HACER EL AMOR EN EL SUENO - DAJANA DIVERNO

Quiero hacerte el amor,
En el aire, nube, sueńo.
Todo el tiempo siento que pasas por mis venas –
Y sé que eres mi dueńo.

Siento tu toque lento,
Con movimiento terno quitas el velo de la soledad mía
Y estás aquí. Te siento, como telepatía.
Color del mundo, para nosotros, ya no existía.

Te toco los labios, tras un sueńo
Y camino hacia ti con camino frágil.
Te gusta mi apariencia y pecado ese,
Que te hace loco, que te hace sutil.

Como telepatía de parpadeos simples,
Tiemblo entera. De repente, estoy confusa.
Todos los colores se pierden mientras te imagino en el sol
Y con una infinidad entera te hago el amor.

PREMALO MESTA JE USTUPLJENO PESNIŠTVU

Dajana Diverno je i danas tokom razgovora s par ljudi došla do zaključka kako je uistinu premalo mesta ustupljeno pesništvu, jer se pretežno predstavlja kao romansijer. Neke od njenih pesama su nabijene emocijama, strašću, neke tugom, neke su obične. Dajana nije učestvovala na takmičenju do sad s pesmama, izuzev pesme ''Ponoć zove noćas'' koja je pobedila među brojnim pesmama i izabrana za najlepšu pesmu meseca aprila u Kruševcu.
Postoji mogućnost da će s dve zbirke ići na takmičenja.a koje su njene zbirke možete videti u prilogu.
Do sada je objavila tri zbirke, ali na slikama vidite zbirke koje nisu objavljene ali su štampane u po 1 ili 2 primerka idejne verzije

NEKO - DAJANA DIVERNO

Ne znam dal sam za tebe neko
Jer ti nikad jutrom nisam čula glas.
Al dobro, dobro znam da živiš daleko
K tebi me nosi jutra kas.

Nikad nismo išli na neke pute
Bez albuma smo i slika, nismo pevali rime
To su samo bili osećaji koji se slute
I tako dugo smo živeli s time.

Ne znam dal misliš na me u jutra rana
Dok se na travi zelenoj rosi rosa
Ne znam dal je topla tvog kreveta strana
I na koji miris miriše tvoja kosa.

Nikad ti ne rekoh da te volim
Jer ti si ipak od mene daleko
Al volim što znam da zbog tebe postojim
Ne znam dal sam za tebe - neko.
Dajana Diverno razmatra ideju da početkom sledeće godine objavi zbirku ljubavnih pesama NEKO. Zbirka broji 50-tak pesama, a među njima su i: Večeras, Neko,Jedan muškarac, Nisam se budila s tobom, O kad bi bio moj... Neke pesme su već objavljene i imali smo prilike da ih čitamo.

POETSKA OSTVARENJA - DAJANA DIVERNO

Zbirke Dajane Diverno su:
Tvoje su oči predivno zelene, Blistava mesečina, Molitva za tebe, Umreću na tvojim rukama, Noćne kraljice, Na tvojim usnama, Poslednje jutro u Beču, Balada o ruskom tigru, Neko, Jesen, Prsten s dijamantom, Budimpešta, Srce od kristala, Tip od akcije, Srce na kiši, Erotika, Pesma kosovskih vojnika, Vrednije od kraljevstva,Molto privat0, Ljubim zemlju kojom hodaš, 22
.....

ZAŠTO TE NE MOGU - Dajana Diverno

Zašto te ne mogu imati večeras
Dok nežno se smeši nebom mesec žut
Dok dodiruje me čežnja, lako poput perja
Tebe ništa ne dovodi na moj put.

I dok lagano uvek sviću jutra
Mene nešto nosi k tebi al ćutim
U mislim s tobom odem u to sutra
Ko da dodirivaću te jednom, uistinu slutim.

Zašto te ne mogu imati dok zore
Polagano se otužno sve nižu
A tebi me opet nosi ljubavi jedne more
I opet me neki novi uzdasi sad stižu

I dok lagano dolaze proleća i leta
Mene samo grli osećaj taj krut
Zašto te ne mogu imati dok večer sva cveta
Dok se nežno smeši nebom mesec žut?



