MISTER ŠTROCO - DAJANA DIVERNO - Bajka za decu - Odlomak

Pre veoma mnogo mnogo godina, u jednom lepom gradu živeo je mladi slikar Armando koji je imao mačora koji se zvao Štroco. I nemojte draga deco misliti da je to ime taj mačor dobio slučajno. Naime Štroco je imao običaj da zabija svoje nokte dok prede, a to je bolelo poput praćke. Pa je tako i dobio naziv – po praćki za decu
Slikar Armando je nasledio mnogo novca od pratetke Barbare, pa je neko vreme mogao da živi sasvim mirno, posvećen onom što je najviše voleo da radi – da slika divne, umetničke slike.
Međutim, to su tada bila vrlo teška vremena za umetnike. Pa mnogi umetnici nisu uspevali da prodaju svoje slike i na taj način opstaju. Slikar Armando je uvideo da će morati hitno preduzeti nešto po pitanju toga – organizovati veliku raspordaju svojih slika ili se baviti nečim unosnijim ili se, što je najgore, odseliti iz divnog malog stana na trećem spratu glavne ulice u sobu nekog prašnjavog, običnog tavana. Na taj način bi bio daleko od gradske vreve, umetničkih krugova i ne bi bio cenjen među elitnim umetnicima.

Ali nasledstvo tetke Barbare se sve više trošilo. Slikar Armando je bio neizmerno tužan zbog te činjenice.
Mladi slikar je sve više o tome govorio i svom ljubimcu – mačoru Štroci koji je bio lenj, debeli mačor i kom se ideja o selidbi na prašnjavi tavan na obodu grada nije uopšte svidela.
Tako je i mačor Štroco povremeno pričao o problemima koje slikar Armando ima s svojim velikim prijateljima, pticama koje su živele na trgu centra grada i koje su se zvale : Riko i Verdo.
A onda jednog divno proletnjeg dana kada je slikar završavao naručenu sliku krajolika za madam Baterflaj konačno je i njima došlo jedno neverovatno spasonosno rešenje.
Naime ovako je to bilo.