Fressssssh

ko to more durat

a koliko ti mene voliš

najviše

koliko najviše

najviše najviše

pričaj mi o tome

o čemu

o nama

ajde spavaj

spavam

onda šuti

pričaj mi

......

ima li nade za naaaaaaas

Trend napisa o blogerici Lion Queen se iz nekih neobjašnjivih razloga nastavio, pa je blog na trenutak izgledao kao literarno natjecanje Tito revolucija mir.

Valjda je proljeće u pitanju sve se budi pa i blogeri, tako da možemo uskoro očekivati da će svi jedni drugima jebat mater, i nismo odavno.

Eno malo drame ima oko pisme za Eurosong, kažu da je plagijat, tako in i triba kad su uzeli te Austrijance da pišu pismu koji samo osan nota znaju za ove druge nisu ni čuli. Pismu je triba skladat Tonći Huljić, a riči napisat njegova žena Vjeke, zvana Nirvanaaaaaa, Nina Kraljić je tribala nastupit sa Thompsonovin mačon, prateći vokali su tribali bit Bare, Mile Kekin, i Višnja Pevec, plesna skupina je triba bit Let 3, i tribali su ispaljivat čepove iz guzice, a sestre Husar Lana Jurčević i Nina Badrić su tribale vatat čekove mrižama za loviti leptire.

Pokrenuta je i hvale vrijedna rasprava o komunikaciji na blogu, i vidin da su se javili sve tolerantni , nekonfliktni, i blogeri koji uvažavaju tuđe mišljenje , tako da očekujen uskoro osnivanje povjerenstva za vriđanje, koje će meritorno utvrđivat ko se je ima pravo uvridit a ko nije.

Meni je najviše žaj oni bidni blogera šta su ovde pod prisilom, lako je meni
ja kad mi se piše lišen, kad mi se ne piše , ne pišen, kad mi se digne neka stvar obrišen blog, pa onda otvorin novi.

Zato iskreno suosjećan sa svima koji ovdi moraju bit bez obzira na sve , na scile , haribde, pokemone i hobite..

alien

Čudna smo mi zemlja

Premijer nam ne govori Hrvatski, pa sve i da ima nešto pametno za reć, kad čovik progovori pari ka neki lik iz loše engleske komedije u kojoj glavni lik, inače Pakistanac, postaje .........

Ali nećemo sad o tome.

Hrvatski nadbiskup, koji za razliku od premijera nije živio na drugom kontinentu, ali eto i on ne zna baš Hrvatski, tako da što god govorio više zvuči kao vlasnik burekdžinice nego kao nadbiskup.

Ali nećemo ni o tome.

Predsjednik Hrvatskog novinarskog društva isto ne zna Hrvatski, iako se novinarstvom u Hrvatskoj bavi već sto godina, govori nekim jezikom koji više liči jezicima koji se prakticiraju istočnije, valjda mu ti bolje leže.

Ali ni o tome nećemo.

Dakle bio je Uskrs, nadbiskup je rekao da zlo uživa u pažnji koju mu mediji daju, i apsolutno je bio u pravu, zlo i nemoral uvijek uživaju u pažnji koju izazivaju, hrane se njom i tako bujaju do neslućenih razmjera.
Tako da ispada da su mediji u stvari sluge zla, iako se od njih očekuje da budu na onoj drugoj strani , na strani svjetla.
E onda je predsjednik Hrvatskog novinarskog društva na svojoj varijanti Hrvatskog počeo skičati da je to udar na slobodu medija, i da je crkva u stvari ta koja čini zlo.
Premijer na lošem Hrvatskom nije rekao ništa.

Lou Salome je napisala nešto o ljubavi u staroj Grčkoj, nemam pojma zašto tu grčku civilizaciju uzimamo kao neki uzor, jebate da je valjala ne bi propala.

Onda je Lion Queen napisala Lou da propagira pedofiliju, jer je napisala da je stari Grk nateza mlade Grke, i realno gledajući Lion je u pravu iako sam sto posto siguran da Lou nije imala namjeru propagirat pedofiliju, onda je to pristala bit priča o pedofiliji jer je Lou napisala post u kojem je rekla da je Lion zaostala talibanka, što su svi dežurni ljevičari s oduševljenjem prihvatili, a posebno gorljivo Annaboni jer ona ne trpi Lion radi različitih stavova, a pogotovo zato šta Stefanio piše pisme Lion.

Onda je Lion napisala da je oni Orešković šta ne zna Hrvatski u biti komunistički upljuvak, pa je V napisala da je on u stvari alien, a onda je taj komentar nesta, pa je V o tome napisala cili post

Meni je nekako super s tim ljevičarima i desničarima, ja ih eto razumni jerbo me ljevičari kao Modesti nazivaju fašistom, ksenofobom, čavoglavcem i šta ti ja znam, a desničari poput Mirka njemu svojstvenim arsenalom.

Ja osobno mislim da su i ljevičari i desničari lažljiva prevarantska govna.

Recimo Hrvatski pa i naši blogoljevičari, organski ne podnose izbjegle Hrvate iz BiH koji dođoše za vrijeme prošlog rata, u svojoj neukosti uglavnom ih nazivaju Hercegovcima iako ih je većina došla iz bosne.
E pa ti isti ljevičari koji neskriveno mrze te Bosanske Hrvate, krvi bi dali za izbjeglice iz Sirije, Iraka, i ostalih pizdi materiji, jer oni nemaju ništa protiv izbjeglica ako nisu Hrvati.

Inače ja sam za te migracije, u stvari tribalo bi svako malo ljude pribacivat priko granice, da se prosvitle i postanu liberalni demokrati, evo recimo Srbi u Srbiju demokratskim putem izaberu Četnike za prešidentea i premijera, a vidi ih kod nas Pupija i ekipu ne zna se ko je veći demokrata antifašista homofriend, humanista, jebate svršija bi od lipote.

Zato bi bilo najbolje da se organizirano ti narodi rotiraju iz države u državu da postanu normalni prije svega antifašisti.