*Pesma koju ste voleli

LAST WEDDING - DAJANA DIVERNO

Roman Last wedding Dajane Diverno bi trebao napokon(nakon dva-tri meseca čekanja) da bude objavljen na engleskom jeziku. Do sada u ovoj verziji nikad nije prezentovan. Prevod Goran Rapaić.

NEKI MAĐARSKI PROJEKTI

Pre pet godina, tj 2010 godine, odrađen je scenario Tajne strasti grofice Razaski, prevod na madjarski jezik je uradila Andrea Varga. Delo koje stoji već 5 godina, nijednom u proteklom vremenu nije bilo ''na tapeti'' za realizaciju. Tokom jeseni 2015 se nadamo da će nešto od madjarskih projekata (pored Tajne strasti grofice Razaski - Dajane Diverno) biti pokrenuto.

ODLOMAK ROMANA ''LEOPARD BROJ 39''- DAJANA DIVERNO

Dugi prilaz koji je vodio do kuće gospodina Mihaila Grigorijeva, već neko vreme sada je bilo obavijeno zlatnim bojama jeseni. Žuto lišće koje je počelo da opada stvaralo je prekrasan umetnički akvarel sve do tog prilaza, ponegde je poprimalo crvenkaste boje koje se pri jesenjem suncu tog miholjskog popdneva presijavalo na neobičan, bakaran način.
Muškaraca tridesetih godina koji je na sebi nosio belu jaknu je nekoliko trenutaka stajao ispred prilaza s rukama koje je držao u svojim džepovima. Imao je lepo lice, s srcolikom bradom. Nekoliko trenutaka je potom izvukao levu ruku iz džepa u s njom počeo da gladi lepo oblikovane brčiće i tanku bradu. Svojim smeđim očima je nekoliko trenutaka posmatrao prilaz koji je vodio do te kuće. Delovao je kao da se premišlja po pitanju toga da svakako pozvoni i najavi svoj doazak. A onda se okrenuo i otišao malo dalje.
Osećao se slab vetar koji je po najavama meterologa svakako pretio da već tokom te večeri preraste u ledenu mećavu, a muškarac je navukao na svoju obrijanu glavu belu kapuljaču. Odmakao je niz ulicu. U trenutku kad je mlad muškarac nestao iza ugla, crni mercedes koji je bio parkiran nedaleko odatle, i koji kao da je očekivao trenutak kada će muškarac u beloj jakni da ode odatle, parkirao se pred ulazom. Dvojica muškaraca u crnim kaputima i jedna žena koja je nosila jedan takav kaput su izašli iz automobila.
– Vreme je – rekao je jedan muškarac kom je bilo preko četrdeset godina, imao je prosedu retku kosu i ćelu na glavi. Drugi muškarac je bio višlji s kovrdžavom kosom, nosio je kicošku bradu i tamne naočare na svom licu. Nekoliko trenutaka je posmatrao natpis ''Izdaje se'' koji je bio pred ulazom, a onda su oni bez zvonjenja krenuli prema kući.
Delovali su upravo sablasno i loše odeveni u crninu dok su se kretali prema ulazu u prostranu kuću koja je još pripadala Mihailu Grigorijevu, bogatom ruskom veleposedniku.
Žena je išla napred i njena crvenkasta kosa se na trenutak spojila zajedno s onim crvenkasto bakarnim lišćem koje se videlo na pojedinim drvima. Nekoliko trenutaka su gledali kuću, kao da su želei da je obiđu i razgledaju. Međutim nije bilo vremena za to.
Žena koja je išla napred je s svojom karticom otključala vrata i tada su poput strpljivih provalnika krenuli unutra, osluškujući. U prvih nekoliko trenutaka se nije čuo apsoltuno nikakav zvuk, a onda se začuo zvuk klasične muzike. Na stereo uređaju je svirao Štraus i pesma ''Na lepom plavom Dunavu''
U kaminu koji je stajao pravo malo bogatstvo je gorela vatra i začuo se pucketaj, a pred prozorom kao da gleda beskrajan zalazak sunca i lišće koje je treperilo na tom jesenjem suncu, sedeo je jedan starac pogrbljenih leđa koji je udobno zavaljen, ljuljajući se čitao dnevne novine. Nosio je naočare s crnim okvirima i debela stakla na njima, i zvučao je kao da zviždi u taktu pesme koja se čula.
- Rik, da li si to ti? – upitao je, i podigao glavu s teksta u onom trenutku kad je crvenokosa žena iz svog džepa izvukla automata kog je uperila prema starcu.
- Ne – osmehnula se, a svojim ledenim plavim očima je gledala ispred sebe. – Šalje vam zaista mnogo, mnogo pozdrava! – dodala je i prezrivo se osmehnula. Ispalila je dva pucnja.
Nije napravila nikakvu grimansu dok je gledala kako meci pogađaju u čelo starog čoveka, ali nikakav se zvuk nije čuo pri tome. Okrenula se prema dvojici muškaraca koji su nemo posmatrali prizor ispreed sebe.
- Nađite ga.

