tobom ponekad potraži. Tvoj crveni dom kao da me mami; Crveni dom preko mutne vode, Ali znam da u gorkoj osami Ne smijem dotaći sunce ti slobode Ne daj da se sa mojih usana Čuju riječi koje ljubav mole, Ni da budem stihom očarana Žudnje vječne dok me pjesme bole Al’ budućnost molim tajno često Kada noć se sjećanjem zaplavi, Naslutim nam i susreta mjesto – Susret veći neg’ svi zaboravi.

subota, 16.04.2016.

knedličke Nemalo je bilo iznenađenje Zuzane Dubčkove kada se te ljetne noći na blagdan Svetog Lovre zatekla u Šumićima, u Gornjoj Podgori na južnim obroncima Biokova. Teško bi bilo reći što ju je više iznenadilo, ugodna svježina, spektakularan pogled na svjetla mjesta na susjednim otocima, usamljena svjetla ribarica koje su duboko ispod nje bešumno klizile po moru, ili zvijezde padalice koje su padale u tolikom broju da je Zuzani već odavno nestalo želja koje bi poželjela. Tako ushićenu Zuzanu, koja je od uzbuđenja isprekidano dizala, više od svega zateklo je saznanje da se u Šumićima, u Gornjoj Podgori, na južnim obroncima Biokova upravo te noći na blagdan Svetog Lovre, održava natjecanje u spravljanju knedlički. Knedličke su bile savršene potpuno iste kao u njenoj domovini, dapače činile su joj se najbolje koje je ikada kušala. Svi oko nje su bili nasmiješeni ali nekako pomalo suzdržani, potpuno drugačiji nego inače, svu onu neobuzdanost mladosti koju je dijelila s njima, kao da je prekrilo nešto toplo i mekano poput perjanice. Na koncu se jedan od njih ipak smilovao, i odlučio se pozabaviti Zuzaninom zbunjenošću, i ispričao joj priču. Priča je bila o mladoj Jani Kratochvilovoj Praškoj studentici, koja je davnog 21. kolovoza daleke šezdesetiosme, iste one noći kada su Rusi tenkovima ušli u Prag doputovala u Podgoru. Danima mlada studentica nije mogla stupiti u vezu sa svojima, i ljetovanje se neočekivano produžilo, dok jednog dana nije čula da su joj roditelji živi i zdravi, ali da joj je ubijen zaručnika, jedan od vođa studentskih prosvjeda. Saznala je da ga je ubio Jakub njegov prijatelj, mladi komunista, inače sin njegovog krsnog kuma. Jana se nikada nije vratila u domovinu, dvije godine poslije se udala u Šumiće i nikad više nije čak ni s roditeljima kad su je došli posjetiti, progovorila riječ materinjeg jezika. Jedina veza s domovinom, su joj bile te knedličke kojih bi svake godine , iz samo njoj poznatog razloga baš na blagdan Svetog Lovre spravila dovoljno za cijelo selo, a onda bi se povukla na terasu i nijemo gledala padajuće zvijezde, dok bi joj poneka izdajnička suza kliznula niz obraz. Zuzana je tada na drugom kraju terase vidjela ženu koja je u tišini sjedila i gledala u nebo, prišla je i stavila joj šutke ruku na rame, žena je i ne pogledavši je samo nježno svojom rukom stisnula njenu. Stajale su tako nekoliko dragocjenih trenutaka dvije Praške studentice, a onda se Zuzana okrenula i otišla uzeti još jednu knedličku, jer bile su upravo onakve kakve se spravljaju u njenoj domovini, usudila bi se reći i najbolje koje je kušala ikada.