Samo moramo paziti da su stalno u pokretu jer ako negdi ostanu duže vrime, onda im padne na pamet da meću barikade, bacaju bombe, i ubijaju domorodce, pa se dobri komšije antifašisti preobrazbe u one koji određuju ko će bit streljan a ko će u logor.

S druge strane najgorljiviji desničari su uglavnom dezerteri jer u Hrvatskoj vojsci je bilo više Srba nego Ustaša, Ustaše su iz daleka sa sigurnog navijale. Oni su recimo u potpunosti prihvatili komunističku doktrinu o neprijateljskom nespavanju, pa se trude bit budni isto kao i oni.

Kompleksna je situacija, u ovoj zemlji, imamo lijevo i desno krilo Saveza komunista, koje je nepotizam i korupciju iz socijalizma prenijelo u demokraciju i razvilo ih do neslućenih razmjera, imamo Četnike koji su poput svojih predaka četrespete, devespete prešli u antifašiste, imamo Jugoslavene kojima je država nestala pa ispadaju ko poklonici ratova zvijezda ufurani u nešto što ne postoji, Ustaše koji se i dalje bore za Hrvatsku iako ista postoji već neko vrijeme.

Naravno da postoje i normalni ljudi, samo se pitam pored svih ovih budalaša s lošim namjerama kakve su im šanse.

Ko zna možda je premijer stvarno alien.

dva posto

Granica apsolutnog siromaštva po izračunima Svjetske banke, je cca. 13 kn dnevno, što znači da svi koji imaju prihod manji od 13 kn dnevno spadaju u kategoriju siromašnih po mjerilima Svjetske banke.

Takvih na ovoj planeti ima oko dvije milijarde i petsto milijuna.

O humanosti pri određivanju ove granice dalo bi se raspravljati, ali ako nju prihvatimo kao činjenicu, bilo bi nam potrebno dva posto svjetskog BDP -a da se takovo siromaštvo iskorijeni.

Obzirom da se nikada neće dogoditi da recimo vjerske zajednice, iskoriste svoju neupitnu moć, izvrše koordinirani pritisak na svjetski politički establishment i financijske institucije da se tih dva posto pronađu i upotrijebe u cilju iskorjenjivanja siromaštva, siromašnima preostaje samo da vjeruju u već nekog od bogova.

Svjedoci smo u zadnje vrijeme ratova na bliskom istoku, u kojima Muslimani u ime Alaha, ubijaju i protjeruju druge Muslimane, koji onda traže zaštitu u pretežito Kršćanskoj Europi, u kojoj onda Muslimani u najsekularnijim Europskim državama, ubijaju obične nedužne građane bez obzira na vjersku pripadnost, jer bombe koje bi selektivno ubijale samo pripadnike određene religije, na sreću još nisu konstruirane.

Pri tom ama baš nitko ne vodi posebno računa o recimo dva milijuna kršćana u Siriji, od kojih kako se predviđa neće ostati ni jednoga.

Najgorljiviji protivnici svih vjera, koji su vjeru u bogove supstituirali vjerom u novac, virtualni naravno, nisu se ni u kom slučaju spremni odreći onih virtualnih dva posto s početka priče, i na taj način smanjiti mogućnost manipulacije sirotinjom, dati joj vjeru i u čovjeka, kako im Bogovi ne bi bili jedina opcija.

Svi se ovih dana od političkih elita, preko vjerskih poglavara, medijski eksponiranih osoba, do međunarodnih intelektualnih autoriteta, iz svojih Babilonskih vrtova, nakon što odlože zlatne žice, licemjerno obraćaju svekolikom puku, zasipajući ga slapovima floskula, i obećanja koja im ni na kraj pameti nije ispuniti ih.

Ovovjeki faraoni, optočeni virtualnim zlatom, s visina gledaju milijarde, prezrenih koji niti trinaest kuna dnevno nemaju.

Imperatori sadašnjice šalju svoje centurione i Pilate, s istim vjekovnim ciljem, ako se slučajno mesija i pojavi da ga čim prije razapnu.

Koliko god ponekad bilo teško sačuvati vjeru u uskrsloga Krista, vjera će trajati kao jedina opcija prezrenima, jer prije će deva kroz ušicu igle, nego li će odabrani, dati dva posto koji im uopće ne trebaju, i vjerom u čovjeka vjeru u Boga učiniti odabirom čovjeka dostojnog vlastite ljudskosti.

sladunjavi pjesmuljak

Ja mislin da iman oni sindrom
Mislin Štokholmski da mu je ime
Otkad si me svojim osmijehom zatočila
Meni se ne ide nigdi

Baš nigdi

pluralizam mišljenja i sloboda govora

Ima jedna blogerica vrlo marljiva, koja revno komentira sve i svakoga pa joj nerijetki zamjere da svakom loncu mora bit poklopac.

Ja osobno mislim da nisu u pravu, te da svakim javno iznesenim mišljenjem, po defaultu, jebate lipe riči, otvaramo legitiman prostor za kritički odnos ostalih sudionika u procesu, dakle drugih blogera.

Tako smo prekjučer imali temu vezanu za obrazovanje, koja je izazvala diskusiju, u kojoj su sudjelovali, mnogi laici poput mene, ali i osobe poput Sjeeokosog s zavidnim stažom u obrazovnom procesu, ili Mele i blogerice Ponos i predrasude, koje su i sada aktivne u obrazovnom procesu, što im daje dodatni legitimitet za sudjelovanje u diskusiji.

Diskusija je bila iako uz određena neslaganja, kulturna i koliko je to bilo moguće argumentirana, pri čemu je dobar dio komentatora izrazio sumnju u vjerodostojnost događaja oko kojeg se diskusija pokrenula.

Napominjem nitko nije postavio pitanje vjerodostojnosti, cijenjene blogerice, nego izvora, dakle internetskog portala, što je u dobroj mjeri razumljivo jer je svima poznata činjenica da velika većina objavljenog na internetu ne odgovara istini.

Danas je cijenjena blogerica, koja se inače prije nekoliko dana žalila zbog toga što su je četiri pripadnika blogizajednice blokirala, po njenom mišljenju neopravdano, blokirala komentare svima.