ODLOMAK ROMANA ''UBITI S STILOM'' - DAJANA DIVERNO

– Misliti i brati cveće nije isto! – rekla je ona koja je stajala iza njega, a onda je prošla malo dalje. Email je bio uključen na porukama...
Na stolu je stajala do pola popijena čaša viskija, kao i novine koje su bile otvorene na nekoj strani žute štampe.
– Gde je stric?
– Možda u bibilioteci?
– Ili na terenu mini golfa? – nije sačekala da još nešto doda, jednostavno je prošla kraj njega i uputila se niz hodnik i bibiloteku, sve do terase i izlaza na teren mini golfa. Opet je zapuhnuo vreo letnji vazduh. Teren je bio prazan, videla se jedna cipela nehajno bačena. Uspeli su se prema malenoj travnatoj uzvišici sve do dela pločica i bazena.
Na zaprepašćenje i jednog i drugog, stric je ležao u bazenu u odeći, oko njega se širila krv, a licem je bio okrenut prema dole...

ODLOMAK VOJNOG TRILERA ''PRIČA PLAVE MUMIJE' - DAJANA DIVERNO

- I?
- Ne uspeva mi. Nikad ne bih mogla da zamislim – posmatrala ga je obuzeta nekom tugom – da umeš biti okrutan.
Kapetan Robertson se osmehnu. – Znaš li kako je to u vojsci?
Odmahnula je glavom. Nije želela da zna.
- Umirem ja ili oni! Nema tu ništa između i nema saosećanja. To je rat, to je vojska – objašnjavao joj je potom i ponešto o municiji, o gerilskom tipu ratovanja. Bio je dobro raspoložen i zanet idejom o selidbi, da nije ni primetio neku plahost u njenom raspoloženju. – I sve je to bilo dobro.
Pričao joj je i o akciji spašavanja putnika kad su bili zarobljeni u turisitčkom komplexu. – Borba je bila O.K ali su teroristi tražili otkup od 13 miliona dolara za njih. Ubili su dva taoca. Ostalih 12 je bilo spašeno, ali s povredama glave i grudnog koša – zastao je, a onda dodao. –To su bile nevažne prostrelne rane od kojih se ne umire!
S zgražavanjem je zurila u njega. – Nevažne prostrelne rane od kojih se ne umire? – s čuđenjem ga je gledala i to tako kao da posmatra osobu koju vidi prvi put i koju ne poznaje najbolje.

ODLOMAK ROMANA TRIJANON - DAJANA DIVERNO

– Sećam se te mlade dame – reče general Lukas koji je takođe bio vrlo iznenađen. – Načuo sam da se povukla iz pariskog društva.
Violeta se osmehnula i klimnula glavom.
– Naravno da se povukla – rekla je glasom u kom se osećala nota prezrira i bola – u grob, i to ne svojom voljom.
General Lukas je još uvek posmatrao s sumnjom.
– Vi se bavite istraživanjem njene smrti?
Violeta Rišar ga je gledala nekoliko trenutaka koji kao da su se otegli u jedan deo večnosti.
– Ne, ali poznavala sam je.
– I mi smo je poznavali – reče general Lukas s podsmešivim tonom. – Ali ne vršimo istraživanja po Parizu.
Violeta je izmenila jedan brz pogled s Sebastijanom.
– Nekad davno ona je volela mog brata Žan Pola, kao naravno i njegov novac – objasnila je ukratko. – Pre nekog vremena, ne tako davno, razgovarala sam s mladim gospodinom Arpadom. Iznela sam svoje stavove koji....
– Koji ukazuju na to kako je Sebastijan bacio njen leš u Orleansu? – upade joj u reč general Lukas koji kao da je tražio bilo kakvu rupicu u priči od koje bi poveo besmislenu raspravu. – To je smešno!