Caffe de la Butte Hagen je potratio život na potragu za blagom Nibelunga, iako je potratiti možda preteška riječ, jer da ga je i drugačije proveo, tko zna da li bi završni račun pokazao drugačiji score. U stvari njemu i nije naročito bilo stalo do blaga, ali je odbijao prihvatiti da ne postoji, jer takovo prihvaćanja bi pojačalo tračak sumnje u postojanje i Sigfrieda samog. Na to pak nikako nije mogao pristati jer bi se onda sigurno našao netko tko bi rekao da ni zmaja nije nikada ni bilo. Ako je postojala jedna jedina stvar u koju je Hagen bio u potpunosti siguran, bilo je to postojanje zmaja, onog krilatog, kojeg je protok vremena, jesenje kiše, i neblagotvorno djelovanje golubjeg izmeta, obojalo onom pomalo nezdravom zelenkastom patinom. Zmaj je svakako bio tamo, sakriven od pogleda, u niši poviše drugog kata, zgrade koja je bila nasuprot Caffe de la Butte, tamo na Monmartreu, istom onom Caffe de la Butte u kojem ju je prvi put vidio, kako jede one male croissante punjenje čokoladom, one koji se pojedu u dva zalogaja, iz kojih se još vruća čokolada cijedi po prstima. Hagen nije mogao odustati od potrage za blagom Nibelunga, jer onda bi netko mogao posumnjati, u njen sanjivi pogled, šešir s obližnjeg buvljaka, osmijeh, i kapljicu još vruće čokolade, koja je kliznula iz kuta usana prema bradi. Ma što se dogodilo, neću odustati, pomislio je Hagen dok mu se u nozdrve uvlačio miris svježe pečenih croissanta, punjenih čokoladom, onih malih što se pojedu u dva zalogaja.

petak, 15.04.2016.

historiografija Luitpold Babenberg je brojio kamene kocke dok je hodao po njima, gazeći svaku četvrtu, što je rezultiralo time da je njegov hod izgledao prilično čudno, ne nezgrapno ni smiješno, nego baš čudno, poput nekog suvremenog plesa koji će postati moderan i prihvatljiv tisuću godina kasnije. Njegov čudan hod je iz nekog nikad dokučenog razloga plašio konje, u stvari primjerenije bi bilo reći da ih je uznemiravao. Možda je upravo zbog toga, a možda i zbog nečega sasvim stotog, oko čega se historiografi, kao uostalom i oko ničega drugog nikad nisu složili, tog kasnoproljetnog popodneva sivac češkog trgovca odjednom resko zarzao i izazvao Luitpolda da podigne pogled. Obično je Luitpildov pogled bio u stanju biti fokusiran vrlo kratko na jednu točku, što će devetsto godina kasnije biti prepoznato kao urođeni poremećaj i nazvan hiperaktivnošću te će mu zbog lakšeg izgovora biti dodijeljena kratica od tri slova. Za divno čudo tog kasnog proljeća, posljednjeg dana svibnja Luitpoldov pogled je ostao prikovan za kako se njemu činilo nadnaravnu pojavu, a u stvari mladu Wilhelminu koja je tog posljednjeg dana u travnju, ili je ipak bio svibanj, slavila rođendan. Koji točno je također jedna od točaka prijepora među historiografima, jedni su se kleli četrnaesti, drugi su tvrdili šesnaesti, ali svi su se slagali oko boje njene haljine te specifične plave boje koja se dobijala od kamena koji se iskopavao negdje na jugu Španjolske. Doduše malo je bilo zbunjujuće jer je haljina bila sašivena od šuštavog materijala, koji je s ostalim opljačkanim blagom, donio povratnik iz križarskih ratova, za koje se svakog proljeća govorilo da će završiti do idućeg Božića. Toliko toga je stalo u taj trenutak, Luitpoldova zanesenost, sivčevo resko rzanje, monotoni glas prodavača luka, pljusak sadržaja noćne posude koji je krčmareva žena pljusnula niti osam kocaka ispred Luitpolda, i izvanvremensko rumenilo, mlade Wilhelmine, koje je blijedilo prema onom mjestu na njenom vratu, gdje su se dali naslutiti treperavi otkucaji njenog černaest ili šesnaest godina mladog srca, oko čega se histeriografi nikada nisu složili.

srijeda, 13.04.2016.

kad će više?....... svi pišu pisme o onom šta in fali, neki o jubavi, neki o muškin, neki o ženskin, masu nji o Dalmaciji, pa san tako i ja napisa pismu o litu daklen pisma opisuje oni moment kad se oni maniti furešti maknu s plaže, pa se čovik more normalno zeru potoćat, i guštat, brez da razmišlja kako bi najradije podavija te sve furešte i njihovu dicu Pisma U tvojim očima u smiraju odlazećeg dana što umire izgarajuć negdje na obzoru utapam sva svoja osjetila u veličanstvenom grimizu dok obavija me tišina topla i podatna poput blagodeti iz neke drugačije sadašnjosti stapam se s morem i kao da više ne osjećam sebe kao da sam raspršen i lebdim tim posoljenim zrakom negdje između u nekom boljem sada

utorak, 12.04.2016.