Učinila je to nakon što je objavila fotografiju koja bi trebala potvrditi autentičnost događaja oko kojeg se i pokrenula diskusija, na kojoj se barem meni na prvi pogled čini da je rukopis učenika malo preodrasli za desetogodišnjaka, kao i da je rukopis učiteljice neodoljivo sličan učenikovom.

U svakom slučaju nevažno.

Djeco nemojte biti kao cijenjena blogerica, nemojte braniti drugima da kažu svoje mišljenje, to je ponašanje razmaženog derišta, pogotovo ako isto takvo ponašanje zamjerate drugima.

zločin iz mržnje

Prekjučer je u Splitu, mom gradu, kojim se iako već neko vrijeme ne živim tamo iznimno ponosim, neki psihički bolesnik, jer normalna osoba to ne bi mogla učiniti, ubacio nešto u auto u kojem su bila četiri mlada čovjeka i zapalio ga.

Naravno kulisa navedenog događaja je bila utakmica između Dinama i Hajduka. Nisam bio, jedna je to od rijetkih koje sam propustio imao sam pametnijeg posla. Inače kad idem na te utakmice idem svojim automobilom, sa Zg tablicama naravno, kao što sam se godinama vozio po Zagrebu sa St tablicama, i nikad nisam doživio ni najmanju neugodnost.

Ipak prekjučer smo svjedočili tom bezumnom činu, ni prvom, a na žalost sigurno ni zadnjem te vrste. Bio je to zločin iz mržnje, koji je počinio psihopata, kao što i sve ostale zločine iz mržnje počine psihopate.

Zanimljivo je međutim da policija državno odvjetništvo, mediji, pa čak i dežurni dušebrižnici na bloghaeru šute o tome.

Napadnuti su vjerojatno Hrvati, heteroseksualni mladi ljudi koje ne zanima politika, nego su otišli pogledat utakmicu.

Dakle kao žrtve totalno neinteresantni.

Počinitelji su napali hrvate heteroseksualce, muškarce, apolitične tipove što očito i nije neki krimen.

Zamislite samo da je napadnut neki homoseksualac, pripadnik manjinskog naroda, neki nadobudni intendant, ili aktivistica.

Koliko bi tinte bilo potrošeno, koliko bi dežurni borci za ljudska prava na bloghaeru članaka linkali, i traktata napisali.

Jebiga ovako ispada da pokušaj ubojstva četvorice mladih ljudi nije ni približno dramatičan kao provala u stan nekog nadobudnog intendanta, smjena ofucane službenice svih režima, ili to što je netko četniku rekao da je četnik.

Al eto sad bar znamo da su dežurni demokrate dušebrižnici i antifašisti zabrinuti samo za njihove , tko god oni bili.

lipoto moja

Di si ti Špiro cilo jutro, pita je Don Petar, nisan te ni na misu vidija, danas na Cvitnicu me poć na misu , e moj Špiro.

Bija san na hitnu, reka je Špiro.

U ime Isusovo, reka je Don Petar, šta si činija na hitnu.
Vozija san Zdenu, reka je Špiro.

Ajme gospe moja, rekla je Ines, šta je bilo barba Zdeni .

Ima je baline u guzicu, reka je Špiro.

Ajme , rekla je Ines. Nije valjda izija patronu.

A more bit, reka je Mate poštarov, da je tura patronu u guzicu, to je sad u Europu moderno, kad san ja bija u Brusel tamo su svi nešto turali u guzicu, jedan je metija lampadinu pa je ka i Zdene završija na hitnu.

Nije ništa tura, reka je Špiro, stari Jere ga je napuca iz bokerice.

Jebate, rekla je Kate, a zašto.

Penja mu se priko ograde, reka je Špiro, pa je mislija da je lupež.

Sad ništa ne razumin, reka je Don Petar, a zašto se Zdene penja.

Radi Cvitnice, reka je Špiro


Kako radi Cvitnice rekla je Ines.

A lipo, reka je Špiro, apotekarica mu je rekla da jon ide kupit ruže, da i stavi u kain pa da se more umivat jutros u cviću, da bude lipa i mlada, a Zdene je zapeja na peškariju, i popija pet šest pelinkovaca pa je zaboravija, a onda se sitija da ima cvića u Jerinon vrtu.

Eto jesan li reka ja, reka je donačelnik, da su ti vjerski običaji opasni za pučanstvo.

Jebalo ti pučanstvo mater, reka je Mate pitiespijovac, bum ti pičku zdrapal komunista jedan.

Ala brale, rekla je Ines, je Mate parla ovi purgerski.

I di je sad Zdene, rekla je Kate.

A doma reka je Špiro.

Ajmo ga vidit, reka je neko

Ajmo rekli su svi.

tek šta nije

Evo je zamirisalo proliće, neš se ni okrenit doć će lito.
Navalit će furešti, ka nikad.
Po cilom svitu bacaju bumbe, lagumaju sami sebe i drugi svit, a mi bacamo balote, i dižemo kat na garažu, sa još dva delux apartmana od šesnajst metara kvadratni, svaki.

Još malo pa će i lito, i onda ćemo dok vi u prijateljskon i nesvrstanon Hrvatskoj budete brojili ustaše i partizane, mi brojiti eure, i dolore.

Načelnikov brat je na namištenon natječaju dobija i kamp u najam i metija je oglas u kafić kod Kate šta oće da je zovemo Katarina, da traži radnike.
Nije mu se još niko javija, nikome se ne da zajebavat s načelnikovin braton i njegovin kamperin.

Mate poštarov je nagovorija mater da cili vrt zaradi pomama, i napisa na ogradu ekolodžikl tomejtos 5 euri kilo, a usput je dogovorija sa Kajtazijen šta šverca verduru iz Makedonije da ga opskrbljiva poman po kunu kilo cilo lito, pa će mu one materine bit samo ka eška.

