Kroz mekani sumrak netom prije svitanja, čulo se glasanje ćuka hu huuuu,
hu huuuuu, koje se u stvari i nije moralo stvarno dogoditi, jer poznato je da osim pravih ćukova postoje i oni koji žive u nekim glavama.
Zagor Te Nej predvodio je kolonu malu ali odabranu, sastavljenu od čudnovatih likova. Prvi za njim je gazio Mirko S Zlikovski, kockastoglavi predstavnik dijaspore, u lošoj sintetičkoj replici trenirke njemačke nogometne reprezentacije sa imenom Khedira otisnutim na leđima.
Odmah iza Mirka ponosno je malo teže dišući gazila Modesti Blase, koja ni najmanje nije ličila na sebe, odnosno nije ličila na onu opako privlačnu Modesti iz mladosti, naše naravno, njena mladost je bila ko zna kad.
Više je ličila na prilično uspio karikaturalno prezentiran lik partizanke, s pletenicama i pletenim vunenim čarapama.
Zagore mogu li ja bit ispred Mirka u koloni da ne gledam u njegovu guzicu, a i red je da antifašisti budu u koloni ispred fašista, odlučno je inzistirala Modesti.
Da ne bi, oglasio se Mirko, šta fali mojon guzici, bolja je nego tvoja jeba te Tito u guzicu, požudno procjenjivački pogledavši guzicu od Modesti.
Dosta vas dvoje, rekao je Zagor, platili ste mi da vas provedem kroz šumu a ne da slušam vaše gluposti, hoćete li da vas ostavim pa da nestanete kao i svi oni prije vas, šta mislite gdje su Mayday, Cohiba, Violenta, i svi ostali, svima im se ovdje u šumi gubi trag.
Ali Zagore to je nedopustivo, da ovaj čavoglavac bude ispred mene, da mi je laptop sad bi ti linkala, sve što o tome pišu Dežulović, Ivančić, Tomić, Lučić, i Perine komentare o tome.
Samo ti maši tom repinom, doć će vam kraj, otpast će ti i repina i jezičina, tebe treba blagoslovljenom vodom pošpricat da istjera to komunističko zlo iz tebe, ne zva se ja Mirko ako neće.
Šššš, tišina vas dvoje, netko ide kroz šumu.
Ustaše prošaputa Modesti.
Partizani još tiše će Mirko.
Tišina, pricijedi Zagor i pogleda ih pogledom iz kojeg su sijevale munje.
Upravo u tom trenutku na proplanak je iz šumarka izašao ogroman crnac kojem je ne majici pisalo Pravednik, koji je na ramenu nosio veliki double deck kazetofon iz kojeg je treštala neka pjesma od Silentea.
Di ćeš ti Zagore s tim budaletinama, pitao je crnac.
Ne pitaj, a što ti radiš.
Ništa, evo Suzana mi poslala novu kazetu od Silentea, pa pičim malo mjuzu.
Je li ovih dana prolazio ko kroz šumu, upita Zagor.
Je prije par dana neka crnka, mislim ja više volim mlađe plavuše ali ni ova nije bila za baciti, rekla je da se zove Lavica, ajde bog Zagore idem sad i ajde učini nam svima uslugu pa izgubi to dvoje.
Kolona mala ali odabrana je preko proplanka krenula prema šumi a onda je zazvonio alarm na mobitelu.
Post je objavljen 13.03.2016. u 07:41 sati.