BLIZU I DALEKO – DAJANA DIVERNO

Zagolicaš mi misli, tako da zaboli
Zapadneš lako u te talase snene
Ne smem nikom reći da te srce voli
A ti ni ne znaš šta značiš za mene

Tako si blizu, a tako daleko od mene
Trudim se da ljubav prema tebi plaho lista
Ne znaš šta je to osvojiti srce neke žene
Ljubav za te ostajaće nedirnuta, čista

Zapadneš mi u misli, korakom mi dođeš
I tu se smestiš, živiš – a ja volim tako.
Nežnim osmehom niz puteve duše moje prođeš
Možeš da me imaš hitro. O kako je lako.

Misli mi zagolicaš, dođeš, a to me boli
Sretnem te svaki put kad negde vidim svoje zene
Ne smem nikom reći da te srce voli
A ti ni ne znaš šta značiš za mene


(iz zbirke Balada o ruskom tigru)
04. Septembar 2011

ODLOMAK ROMANA ''TOPAZ U KREMENU'' - DAJANA DIVERNO

Bilo je policajaca i sveštenik je ušao u sobu da vidi leš Žan Luisa. Ništa nije dirano, mada je svima bilo jasno kako je ona opljačkana, njen namesnik ubijen, da je većina njenih haljina iscepana i iskidana, da nedostaje nakit i dokumenta, dragocenosti.
Prekrasna slika madam de Montespan s srcima i dalje je visila na zidu. Upravo u tim trenucima kad se probudila, kralj je posmatrao sliku. Doktor i apotekar su se vrteli oko nje pokušavajući da je povrate k svesti. Mrtvozornik je obišao telo Žan Luisa Komorda, a kralj je sve to posmatrao s iskrenim, potpunim zgražavanjem. Nešto se doduše dogovarao s jednim saradnikom....
– Probudili ste se! – reče kralj s nekom vrstom istaknutog prezira
– Da – priznala je. Pogledala je oko sebe. Ležala je u krevetu, u odeći u kojoj je i bila. Pokušala se pridići, ali bol u glavi bio je neopisiv. – Ne! Žan Luis.. on je...
– Ubijen je – reče mrtvozornik koji je uporno obilazio telo. Uvek predan poslu, tako je bilo i sada. – Nožem – dodao je potom, iako ga niko nije pitao za oružje. – Vrlo precizno.

ODLOMAK ROMANA FANG - DAJANA DIVERNO

Proučio je ono što mu je dala gospođa Rodžer. Inspektor Hastings je imao jednu sličnu osobinu koja ga je približavala gospođi Rodžer. Patio je od perfekcije. Tako da je i sada, do detalja, gutao svaku zanimljivu rečenicu, sve ono što je našao u policijskom dosijeu ili internetu, potom izjave očevidaca, a što se ticalo Filipa Bela.
Postavio je njegovu sliku na tablon ispred sebe, a s druge strane je postavio slike ubijenih lica.
Bol u glavi ni tog dana nije ni najmanje popuštala. Na pitanje svojih saradnika samo je govorio kako se dobro oseća.. Nadzornik Donovan je naslutio kako se Hastings samo pravi kako mu je dobro. Krv na zavoju se uprkod čestim menjanjima zavoja, nanovo pojavljivala. Ipak niko ga povodom napada nije ništa pitao, niti postavljao dodatna pitanja...


Za one koji vole dela Dajane Diverno primetiće da je inspektor Hastings lik kojeg srećemo u drugim knjigama i istragama, tako ga znamo u delima – Treća kapija, Zatvaranje kruga, Marokanska princeza, Lordsov kamen.......

