Pasqule je doša u misto jedan dan onako bez voznog reda, jednostavno je doša, iskrca se iz ljubičastog autobusa na kojem je pisalo Samoborček.
Sija je na terasu kafića, naručija u Kate produženu kavu i čašu vode, i izvadija one novine šta u njima ima masu križaljki.
Sidija je tako tamo uru za uron, pušija i tu i tamo okrenija stranicu i počeka rješavat novu križaljku.
Svaki put kad mi mu Kate zaminila pepeljaru, ljubazno bi jon se zafalija, poslin tri ure naručija je još jednu kavu, otvorija novu kutiju cigareta, i okrenija novu stranicu sa novon križaljkon.
Ekipa na šanku je posli dvi ure počela slagat teorije, ko bi moga bit ti tajanstveni enigmatičar.
Zdene mu je priša i reka, ja san Zdene, bagerista.
Enigmatičar se ljubazno nasmišija, i reka drago mi je ja san Pasquale.
To mu ga dođe ka Paško po naški, reka mu je Zdene na šta se ovi opet samo nasmija i reka tako nekako.
Špiro je za šankon, jer domaći najviše volu sidit za šankon, reka da bi se on okladija da je taj lik neki inspektor, Mate poštarov je reka da čin se čovik zove Pasquale, da mora da je neki umitnik, načelnik je bija mišljenja da bi moga bit neki tajkun šta je doša kupit po mista i otvorit hotel, ili tako nešto, a Ines je rekla da je on njon baš zgodan, da malo liči na onog glumca šta se nikad ne more sitit kako se zove.9
Mate pitiespijovac, je reka da je on njemu sumnjiv, i da se on jedino more sitit onoga Paške, šta se u stvari zove Vranjo, ka Tuđman, šta ga gonja ona Mela.
Još je nadoda da sad kad je nestala ona Sarah, da bi moga on provat štagod oko te Mele, ili oko one nove Luce na blog, i da će prije toga otić u Split, i naprokidat onoga Domenica jerbo od njega pošten čovik ne more doć na red kod ni jedne ženske.
Vrime obida je odavno bilo prošlo, a niko se nije maka sa šanka, svi su čekali da vidu šta će taj furešti učinit.
Donačelnik je reka da bi možda moga bit Mekon ili Tigi, pa je pozdravija neznanca i reka mu ja san glasa za Zorana, neznanac ga je samo upitno pogleda.
Donačelnik je onda zaključija da nije ni Mek ni Tigi, jer bi ga trebalo ni poslali u pizdu materinu skupa sa Zoranon, možda ne grezo ka ovi domaći ali našli bi načina.
Sunce je već palo nisko, sjene su se produžile, kad se u mistu zaustavija bili autobus na kojem je pisalo Promet Makarska, Pasquale se diga od stola, ostavija dvaest kuna za kavu, pokupija one novine sa križaljkaman, i uša u autobus.
Činilo se da je sve po starom, ali ipak se osjećala neka napetost, ka i na blogu zadnji dana, mirisalo je na zatišje prid buru, i svi su znali da priča tek počinje
Post je objavljen 06.04.2016. u 22:26 sati.