odricanje Večeras u 19:37 u središnjoj informativnoj emisiji, poslije priloga u kojem će se Veljko Kajtazi izjasnit jel oće ić u Jasenovac ili neće održat će se prigodna ceremonija. Točno u 19:37 Simona Ištvanić, Mirta Šurjak i El Arbi Hillel Soudani će se odreći NDH i priznati njen zločinački karakter. Tako će se 75 godina nakon osnutka završiti i proces odricanja od navedene. Iz izvora bliskih uredniku informativnog programa saznali smo da će voditelj svečanim glasom pitati Simonu Ištvanić, Odričeš li se Simona, a ona će izvesti piruetu i veselo kliknuti Odričem. Potom će voditelj Mirtu Šurjak pitati Odričeš li se ti Mirta, a ona će presložit dekolte, značajno pogledati voditelja i senzualnim glasom, promuklo reći Odričem. Na kraju će Voditelj pogledati El Arba Hillela Soudanija i pitati Odričeš li se i ti Soudani, a on će ga začuđeno pogledat i blesavo se osmjehnuti. Onda će voditelj viknuti Aleluja, i svi će pasti jedni drugima u zagrljaj, a onda će zbor hateveja, u pratnji orkestra hateveja, izvesti Hrvatine Đuke Čaića, i odmah zatim koloplet borbenih pjesama pod nazivom Tito heroj a ne zločinac. Kao specijalni gost ceremonije odricateljima će videolinkom čestitati Baja Mali Knindža. Voditelj će dnevnik odjaviti uz pozdrav hrvatskim antifašistima ma gdje bili.

ponedjeljak, 11.04.2016.

Program plenuma U cilju sveopće demokratizacije bloghaera, kako bi dokazali da urednička politika nije ideološki obojana donosimo : Program Plenuma 1. Izlaganje Vesne Pusić na temu prijevoz terorista bussines klasom 2. Ekspoze Ranka Ostojića na temu, Doprinos crtača svastika postmodernom umjetničkom izričaju 3. Intimna ispovijest Vilima Matule Kako sam od člana CK SKH bezbolno prerastao u demokratu 4. Predstavljanje zbirke novela Milorada Pupovca U potrazi za izgubljenim ustašama 5. Izlaganje Mate Kapovića na temu Poguban utjecaj katoličke crkve na osnivanje Sveučilišta u Zagrebu 6. Predstavljanje poeme Zorana Milanovića Brate Moj 7. Izvođenje niza skečeva antifašističko satiričke sekcije s Bloghaera na temu Ko nas bre zavadi U zabavnom dijelu programa čitat će se kolumne Ante Tomića iz zbornika radova Zatvoreni Komentar.

subota, 09.04.2016.

pravila ponašanja daklen da utvrdimo pravila ponašanja za Plenum plenum (lat. preko engl.), pun sastav kakva tijela, organa (upravnoga odbora, središnjega odbora i sl.); sjednica kojoj su članovi nazočni u punom broju. dakle, kad ja napišen Plenum, nemoj da mi je neko vrda, jel vidite da tu lipo piše da svi moraju bit prisutni obziron da su nan uzor študenti s filozofskog, moramo se držat neki pravila prvo, mora bit puno više ženski nego muški drugo, muški moraju bit neobrijani, i barenko nedilju dana ne smiju prat kosu treće, ženske moraju bit slobodoumne i sklone promiskuitetu četvrto, barenko pola sudionika mora imat majice sa che guevaron peto, prvo se sluša kawasaki 3p, pa ladno pivo, pa elemental, pa bajaga, pa mišo, i na kraju thompson šesto, pije se jeftina K plus piva, iz Q packa, i vino od 6,49 kn/l, da se pokaže proleterski karakter sedmo, citira se sve moguće i nemoguće, od kanta, priko castanede, do poruka s jane, pri tom se zadržava zamišljeno zabrinuti pogled osmo, što je više puta moguće izrazit zabrinutost kuda ovaj svijet ide Evo i osobnih zaduženja V ispeći kolačiće s marihuanom, koju će nabaviti Domenico, a dopremiti El dijablo, kojemu se triba više puta ponovit da je V u Slavoniji a ne u Sloveniji Zvonka opiturat sve u šareno, pri tom pazit da Mela ne dira kante s bojom Mela pripremit recital, nešto ka vaginine monologe samo za muške Pjaceta napravit kratki osvrt na događanja SarahB kako god se zvala plahutat unaokolo u hipi haljini s vjencem tratinčica u kosi Marijoneta uvježbat točku s Jankom, pod naslovom Janje moje čupavo Mekon nastupat kao maneken žuje u akciji pivom protiv droge Meca propagirat siguran seks, dijeliti šamare svima koji nemaju prezervative Domenico bit sponzor El dijablo pivat himnu Sjedokosi pripremit materijal za monografiju Dražen osigurat catering Shadow organizirat večer poezije Tigi provesti egzorcizam Lion Queen asistirati Tigiju Coyote osigurat uključenje dijaspore u program, direktnim uključenjem u paru s Brankom Uvodićem u narodnoj nošnji Lastavica napravit foto esej i osigurat sladoled Stara teta donit demižonku višnjevače Razmišljanja JŽ širiti ljubav Razvedenica nać si dečka Kako ti kupus, uredit prostor za fjaku