Mate pitiespijovac je negdi naša neki walkman pa po cili dan oda po mistu i priča sam sa sobon. Niko ga nije smija pitat šta radi, da ne uzme kalašnjikov, i niko ne bi ni sazna šta sluša, da mu nisu crkle baterije.
Kad je iša kupit baterije, onda je maloj Aniti šta radi u trafiku reka da je snimija Ko piva zlo ne misli, pa da uči te purgerske riči, pa će na lito opet probat ako se ona Sarah dozove pameti pa skuži da je on masu bolji od kuvara, a i da ima dobru pensiju. In šoma ako ona i ne bude tila , nać će on neku drugu purgericu.

Mali Andrija je skoro prooda, pa se ona bibliotekarica uzjebala ka da niko prije nije ima unuka, te ženske pomanitaju ka bisne mazge oko te dice, pa činu svakakve monade.

Onoga purgera šta je Maloj učinija dite, su učili lovit lignje na peškafondo, ulovija je dvi pa se sad fali u kafiću , svima je mozak popija, dobro napreduje, učinit ćemo mi čovika od njega.

Zdene je kupija Smarta, onu škatulu na koliman, i to samo zato šta mu je dopizdilo da apotekarica svugdi s njiman vodi svoju mater, pa sad kad ima auto sa samo dva sidala mora slušat samo jednu od nji dvi, ali i dalje traži ima li auto sa jednin sidalon.

I tako dan po dan litu smo sve bliži..... 

kako nastaju legende

Kako nastaju legende.

Lipo neko nako šoto voće kaže, znaš da je bloghaer nekad ima urednika.

Onda neko drugi kaže, urednika , nemoj zajebavat.

Ne zajebavan, stvarno je.

Sereš.

Nisan majke mi.

I šta je bilo, di je nesta urednik.

Nije nigdi nesta, iša je ća.

A zašto.

Zato šta je ona komunjara Blognjuz tija uzest svu vlast.

Jebate a on se meni pari baš dobar.

Vodi ga doma kad ti je dobar samo zaključaj sve žensko i kod sebe i kod susida.

Jebate a zašto.

Šta zašto, al ne vidiš kaki je ovi Blognjuz, jel se pojavi koja šinjorina, odma on nju na naslovnicu, jebate svaka šmrkavica nakon dva posta skače na naslovnicu, neće Lionicu, i Annaboni stavit ne boj se.

A šta nije niki dan Annaboni bila.

Je al to je samo za zamazat oči.

Gospe ti znači ženskar.

Je i komunista.

Kako znaš.

Šta kako znan, biće je demokratski maka urednika, a jesi mu vidija top blogere, ili špijuni ka Domenico, ili pripadnici pokreta za Jugoslaviju.

A šta je Mela.

Mela je učiteljica glupane, nju je metija za zamazat oči, nikad te neću naučit.

biti Tenzing

Znate li tko je bio Namgyal Wangdi, nemate pojma vjerojatno, nije ni čudno, zašto bi uopće i znali, možda bi Tenzing Norgay nekome nešto značilo, ljubitelji križaljki i kvizova su se vjerojatno susreli s ovim drugim, a samim time i ne znajući i s ovim prvim, jer to je jedan te isti.

U ovom vremenu, bagateliziranom do krajnosti, kada da bi bio poznat ne moraš učiniti ama baš ništa nego biti poznat, u vremenu Jennera i Kardashiana, di se apsolutno ne zna koji su koji, a to uostalom nije ni važno, koga još briga ko je taj neki Namgyal ili kako se već zove.

A taj Tenzing ili kako li se već zove odveo je Sir Edmunda Hillarya di samog vrha Maunt Everesta, i pokazao mu valjda najspektakularniji pogled na svijetu.

Povijest je prema Sir Edmundu bila blagonaklona, iako je umjesto njega mogao biti bilo koji drugi Sir, jer jedino bitno za popeti se gore bilo je imati Tenzinga.

Kažu da iza svakog uspješnog muškarca stoji uspješna žena, onda vjerojatno iza svake uspješne žene stoji njena mama. Na koncu i nije od presudne važnosti da li ste Tenzing, ili imate svog Namgyala, važno je da znate uživati u pogledu.

Žigo forever

Ima ti momenata, kad te ono prođe jeza, ono od vrata, pa niz škinu nizbrdo.

kažu u nas u mistu babe, ne ove šta laprdaju o ženskin pravin, nego prave babe, da ti je kad te to prođe neko priša priko greba

ja baš ne razumin te bablje teorije, kako ti neko more prić priko greba kad si još živ, ali s babon je ionako bolje neimat posla

šta san ono tija reć

e sitija san se


vidin ja sinoć da je ukinilo humor i satiru na televiziju

amantalno san popizdija, da in mliko materino jeben talibansko, oni će meni ukinit, Ljubav je na selu

neka materi svojon ukidaju, ja Žigu nedan, užgat ću in cili oni trg Svetoga Marka, i sve središnjice, jebale ih središnjice, bit će in tisno ka da su se sa Žakom zatvorili u telefonsku govornicu.

i tako sve ja pensan, i smišljan beštimje, kad vidin da su oni ukinili neke lapane šta su se sprdali s političarin na hateveju, jebe mi se za nji, hateve i nako ne gledan, tamo i onako osim onog Đele Hadžiselimovića nikad i nije bilo poštenog čovika

onda san iša vidit koji su to, i mogu van reć da niti su duhoviti, a bome ni satirični

uostalom šta triba uopće radit da bi naši političari bili satirični, triba i samo pustit da govoru, al ima veće parodije od Hrvatskog sabora, jebate oni iz Monty Pajtona su amateri za ove naše, Šukere, Staziće, Tepeše, dizače tegova Jovanoviće, i oni Tahiroviće šta su postali Richtembergi

jebe mi se za vaš humor i satiru, samo mi ne dirajte Ljubav je na selu, da ne bi bilo pizdarija

quo vadis Charlie

da mi je znat šta je oni debil Charles učinija, pa ga je mater natirala da sa onon mutavon Camilon, baulja ovuda kod nas, a onda je sad mora ić i u Srbiju, mora bit da je nešto gadno zajeba

baš je pegula ti Charles, skoro će umrit, a mater nikako da mu odapne, živi ka kornjača, pa naš Čarli nikad neće bit kralj, ja mislin da mu mater neće da umre za inat, i tako je naš Čarli cili život na godišnji, manta vamo tamo po svitu, a kad nešto zajebe onda mora ić za kaznu u Zagreb i Beograd,

