TREĆA KAPIJA -DAJANA DIVERNO - 5 MINUTA ZA ROMANE IZ PROŠLE DEKADE

Kimberly je mrtva.
Dokle će je pojam nedefinisanosti u porodici i Travisovim očima, goniti na razmišljanje kako će zauvek na sebi imati zalepljen epitet NEKO DRUGI, i dokle će je pratiti osećaj omrznute suvišnosti. Sitnice koje skupljamo tokom prvih godina detinjstva vremenom prelaze u krupnice i nosimo ih poput belega celi celcijati život. Ostavila je sliku s strane, svesna kako je uspomena na tužan deo odrastanja nosi s sobom. Nije se toga želela sećati. Od toga nema nikakve vajde. Apsolutno ništa što bi joj pomoglo da se ikoliko oseti boljom i vedrijom sada, vrednijom u očima nekog trećeg lica, apsolutno sigurnijom dok je pred njom zjapila budućnost čudna i nedokučiva... I ništa tužno i omrznuto od pre, nije nikako moglo pomoći sada da malko bolje razmišlja o slučaju nestanka svog očuha Travisa koji je stajao nerazjašnjen, a na njoj je bila celokupna odgovornost povodom svega. Trznula iz nagle ukočenosti, svesna kako je svaki put kada se vrati u kuću u kojoj je odrasla ima osećaj kako je uspomene prošlosti progone. Zato i nije toliko volela dolaziti. Lakše je bilo odbacivati prošlost, zaboraviti, zamrznuti večiti osećaj nipodištavanja, večito podmuklo odmacivanje – iako to nije bio beg ni od čega. Svaki čovek beži do nečeg to stoji i to je najrealnije gledano istina o ljudima u globalnom smislu.
Lagano, kao da ima u nogama hrpu olova uspela se gore na sprat gde je bila njena i Kimberlinina soba. I na spratu je sve bilo isto kao i pre nekoliko godina. Trudila se da se koliko toliko usredsredi na cilj dolaska tamo. Inspektor Hasstings je zasigurno povodom njenih lutanja minulih dana, rekao kako ima odvratan običaj da svakamo zastranjiva i da tim prisećanjem gubi ''dragoceno vreme''. Iako ga nikad nije praktički snosila, znala se prisetiti njegovog odurnog vojničkog držanja i stava kako je trenutna situacija i samo trenutna situacija bez preteranog psihoškog zabrazdanja, najbolje stanje bilo kog policajca. Zato se nikad nije slagala s njim....
Ušetala je u svoju nekadašnju sobu na kojoj su i dalje stajali posteri Guns& Rosesa, a u ormanu su i dalje bile one kožne krpice koje je oblačila želeći ispasti neko novi i drugačiji, iako... To je bila samo vanjština. Taj deo čoveka najbolje, niti najgore kreacije ne mogu izmeniti. Soba je bila ista kao i prethodni put kada je bila ovde. Sela je na krevet, neprestano vrteći mislima po Travisovoj uvučenosti u svoj svet bez boli, bez prošlosti, s tek ponekim nenadnim buđenjem kada mu je javila da se razvodi od Edvarda Bayersona, zatim se udaje za Kayle Browesa... U proseku ga ništa lično, niti išta lično drugo osobe nije valjano moglo dirnuti. Bio je ograđen s nekoliko debelih neprobojnih zidina duge, nepregledne kilometraže, da je uz to i onaj kineski zid bio najobičnija sitnica. Kakav je Travis McLiam bio uistinu iza te obične, mirne valjštine....? Travis. Travis, govorila je u sebi polako, sećajući ga se kako sa predano brižnom, posesivnom, donekle bolesnom ljubavi uživa u Kimberlinom vaspitanju, odrastanju, u činjenici kako mu je nakon divne, tad neprežaljene Evelin ipak ostalo nešto dragoceno i bitno što ga je poput sredstva za održavanje vitalnih funkcija držalo u životu.
Zatim je sve to propalo....
Na tren se prisetila svog pravog oca Filipe Wandesa kog je u periodu straha od ubice poznavala kao Chada Bramsa i pod čijim se krovom skrivala ni ne sluteći ko je zapravo on.