pripreme Dok traju pripreme za Plenum protiv Blognjuza, ništa ne želimo prepustiti slučaju, želimo uključiti što je moguće širu svjetsku javnost, u čemu će veliku ulogu odigrati dijaspora, tako da billboardi s porukama protiv Blognjuza neće biti istaknuti samo po Hrvatskoj, nego diljem Europe, Svijeta , pa i šire. Doduše javili su se u organizacijski komitet i neki koji tvrde da Blognjuz nije loš, kojima je od strane komiteta ljubazno odgovoreno da ga vode doma ako im je dobar. Usput smo sastavili i listu zagovaratelja Blognjuza i nedemokracije na bloghaeru, pa ćemo ih metit u registar relikata prošlosti. Dakle dame i gospodo, odsudni je trenutak da kažemo dosta, da drugove i drugarice pošaljemo u ropotarnicu povijesti, da se riješimo već jednom Domenica, El dijabla, Blognjuza, i još nekih koji glumu frajere i švalerišu se po blogu a imaju dvista godina i cili afrički šljivik im ne bi pomoga. Evo možemo se osvjedočit subverzivnom djelovanju i u novoj anketi, u kojoj umisto da razgovaramo o tome koja je blogerica najlipša, ili koji bloger ima najjadnije ulete, mi bi ka ono tribali raspravljat o hitnoj. Obzirom da su naši dragi penzijoneri najžešći korisnici zdravstvenog sustava, Blognjuz je namjerno bacija kost među njih, samo da skrene pažnju sa pravih problema, a to su kao što znamo neodgovornost kod seksualnih odnosa na blogu, prije svega. Naime nerijetka je pojava da neko nekog jebe, bez ikakve zaštite, što je skandalozno i neprihvatljivo, a o čemu se ne vodi računa. Nema na naslovnicu edukacijskih postova, samo se čeka da Šibenka napiše dobro jutro, pa da je se natakari na naslovnicu. Toliko za sada o daljnjim aktivnostima bit ćete informirani, sve prijedloge i inicijative, morete ostavit u komentarin.

četvrtak, 07.04.2016.

obavist vidin ja da su studenti filozofskog faksa učinili neki plenum a ja san kad san bija mlad, mislin lip san još uvik, najviše volija te filozofske, tamo bi najlakše dobija prenoćište i seks, nadan se za dobrobit studenata da je i danas tako, od svi filozofski najdraži mi je bija oni Beogradski, jebate šta san ja tamo širija bratstvo i jedinstvo ali da se vratimo na meritum stvari, jebate lipe riči, meritum ja san isto odlučija organizirat plenum protiv Blognjuza i to zato jerbo više voli ženske nego muške jerbo više voli mlađe, nego starije ženske jerbo neke mlađe ženske svaki put kad šta bilo napišu natakari na naslovnicu jerbo zapostavlja kvalitetne blogerice jerbo je dresira Buga da guca baš određene blogere, a nesvrstani po cili dan visu na naslovnicu jerbo skupa sa Domenicon, i El dijablon propagira promiskuitet na blogu jerbo mu je naslovnica ka bilten SKOJA eto zato ću organizirat plenum kontra Blognjuza da je plenum počeja znat ćete kad vidite na naslovnicu da piše plenum sve pogrde koji se morete sitit na račun blognjuza su poželjne, pokušajte bit što maštovitiji pozvane su sve zainteresirane strane, a dok ne počne moremo vježbat

srijeda, 06.04.2016.