jebate kako mu je uletija oni Šerbedžija, mislija san da će ga zažvalit, more bit da ga je muktaš kuva za neko sponzorstvo, sad kad će odjebat sa Brijuna

nešto razmišljan ja kako bi tribalo čuvat riči, ono padne ti na pamet nešto super, a ti to zapametiš, ostaviš za poslin

evo recimo ja san siguran, da je Lorca nekoj koju je škarta, zvuča ka zadnji papak, i da je jebala mater i njemu i balkonu i narančama

ali eto mi kakvi smo bahati, pa se razbacivamo ričima, ono ka ima i kolko oćeš, nije se rodija oni šta je potrošija riči, onda bez veze potrošiš akužu, u nekoj bezveznoj partiji, a onda dođe momenat kad ti zatribaju, e jebiga potrošija si ih nisi mislija svojon glavon, ili jesi ali krivon

jebate oni Čarli je gadan ka lupež, i malo čudan, zalipija je za onu Camilu, jebate da mi se cura zove Kamila, škarta bi je samo radi imena, a ona još pari ka da su je dica u zabavištu po uputama Mele i Zvonke radila, i dobila jedan iz toga

a opet ga nekako razumin, ona Purgerica mene zove mucek, i šta da ja radin, moran durat kad mi je draga

bit će tako i Čarli, a moga jon je bar reć da promini ime

Em Zagora, na fonte do rio Čikola
Nos levantamos como irmăos, pra defender nossos lares
Estando um croata próximo de croatas, somos todos irmăos
Vocęs năo tomarăo Čavoglave enquanto nós vivermos
Disparem suas Thompson, Kalashnikov e Zbrojovka
Joguem granadas, persigam a gangue pela fonte
Um passo ŕ frente, armas prontas, cantemos a cançăo
"Pela pátria, irmăos, lutamos pela liberdade"
Ouçam, sérvios voluntários e bando de chetniks
Nossa vingança chegará até vocęs aí na Sérvia
A justiça de Deus vai alcançá-los, todo mundo sabe disso
Os lutadores de Čavoglave hăo de lhes julgar
Ouçam a mensagem de St. Elias
Vocęs năo entrarăo em Čavoglave, como outrora năo fizeram
Oi, croatas, queridos irmăos de Čavoglave
A Croácia nunca vai lhes esquecer.

Niech naszym łóżkiem będzie łoże z kamienia na wyspie
Tam będziesz kobietą, tam będziesz moja
Niech Twoja sukienka będzie, będzie jak ta koronka z piany
W niej będziesz kobietą, w niej będziesz mnie kochać
Zaprowadzę Cię na wesele, moja miłości
Będziesz żyć tylko dla mnie, moja miłości
Zaprowadzę Cię na wesele, tego lata
Róże będą dla Ciebie rosły
Kamień dla Ciebie zakwitnie
Tam, daleko od świata będziesz miała dom
Słońce niech na nas świeci, tam daleko od ludzi
Słuchać będę jak się śmiejesz, patrzeć jak się budzisz
Niech nas tam zaprowadzą statki szalonego losu
Daleko od tego życia, gdyż nam jest miłość przeznaczona

K kao ona stvar

Vidim da se Anči zablokiralo ono za komentare

pa da svekoliko blogopučanstvo ne ostane zakinuto za demokratski diskurs, jebate lipe riči, diskurs


Draga Annaboni krimen smijenjenih urednika na hateveju, je u dlaku isti onaj koji je bio u onih šta ih je smijenio primatelj štafete.

Dakle kako je kod nas oduvik običaj, kad neko pobijedi onda smakne sve protivnike, simpatizere i određen broj onih koji nemaju nikakve veze s ničim, čisto iz predostrožnosti, nije valjda da si zaboravila da nas ništa ne smi iznenadit, i da neprijatelj nikad ne spava.

Dotični su se naime opredjelili za jednu političku opciju, što ih je automatski onemogućilo da budu profesionalni i objektivni, isto kao i one smijenjene prije četri godine, te kao one koji će biti smjenjeni za četri ili osam godina, ovisi kad će se mijenjati vlast, tako da nounari na hateveju sami određuju rok trajanja.

Eto Anči sve uobičajeno, nema nikakvog razloga za zabrinutost

Non mi basta
una sola vita con te
tutto e piu facile
rispetto al dire addio

Io ti prego, io ti prego
solamente un giorno in piu
e poi lasciatemi morire
lasciatemi cadere nel sonno

Non mi basta
una sola vita con te
il cuore non si intimidisce
mi inginocchio davanti a te

Non mi basta
una sola vita con te
il cuore non si intimidisce
mi inginocchio davanti a te

Only once in life, love knocks at your door
to torture you with longing and hurting
to lead you astray, like a bird without its flock
to comfort you with wine.
Only once life love knocks at your door
to offer you dreams and beauty
to give you golden handcuffs
once in life
If you leave me, when you start longing for the end
Even the skies will cry, they'll lose their shine
If you leave me, don't tear down everything
Leave me with to believe, that you once loved me
Only once life love knocks on your door
to offer you dreams and beauty
to give you golden handcuffs
once in life
If you leave me, when you start longing for the end
Even the skies will cry, they'll lose their shine
If you leave me, don't tear down everything
Leave me with the belief, that you once loved me

košmar

Kroz mekani sumrak netom prije svitanja, čulo se glasanje ćuka hu huuuu,
hu huuuuu, koje se u stvari i nije moralo stvarno dogoditi, jer poznato je da osim pravih ćukova postoje i oni koji žive u nekim glavama.

Zagor Te Nej predvodio je kolonu malu ali odabranu, sastavljenu od čudnovatih likova. Prvi za njim je gazio Mirko S Zlikovski, kockastoglavi predstavnik dijaspore, u lošoj sintetičkoj replici trenirke njemačke nogometne reprezentacije sa imenom Khedira otisnutim na leđima.
Odmah iza Mirka ponosno je malo teže dišući gazila Modesti Blase, koja ni najmanje nije ličila na sebe, odnosno nije ličila na onu opako privlačnu Modesti iz mladosti, naše naravno, njena mladost je bila ko zna kad.
Više je ličila na prilično uspio karikaturalno prezentiran lik partizanke, s pletenicama i pletenim vunenim čarapama.

