POLJUPCI NA MOSTU UZDAHA - DAJANA DIVERNO - ODLOMAK ROMANA

Gospođa Elisa Azikort je bilo u onom stanju koje bi se ocenjivalo kao stanje njene istančane volje da naređuje, gunđa i drži duge, zamorne govorancije.
Bilo je dvanaest sati i na katedrali se čula zvonjava koja je pomalo sablasno odjekivala naokolo
Gospođa Elisa Azinkort je bila dama visokog društva Pariza, bila je najbolja prijateljica Teresi Kartageni i markizi de Šampanj kojima je baš tog dana pričala o Demetrisinom konačnom preseljenju u Rim. Koje su prednosit i mane svega toga, da li je Demetrisa u idealnim godinama za selidbu u Rim, kako će se sve to odraziti na njeno zdravlje ( i njena psihofizička shvatanja sebe i sveta), a onda, uvidevši da joj ni nema druge, sem da će njen brat i Demetrisa živeti vrlo daleko od nje (a to je tako i govorila) kao da će oni živeti otprilike negde na Mesecu.
Sada je mislila o tome i okrenula se prema Demetrisi koja je bila opet previše dobro raspoložena da bi je zlovolja i usplahirenost njene tetke uopšte i dirnuli. Demetrisa je uvek bila vragoljasto rapoložena, a tako je bilo i sada.
- Sve to s tim životom – poče gospođa Elisa – nije da ne odobravam, ali...
- Snaći ću se – bubne Demetrisa tiho.
- Nije ni do toga da li ćeš se ti snaći ili ne... Već zašto je uopšte i ulazio u one špekulacije koje su ga, kao što vidiš i sama, koštale upravo odlaska u Rim!
Demetrisa Azinkort koja je listala svoju beležnicu u koju je marljivo beležila italijanske reči koje je morala da nabuba već za sledeći dan, jer je imala proveru znanja, na tren skloni spis i zagleda se u nametljivu tetku.
- Prednost Italije je dokolica! – izlane mlada devojka svesna da će joj u prvih par nedelja sigurno biti tako.
- Nije to... nego..
- Ljudi su skloni gajenju strasti za muzku – nastavila je Demetrisa gorljivo, koja se inače već bila raspitala o prednostima italijanske kulture i društva.
- Svakako da...
- A tamo ni strast nije na izdisaju kao u Francuskoj, ovde se strast smatra smešnom pojavom. U Italiji je strast prednost u društvu. A ni stric neće bit tako skršen kao ovde. Tamo čoveka pretežno cene po tom koliko novca ima, a ne kakav špekulantni, pariski skandal vuče za sobom.
-Dobro, dobro – klimnula je glavom – razumem. Sve te strasti vezane za društvene klase su u mnogome drugačije nego ovde... To detroniziranje časti presvučene u likove gospode u Italiji nije bilo viđeno kao u Francuskoj. U Italiji nije bilo toga, pa je samim tim italijansko društvo u mnogme drugačije nego ovde, već ćeš... Ali ipak ti si ovde osamnaest godina – čak toliko? – I trebalo bi da pokazuješ više interesovanja za Pariz, ili da barem u tebi vidim maleni tračak žalosti što me ostavljaš, a ja u tebi ne vidim ni jedno, ni drugo...
- I šta? – slegnula je Demetrisa, pomalo mrzovoljno, svojim ramenima. – Neću biti u školi Madam de Stal, već u školi neke sinjore.. i nikom ništa.. I navićiću se.