prija tramuntane Pasqule je doša u misto jedan dan onako bez voznog reda, jednostavno je doša, iskrca se iz ljubičastog autobusa na kojem je pisalo Samoborček. Sija je na terasu kafića, naručija u Kate produženu kavu i čašu vode, i izvadija one novine šta u njima ima masu križaljki. Sidija je tako tamo uru za uron, pušija i tu i tamo okrenija stranicu i počeka rješavat novu križaljku. Svaki put kad mi mu Kate zaminila pepeljaru, ljubazno bi jon se zafalija, poslin tri ure naručija je još jednu kavu, otvorija novu kutiju cigareta, i okrenija novu stranicu sa novon križaljkon. Ekipa na šanku je posli dvi ure počela slagat teorije, ko bi moga bit ti tajanstveni enigmatičar. Zdene mu je priša i reka, ja san Zdene, bagerista. Enigmatičar se ljubazno nasmišija, i reka drago mi je ja san Pasquale. To mu ga dođe ka Paško po naški, reka mu je Zdene na šta se ovi opet samo nasmija i reka tako nekako. Špiro je za šankon, jer domaći najviše volu sidit za šankon, reka da bi se on okladija da je taj lik neki inspektor, Mate poštarov je reka da čin se čovik zove Pasquale, da mora da je neki umitnik, načelnik je bija mišljenja da bi moga bit neki tajkun šta je doša kupit po mista i otvorit hotel, ili tako nešto, a Ines je rekla da je on njon baš zgodan, da malo liči na onog glumca šta se nikad ne more sitit kako se zove.9 Mate pitiespijovac, je reka da je on njemu sumnjiv, i da se on jedino more sitit onoga Paške, šta se u stvari zove Vranjo, ka Tuđman, šta ga gonja ona Mela. Još je nadoda da sad kad je nestala ona Sarah, da bi moga on provat štagod oko te Mele, ili oko one nove Luce na blog, i da će prije toga otić u Split, i naprokidat onoga Domenica jerbo od njega pošten čovik ne more doć na red kod ni jedne ženske. Vrime obida je odavno bilo prošlo, a niko se nije maka sa šanka, svi su čekali da vidu šta će taj furešti učinit. Donačelnik je reka da bi možda moga bit Mekon ili Tigi, pa je pozdravija neznanca i reka mu ja san glasa za Zorana, neznanac ga je samo upitno pogleda. Donačelnik je onda zaključija da nije ni Mek ni Tigi, jer bi ga trebalo ni poslali u pizdu materinu skupa sa Zoranon, možda ne grezo ka ovi domaći ali našli bi načina. Sunce je već palo nisko, sjene su se produžile, kad se u mistu zaustavija bili autobus na kojem je pisalo Promet Makarska, Pasquale se diga od stola, ostavija dvaest kuna za kavu, pokupija one novine sa križaljkaman, i uša u autobus. Činilo se da je sve po starom, ali ipak se osjećala neka napetost, ka i na blogu zadnji dana, mirisalo je na zatišje prid buru, i svi su znali da priča tek počinje

utorak, 05.04.2016.