Zagore mogu li ja bit ispred Mirka u koloni da ne gledam u njegovu guzicu, a i red je da antifašisti budu u koloni ispred fašista, odlučno je inzistirala Modesti.

Da ne bi, oglasio se Mirko, šta fali mojon guzici, bolja je nego tvoja jeba te Tito u guzicu, požudno procjenjivački pogledavši guzicu od Modesti.

Dosta vas dvoje, rekao je Zagor, platili ste mi da vas provedem kroz šumu a ne da slušam vaše gluposti, hoćete li da vas ostavim pa da nestanete kao i svi oni prije vas, šta mislite gdje su Mayday, Cohiba, Violenta, i svi ostali, svima im se ovdje u šumi gubi trag.

Ali Zagore to je nedopustivo, da ovaj čavoglavac bude ispred mene, da mi je laptop sad bi ti linkala, sve što o tome pišu Dežulović, Ivančić, Tomić, Lučić, i Perine komentare o tome.

Samo ti maši tom repinom, doć će vam kraj, otpast će ti i repina i jezičina, tebe treba blagoslovljenom vodom pošpricat da istjera to komunističko zlo iz tebe, ne zva se ja Mirko ako neće.

Šššš, tišina vas dvoje, netko ide kroz šumu.

Ustaše prošaputa Modesti.
Partizani još tiše će Mirko.

Tišina, pricijedi Zagor i pogleda ih pogledom iz kojeg su sijevale munje.

Upravo u tom trenutku na proplanak je iz šumarka izašao ogroman crnac kojem je ne majici pisalo Pravednik, koji je na ramenu nosio veliki double deck kazetofon iz kojeg je treštala neka pjesma od Silentea.

Di ćeš ti Zagore s tim budaletinama, pitao je crnac.

Ne pitaj, a što ti radiš.

Ništa, evo Suzana mi poslala novu kazetu od Silentea, pa pičim malo mjuzu.

Je li ovih dana prolazio ko kroz šumu, upita Zagor.

Je prije par dana neka crnka, mislim ja više volim mlađe plavuše ali ni ova nije bila za baciti, rekla je da se zove Lavica, ajde bog Zagore idem sad i ajde učini nam svima uslugu pa izgubi to dvoje.

Kolona mala ali odabrana je preko proplanka krenula prema šumi a onda je zazvonio alarm na mobitelu.

one letu

Jeben ti ljudska prava

Prije kad bi te susid zajebava, potega bi ga kamenon, ili letvon i dobro

Sad ga prvo moraš pitat je li nedaj bože homoseksualac, ili neka manjina, da mu nije mater štagod mutila s kojin košarkašon ili unproforcon, da ne ispaneš omofob, senofob, ili rasista

Kad te zajebaju dica, ne smiš i opandrčit, jerbo će oma zvat Plavi telefon, ne da bi i poplavija, pomodrija bi ja nji, ali ne smiš, ne smiš in ni jebat mater, verbalno a kamoli onako zapravo, a bi svojima verbalno a tuđima bome i neverbalno.

Najgore je šta ni ženi ne smiš ništa, odma će zvat Babe, jebale i babe.
Sve su one iste, u dobra vrimena su jašile na metli, pa bi i spalilo, sad se to razvicijalo, jašu nama na grbači, vozaju kabriolete, vozu livon stranon na autoputu, u sve se razumu.

I šta može pošten čovik, upisat se u one Bludiste ka Ghandi i pivat Hari Rama Hari Kriška, ili se zaključat u konobu narizat dvi fete pršuta i odbijat vodu iz principa, ko je vidija imat vodu u konobu.

alo blognjuz

Koliko vidim nešto si naljutija Lion Queen.

Dobro jesi li ti priseban, jel oćeš ti da ti hakleri iz Lepoglave sruše stranicu.

Ili oćeš da ti ja organiziran štrajk ovdi, pa se onda moš dopisivat s dvoje onih koji će ostat do mile volje.

Nemam pojma što se dogodilo, ne moram ni znati ali kao što sam rekao i dok Lastavice nije bilo, nije u redu da bilo tko odlazi odavde jer ga netko vrijeđa, a Lion unatoč njenom temperamentu, kao ni do sada sigurno nikome nije učinila ništa loše.

Ako je Lion možda zbog svojih stavova blokirana, ili tako nešto onda ću i ja zatvoriti svoj blog, jer ima ih ovdje koji bi itekako trebali biti blokirani ako zbog ničeg drugog onda zbog vrijeđanja drugih blogera.

Eto toliko od mene.

A sad idem pitat Lion što je bilo.

fala ti Klara

Te 1911 dogodile su se važne stvari, Splitski studenti u pauzi mukotrpnog študiranja u Prag u drugi misec su osnovali Hajduk, u sedmi misec rodila se moja pokojna baba, koja za razliku od Hajduka nije živila vječno, ali to vrime šta je proživila, proživila je sa razlogom i sa svrhom, rodila je osmero dice, odgojila ih ka dobre, poštene ljude, prije svega marljive, a onda je zeru prippmogla odgajat i nas unuke, uvik je imala u džepu o traverše one tvrde bombone, učila nas je kako se šta sadi i zaliva, pekla nan je kruv ispo peke, vodila nas svake nedilje na misu, i iz latenog važa o podravkine juve ka mađioničar vadila novce za nove patike, majicu, ili rebatinke.
Baba je bila zakon, znala je najbolje priče o vilama, i drugin mitskin bićiman, koja je biljka dobra za koju bolest, pravila je najbolji sok na svitu od divljeg šipka, i kupine u nekom gustom sirupu, žbatila nan je jaja sa cukron i prošekon, i uvik ronjala na televiziju, ka da je sad čujen, kani se sinko toga vraga tu ti sve lažu.
Baba je bila u svojoj blagosti neprikosnoveni autoritet, i niko se nikad nije usudija, krivo nas pogledat, jerbo bi baba samo rekla ka da nije njen posa, ne diraj mi dicu, a mi smo je obožavali jerbo je uvik iako je po cili dan nešto kemijala, imala za nas sve vrime ovoga svita.
Baba nije imala pojma ko je Klara koja je te 1911. Kad se ona rodila, izumislila dan žena, toga 19. trećeg baba se nije bila ni rodila, i uvik kad bi mater rekla da bi bolje bilo da je išla radit, baba bi rekla ne griši dušu kad ti je bog da da moreš bit sa svojon dicon, ja san svoje morala poslat u svit, a bilo ih je po ciloj planeti, i falu mi svaki dan iznova, i jednako.