pink panter Jebate kako je pogodila, reka je Domenico Ko je pogodija, reka je El dijablo Pa V, jeben te manitog, slušaš li ti, reka je Domenico Slušan, jebate šta si nervozan, reka je El dijablo Šta slušaš, reka je Domenico A novu pismu o klape Maslina, reka je El dijablo Jebala te maslina, ako je ona pogodila moga bi i kogod drugi, reka je Domenico Ma ko je pogodija, reka je El dijablo V je pogodila, reka je Domenico, V ka Višnja Ko je višnja jebate, reka je El dijablo, pomozi mi da se sitin Ona šta ima mašku, slikava čele, mrave, muve, pauke, i kokoš, i šta čini kolače po cili dan , reka je Domenico Asti gospe, reka je El dijablo, ona s bloga E ta, reka je Domenico Pa šta nisi odma reka, reka je El dijablo, šta je pogodila Šta šta je pogodila, pogodila je da smo mi ukrali novce u policiju, i lagumali cestu u Zagreb Ajme meni , reka je El dijablo, najebaćemo, to sad već po bloga zna, nema veći lajona nego tamo, biće su ijadu mailova napisale, a najgora je..... Pusti sad to, reka je Domenico, šta ćemo Ajmo uvalit nekoga drugoga, jebate ka da si od jučer na blog pa ne znaš kako se to čini, reka je El dijablo A koga, reka je Domenico A šta ja znan, reka je El dijablo, amo zajebat blognjuza, ili nekoga od ovi šta se bavu politikon, dosadni su ka proliv A da prijavimo sve muške , reka je Domenico, pa da samo nas dva ostanemo sa ženskin Nije ti ni ta luda, reka je El dijablo Znan, reka je Domenico, sitija san se Čega , reka je El dijablo Koga ćemo zajebat reka je Domenico Koga, reka je El dijablo Fresha, reka je Domenico Zašto njega, reka je El dijablo A nji ima petnajst, reka je Domenico, ako jednoga strpamo u pržun, pisat će neki drugi Ajmo, reka je El dijablo, i znaš šta Šta, reka je Domenico Ajmo još koju monadu učinit, reka je El dijablo, svadit sve na blog, ispilat palmu od Annaboni, upisat Lion u esdepe, ukrast pismu od shadow, i poslat je na Euroviziju, da je piva Ava Karabatić, i reć da je sve to on Ajmo reka je Domenico @

ponedjeljak, 04.04.2016.

profesijonalna orjentacija Vrime sadašnje Jebate vidi onoga gologuzoga šta piči priko rive, reka je Zdene. Di, reka je don Petar, Bože mi prosti je, eno ga doli kod trafike. Pari mi se poznat, rekla je Kate šta oće da je zovemo Katarina, a ko ono trči za njin. Onoga znan, reka je Zdene, ono je mesar, vidiš da ima sataru. Četri ure ranije Anka ideš li ti, rekla je apotekarica, ja san rekla Zdeni da iden na kavu kod Merice. Iden, rekla je Anka mesarova žena, samo moran i Apricotta vodit sa sobon. Di ćeš tamo sa pason, rekla je apotekarica. A moran ga vodit, rekla je Anka inače će onom mom bit sumnjivo. Aj dobro , rekla je apotekarica, kupi Apricotta i idemo. Vrime sadašnje Jebate šta je ono, reka je Mate pitiespijovac. Neki gologuz trči po mistu, rekla je Kate, a mesar ga gonja sa sataron, biće ga oće ubit. Vidin jebate, reka je Mate pitiespijovac, nisan ćorav, a ko je oni gologuzi, pari mi se poznat. I meni, reka je Zdene, malo mi baca na onoga nounara. Kojog nounara reka je don Petar. Onoga šta je isti Mate poštarov, reka je Zdene. Prije četri ure Vidi one dvi, rekla je apotekarica Koje, pitala je Anka A Ines frizerku, i ćer od staroga Jere Koju, rekla je Anka Šta koju, pitala je apotekarica Koju ćer, rekla je Anka Najmlađu, rekla je apotekarica, onu šta ima leptira tetoviranog na guzicu A onu šta je Jere radi nje tija ubit Matu poštarovog, rekla je Anka E tu , rekla je apotekarica Ko zna di će nji dvi, rekla je Anka A biće di i nas dvi, rekla je apotekarica Vrime sadašnje Eno uvatit će ga, reka je Zdene Vidi, reka je Mate pitiespijovac, eno Mandice Ko je Mandica, pita je Zdene Poštarova žena, reka je Mate pitiespijovac, di ona trči A Manda, reka je Zdene meni se pari da ona vata mesara Prije četri ure Di ćete vas dvi, rekla u apotekarica Idemo kod Merice na kavu, rekla je Ines frizerka Eno i Jadre i Marine, rekla je Jerina ćer Biće i nji dvi idu kod Merice na kavu Vrime sadašnje, Jebate nu Mande, reka je Zdene, šta mlati onin suncobranon po mesaru Razbit će mu tintaru, reka je don Petar, Bože mi oprosti A di je Ineska, reka je Mate pipiespijovac, šta bi ona ovo volila vidit Išla je kod Merice na kavu, reka je Špiro I ona moja, reka je Zdene I moja Mater, reka je Mate pitiespijovac Ja ne znan di je časna Julijana, reka je don Petar, rekla je da negdi ide, ali nisan upamtija di Prije četri ure Jebate eno i časna Julijana ide kod Merice, rekla je apotekarica Ajme šta ću sad, rekla je Anka A šta bi , rekla je Ines , oli se ti bojiš časne A nisan , rekla je Anka, ona se boji Apricotta A onda ga ostavi u vrtu iza biblioteke, rekla je Jerina ćer Eno i Matine matere, rekla je Ines Di će ona, ko je njon reka, rekla je Anka Od Mate pitiespijovca rekla se apotekarica A dobro onda, rekla je Anka Vrime sadašnje Nu gologuzana, reka je Zdene, eno ga brani mesara. Vidi Mande, rekla je Kate, eno sad mlati i onog gologuzog Je manita, reka je Špiro pari ka Bruce Lee Je, reka je, Zdene, sad ćemo je zvat Brusilica Prije pola ure E šjor mesar, reka je mali Dena, di ćete vi s ton sataron Iden do Mate pitiespijovca da mi je naoštri, a nu Apricotta, di to pašče lunja, jeba mater svoju, gori je od gazdarice Baš je smišan, reka je Dena Di ti je gazdarica paščetino, reka je mesar Išla je kod Merice u biblioteku, reka je Dena, sve ženske iz mista su tamo Šta činu tamo , reka je mesar Nemam blage, reka je Dena Iden jon odvest pasa, reka je mesar, da ga ne zgazi štagod Iden i ja s vama, reka je dena Prije petnajst dana Jebate Špiro, moran nać neki posa, reka je Mate poštarov A jebate nađi, reka je Špiro, ja san se čini mi se napija I ja san, reka je Mate poštarov, šta bi moga radit A šta ja znan, da si ženska moga bi plesat na štangu E vidiš, reka je Mate poštarov, moga bi plesat oni striptiz, to je u Europu moderno, a ko zna bi li to meni išlo Ajme šta smo se opili, reka je Špiro, moga bi za probu za ženske u mistu otplesat ti striptiz, mukte onako da vidiš oće li in se svidit Prije po ure Šta je ovo, reka je mesar, koji je ovo gologuzan, di si Anka da te ubijen Nemoj, rekla je Anka, nemoj molin te ja san ovdi slučajno došla , majke mi Držte me ubit ću i nju i njega Nemojte šjor mesar, ovo je za vježbu samo, rekla je Ines Odvježbat ću ja njega, di ćeš di bižiš, uvatit ću ja tebe Vrime sadašnje Jebate ono je Mate poštarov, reka je Zdene Je gospe mi, reka je Špiro, eno ih sad oba bižu od Mande, i Mate i mesar Eno i časne Julijane, di ona trči, rekla je Kate Biži od Apricotta, reka je don Petar i prikrstija se

subota, 02.04.2016.