E sad zeru o Klari, prija nje i njene borbe iako u biti i nije bila u svitu, onom nekomunističkom ni poznata ni priznata, žene su kuvale, prale robu, čistile, i čuvale dicu.
Klara se borila i izborila da žene mogu i radit, tako sad žene kuvaju, peru robu, čistu, čuvaju dicu, rade u konzumu, voze trajvane, radu u tvornican, rudnicin, nema di i nema.
A mi se eto jedanput godišnje, ka i pokojnika za mrtvi dan sitimo žena i odnesemo in cviće.


Ne znan šta ćete vi reć, ali meni se čini da je u ton emancipaciji nešto ošlo u krivo, nekako mi se pari da su žene dobile mrvu neki beznačajni prava a izgubile poštovanje koje zaslužuju.

Čini mi se da je moja pokojna baba imala smisleniji život, i siguran san da je dobila više jubavi i poštovanja, nego šta ga danas dobivaju žene, najprija od svoji najbliži, pa onda dalje redon.

Nekako mi se čini da su žene u svom silnom nastojanju da se izjednače s nama muškima, samo sebi natovarile još više tereta na grbaču, i da su usput izgubile poštovanje koje in po prirodi stvari pripada.

Muški radu manje nego šta su radili prije, dica koju one odgajaju ih ne jebu dva posto, one same sebi nameću neke neispunjive ciljeve, i sve je to malo naopako nasađeno.

Zato mislin da je vrime da se žene pokrenu, i započnu borbu da postanu žene, jedne jedine , jedinstvene, neponovljive, vlasnice tajne stvaranja novog života, valjda su u međuvremenu dokazale da znaju vozit trajvan.

Zato drage moje budite šta god oćete, samo nemojte zaboravit bit žene.

muškarci koji mrze žene

Mile Kekin je napisa pismu, kaže tamo, Ja nisan vaš, ne znan čiji to on nije, i ko su to oni, samo kaže da su njegovi pobijedili četrespete.

Moran priznat da se oti Mile dobro drži, jerbo ako je pobjeđiva četrespete sad bi triba imat priko sto godina, ko zna more bit da ima i boračku penziju.

Inače Mile je iz Gajnica, i fura se na radništvo, piva o socijalnin teman, a usput živi na jednom od zagrebačkih brežuljaka, u društvu sa Sanaderin, Mamićim, Tuđmanin, i ostalon sirotinjon, usput se povlašteno parkirajuć u garaži na Tuškancu, šta mu je sredija omraženi populista Milan Miki 365 Bandić.

E pa Mile imali smo mi još jedan rat poslin četresipete, koji su tvoji očigledno izgubili, čin se vraćaš u tu četresipetu, samo ti Mile pivaj o svojin susidima, ko i zna bolje od tebe, tako da se ona ekipa iz Gajnica ima
Čemu veselit.

Goran Radman je dobija pedalu na hateveju, i sad je umisto njega doša neki drugi klaun, koji je ka i svaki prije njega reka da će se ti hateve sad profesionalizirat, i da će se stat na kraj korupciji, iz čega kao i iz izjava svi ravnatelja i vedeova, moremo zaključit da je ti hateve, jedna neprofesionalna korumpirana prćija, u kojoj se djelatnici ne smiju jebat međusobno jer su svi rodbina

U pravu je SuperGogi kad kaže da je demokracija u Hrvata u opasnosti ako njega potiraju u tri pizde materina, jerbo ko zna više o demokraciji od njega, barenko se on protiv te demokracije borija svin sredstviman, di su bili oni Kimovi dok je on na sletove prima štafetu umisto mrtvog diktatora.

Oni macan Tepeš je dokaza svoj krendibilitet, pokaza je da njegovo Za dom spremni, nije kako se ono reče floskula, čovik je nekomen panduru uselija doma, i sad je ti dom spreman branit svim sredstviman, kad bi pandur tija ženu nazat, macan bi mu je vratija, ali dom ne da i gotovo, nećeš majci, nije macan mačji kašalj neće njemu pripadnik represivnog aparata pričat o domu, ko mu je kriv šta nije bija spreman ka naš junak.

Ali da se mi vratimo na temu, najteže je bit prorok u svom selu, tako je junak našeg doba Domenico mora partit za Zagreb tražit naklonost od blogerica, jerbo ga Annaboni ne ferma ni dva posto, tamo je služeći se perfidnin špijunskim metodaman zaveja Mekona, koji je inače čovik na mistu, samo je lakovjeran i ponese ga društvo.

Tako ga je taman kad je krenija u Sveučilišnu knjižnicu, malo bacat oćade po studentican stenta oni nesritni Domenico i nagovorija na grijehe, pa je umisto da se uzdiže završija sa Domenicom u razgledanju grada, poznaton pod pseudonimon od brtije do brtije.

Tamo mu je Domenico tumačija kako priveslat naivne razvedenice, ovaj blogerice, obećat in sve i svašta , a onda odletit ka leptirić sa cvita na cvit.

Još se meni ka jedinon borcu za istinu i pravdu priti da će tamo dilit neke puse i Purgerici, pa su sad javili na radio da neka dva balibana na Cvjetni trg zaustavljaju ženske i pitaju i jesu li one Purgerica, pa se onda oćedu jubit, kažu da je onoga malo mlađega neka prokinila nogon u civanicu, pa da još skače ka napušena vjeverica oko Zoke Milanovića.