dupin Špiro, rekla je Ines, oš ti bit moj Klepetan A, reka je Špiro, kakvi kapetan, moga bi te provozat na pedalinu, ako bi puka glavon u štok o vrata i izgubija pamet Ma ne kapetan, rekla je Ines, vengo Klepetan, a zašto me ne bi vozija na pedalinu Kakvi Klepetan, reka je Špiro, jebate Ines baš si klepetuša A oni rodan, šta je doletija iz Afrike svojon curi Ko je doletija, reka je Špiro, ja tebe kurca ne razumin Oni rodan, rekla je Ines, znaš one tice šta nosu dicu, pa muška tica Ines, reka je Špiro, jesi ti to napušena, kakve tice, kakva dica, jesmo rekli da ćemo o dici pričat kad Bosna uđe u Europsku uniju A Špirooo, moraš bit romantičan, i kavalir, jesi vidija kako je oni Mucek cilo prošlo lito nosija štramac Purgerici Je vidija san, reka je Špiro, zato će nan ovo lito navalit Purgeri, pa će biće tit da in nosimo štramce, more bit da će i mene tokat koja purgerica Aha , rekla je Ines biće san ja mukte cilu zimu vježbala zumbu, samo neka proba koja, naprokidat ću je ka staru kantu, obe ruke ću jon pribit pa će odat okolo s rukama u arji ka Mišo na koncert A manite žene, reka je Špiro Špiro, a jesu li tebi Purgeri smišan svit, rekla je Ines Je, reka je Špiro umren od smija kad i vidin Ja nji pola ne razumin, rekla je Ines, i nije mi jasno zašto kavu zovu nesica, jebate kava more bit kratka, produžena, s kap mlika, sa šlagon, ali je uvik kava A šta mene briga kako oni zovu kavu, jebe mi se, meni je važno da kupuju kumpire, i još prije nego partu doma, uzmu po vrićicu pravi domaći kumpira, morat ću reć onom Varaždincu, da mi ostavi barenko dvi tone više ovu sezonu A Špiro, rekla je Ines, šta misliš da ja istetoviran dupina na guzicu Muči tuko, reka je Špiro al ne vidiš da činin poslovni plan, a kolika ti je guzica mogla bi istetovirat jato dupina Špiro, ti mene ne voliš, rekla je Ines Ko je to reka, reka je Špiro, jel voliš ti dupine A volin rekla je Ines I tetovirat ćeš dupina na guzicu, reka je Špiro A ja bi, rekla je Ines E onda ću i ja tetovirat tebe na guzicu, nek svi vidu koliko te volin

petak, 01.04.2016.

jedan član jedan glas Jesi li vidija, pitala je Ines Šta, jesan li vidija, reka je Špiro, jebate Ines ti ka da rebuse činiš Nisan ja činila nikakve rebuse, ja san poštena cura, čuvan se za brak, a ako nan se zalomi bome ćeš me vinčat, nisan ti ja ka one tvoje štrapaćoze šta si se s njiman prije navlačija Jesi manita, reka je Špiro , znaš li ti o ičemu drugon nego o vinčanju Mogu ja bit manita, rekla je Ines, ti si obeća, šta smo ono pričali Ne znan, reka je Špiro, šta god je bilo prisilo mi je E svitu, reka je Zdene, jeste li vidili donačelnika, raširija se ka palma od Annaboni, i pravo kroz misto, u crikvu kod don Petra A ko je umra, pita je Mate poštarov Ajme, rekla je Ines, kako znaš da je neko umra Zato Ines, reka je Mate poštarov, jerbo donačelnik gre u crikvu samo kad neko umre, i kad se neko vinčava A more bit da se neko i vinčava, rekla je Ines, to bi bilo lipo Je za popizdit, reka je Špiro Jebate Ines, petak je, petkon se samo sirotinja vinčava, da prođe jeftinije, reka je Zdene, a takvi u nas u misto nema A onda biće stvarno neko umra, rekla je Ines Nije niko umra, rekla je Kate, šta oće da je zovemo Katarina, iša se ispovidit Asti gospe, reka je Mate pitiespijovac, oli on nije komunista Je, reka je Zdene, sad su ti komunisti za kurac, i oni se ispovidaju A šta je zgrišija, pita je Špiro Nije još ništa, rekla je Kate, sutra će Jebate, pa se unaprid ide ispovidit, reka je Mate pitiespijovac, reka san ja, komunista, ni ispovidit se ne zna A šta će zgrišit, reka je Zdene, biće će pritisnit koju udovicu Barba Zdene, rekka je Ines, tebi su uvik udovice na pameti Nisu uvik, reka je Zdene, nekad su mi na pameti raspuštenice Neće nikoga pritisnit, sutra ima izbore u partiju, rekla je Kate, a mater mu je rekla da bolje da mu se ruka osuši nego da glasa za onega manitog Milanovića, a ćaća mu je reka da će ga izbacit iz teštamenta ako glasa za onega Komadinu, pa se iša svitovat s don Petron, šta mu je činit A je naša s kin će se svitovat, reka je Mate poštarov, don Petar će mu reć da glasa za Tuđmana Oli je Tuđman u komunistin, rekla je Ines Nije više, reka je Špiro, bija je prije A di je sad, rekla je Ines Nije nigdi, reka je Zdene, umra je A ja bi isto više volila da se neko vinčaje, rekla je Ines, upa neka je petak Šta mene gledaš, reka je Špiro A nako .....