štokholmski sindrom

Mukte se ja mučin

Spotija san se ki kobila ( uznojio se od muke) pokušavajuć ukazat na opasnost koja crvenkapicon ( crvenkapicama, ilitiga naivnom blogericama) priti od zli vukova (seksualno nezajažljivih blogera).

Daklen svu forcu ( snagu) san uložija, da bi in pamet rasvitlio, ali ne moš ti tu ništa, stentano čeljade, ( neinteligentna osoba) ostane stentano, i moš se jebat ( seksualno općit).

Grlo ja podera upozoravajuć na jebivjetre ( nečasni slatkorječivi prevaranti) šta kokolaju ( obigravaju udvarajući se) okolo, nudeć dolore (američka i još ponečija valuta) i kojekakva obećanja.

Šta god oni veće šimije ( primati) od sebe činili, i šta god veće makakade ( nepriličnosti ) izvodili, crvenkapice se ponašaju ka veće tuke (vrsta peradi).

Matere ( ženski roditelj) mi, one ka da su ipnotizirane ( stanje slično dubokom snu) ka da i drži oni Štokholmski sindrom ( vidi u wikipediju ne da mi se tumačiti).

Oni su njima super, baš su in smišni, ka cukar su in.

I sad se ja pitan, jerbo znan da među njimi ima žrtava taki geliptera ( nepouzdani šarmeri bez pokrića) di je nestala ženska solidarnost, ili one to namjerno činu, ono ka ako san ja najebala, neka najebu i druge.

Sve to drage moje, tim mufljuziman ( osobe s nečasnim namjerama) samo pomaže da se dokopaju slijedeće žrtve, šta vas čini saučesnicama u zločinu.

Morate shvatit da nisu svi muški dobroćudni, pošteni i sve ostalo kako triba ka šta smo recimo ja i El dijablo.

I među nama ima kukolja ka šta su oni dva, kojiman je jedini cilj zadovoljit najniže strasti.

Zato morate i vi priznat svoje grijehe, na koje su vas takvi nagovorili, ako već nećete svima ovako javno , morete mailom nekome od dežurnih ispovjednika.

Moramo zaustavit to zlo, da nas ne bi neko pita di si bija 2016.

bratstvo i jedinstvo

Lipo bome

Samo nan je to tribalo

Eno su se skumpanjali one dvi linčine, Mekon i Domenico

Malo je šta po cili dan ništa ne činu nego mantaju, jedan po Splitu a drugi po Zagrebu, nego eno drže štangu jedan drugon

Lako in je šetat, pari da su se umorili u životu, oni Domenico je zamalo sjeba Jameriku, on je ti koji je srušija one Lehman braderse, i učinija krizu u cilon svitu, pa je onda uteka vamo da ka stari udbaš, da bi uteka ruki pravde.

Kakvi Manolići, Perkovići, svima je njiman Domenico bija šef, špijunčina jedna.

A oni špancir Mekon, on je iznutra srušija socijalizam, on je razjeba Jugoslaviju, dvaes godina je vršija diverzije ka Prsan, minira samoupravljanje, i tija sjebat miroljubivu aktivnu keogzistenciju.

I sad su se nji dva skumpanjali, sad nan se sviman skupa loše piše, zato bi i tribalo izolirat ka gubavce.

Eto

nedopustivo

Ovin puten bi skrenija pozornost na nedopustivo ponašanje blogera Domenica, poradi kojeg bi uredništvo tribalo poduzet korake i mjere, jerbo ću ga ja u protivnon naprokidat.

Daklen pridlažen da se dotični Domenico ako ga već nije moguće nečasno otpustit iz blogera, kazni oduzimanjen svi privilegija, da se makne sa coool liste i iz topova, da se za njega učini magareća lista na kojon će bit on i oni ka i on.

Dalje pridlažen da mu se odredi skrbnik koji će ga plesnit svaki put kad zapizdi, evo ja bi priporučija El dijabla.

More bit da će nesrića onda doć pameti, pa neće mantat okolo ka muva bez glave, kuvat blogerice po mom blogu i svin drugin blogovin, falit se s dolorin koje niko nije vidija, pisat u zagradan i ostavljati puse okolo, i obraćat se Purgerici.

Ukoliko uredništvo ništa ne priduzme po pitanju nadasve problematičnog blogera Domenica, morat ćemo mi drugi pošteni blogeri na čelu s menon uzet pravdu u svoje ruke.

Opandrčit ću ga tako da će sam sebi govorit Vi, i pitat će ko je ugasija svitlo.

Ako i vi imate nekog od blogera koga bi tribalo naprokidat, obratite se s povjerenjen, prokidamo kvalitetno i povoljno.

partenca

Imamo mi tu neku grupu ne fejsbuk, mi maturanti iz daleke 83, tamo se dopisujemo, dogovaramo susrete, razmjenjujemo informacije i tako.

Još smo fala bogu svi živi, lipo se gledamo, i veselimo dobrim vijestima bez obzira ko ih donio, i lipo je to čvrsto prijateljstvo ljudi koje je sudbina spojila u mladosti, i nije ih uspilo ništa razdvojiti, ni ratovi ni kontinenti, milje, ni kilometri.

Sve nešto mislin kako nas svugdi ima, nas par u Zagrebu, nekoliko njih u Istri, dvoje u rijeci, troje u Njemačkoj, dvoje u Švedsku, dvoje u Ameriku, jedno u Australiju, baš svukud nas ima.

Zato mi Dalmatinci ne padamo u nesvist ka ovi moji sugrađani, kad neko otiđe radit u Austriju, zamisli jebate iša je radit u Beč, tri ure autom od doma.

Mi smo naučili odlazit, uvik se je partilo, cilu povist, bez obzira šta nas je gonilo, peronospora, fašisti, antifašisti, ili smo partili u škole, navigat ili tražit posla.

Sad je eto došlo vrime da i drugi moraju partit, pa su malo šokirani, a jebalo in se za nas dok in je bilo dobro, ali eto svršija ja kurbin pir, sad svi mogu vidit kako je nama oduvik, ili je more bit neko mislija da smo mi pratili od gušta jerbo volimo putovat.