ODLOMAK ROMANA ''ZEMLJA ZI-MONKA'' - DIANNA DIVERNOE

Prihodi od ilegalne trgovine oružjem u svetu su bili ogromni. Apstraktne cifre čiste zarade koje obični ljudi nisu mogli čestito ni da shvate. Upravo u tim momentima, kao džin koji je od par udaraca poklekao, a sada je bio spreman da krene dalje, tako se i Šef osećao dok je razmatrao celokupnu strategiju u tih 20 dana od kad su neki njegovi ljudi ubijeni, a celokupno carstvo poljuljano; on delom razotkriven i svestan da je na dobrom – jednosmernom – putu ka potpunom uništenju.
U tih 20 dana oko 10 njegovih ljudi je bilo angažovano da sazna ko je ubio onu dvojicu.. I dok je policija tapkala u mestu, tražeći na potpuno pogrešnom mestu doktore i ubicu, jedan od njegovih soldata, mladić po imenu A.Kanali je došao s slikom Stefana Ajrona, u trenu kad je dovlačio telo onesvešteneog trgovca u grm, pred kojim ga je malo kasnije potpuno dokrajčio...
''To je vaš ubica, Šefe'' – rekao je taj mladić i stavio slike ped njega. Prva slika je bila iz daljine, a na drugoj slici je lice Stefana Ajrona bilo uveličano, ali dovoljno jasno da se zna ko je taj za kim tragaju..


*********
Jedan od omiljenih kriminalističkih romana Dajane Diverno, koji neobično podseća na delo Komodo kumovanje italijanske mafije, jeste delo Zemlja Zi Monka.
Delo američke kriminalističke književnosti, vrlo zanimljive radnje i tematike

NE, NISI ME DOTAKNUO - DIANNA DIVERNOE

Pesma iz zbirke Tip od akcije

ODLOMAK ROMANA ''POLJUPCI NA MOSTU UZDAHA'' DAJANE DIVERNO

Tako je Demetrisa mislila da je zaljubljena u ovog ili onog muškarca koji je očarao toliko da mu se jedno pet-šest dana divila, do desetog dana bi ga dizala u visine, a već jedanaestog bi njeno oduševljenje splasnulo do obične bezdušnosti, pa kad bi ga sledeći put negde videla, uviđala bi da on uopšte nije onoliko idiličan koliko se trudila da ga predstavi u svojim mislima...
Čitala bi odlomke ''Salvatinijevog dnevnika'' iz 1818 godine, pokušavala je da shvati jednostavnost Rimljana Tita Livija, gledala bi neke slike (na izložbama) dvoraca u Napulju i pokušavala da iščita (mahom bezuspešno) neki italijanski, književni list...

UPISAN TRAG U VEČNOSTI

Dianna Divernoe

ROMANI KLASIČNE KNJIŽEVNOSTI

Dajana Diverno smatra kako su dela svetske klasične književnosti neprevaziđena, tako i ona sama voli da se priklanja tom kultu, pa mi eto već skoro dve godine znamo za postojanje njene edicije Večiti klasici. Na slici vidimo neka dela koja manje vise poznajemo a koja pripadaju upravo svetskoj, klasičnoj književnosti. A to su: Boja staklene ponoći, Francuski poljubac, Poljupci na Mostu uzdaha, Daleki put za Delhi, Topaz u kremenu, Volela sam predsednika (Trijanon3), Tajna markize de Šampanj.

ODLOMAK NEOBJAVLJENOG ROMANA KLASIČNE KNJIŽEVNOSTI ''DALEKI PUT ZA DELHI'' - DAJANA DIVERNO

...

Uzdahnula je duboko, svesna da u sobi postaje malo toplije. U deset sati je trebala biti sređena i u sobi madam d'Artinj s kojom je inače imala najidealniji, prijateljski odnos u celom dvoru u Versalju. Trebali su da prisustvuju molitvi u kapeli pre ručka, kao i predaji velikog srebrno-belog plašta, kog bi obično sobar jednog od kraljevih musketara doneo velikom komorniku, a ovaj bi to uz svečanu pratnji nekih ljudi iz kraljeve svite u posebnom programu predavao samom kralju.
Napokon se počela svlačiti, svesna da će današji dan biti uistinu divan ukoliko ga valjano iskoristi. Skinula je crni kaput kog je ogrnula na sebe, i odložila ga s strane, a onda je, praćena Filimonim upornim pogledom zasela pred malo ogledalo koje je imala u sobi i koje je visilo na zidu uokvireno zlatnim ramom.
Stavila je tri sloja belog pudera, uočavajući da njeno lice tako podseća na neke daleke, snežne predele.. A onda je pažljivo, kao da je to nešto u čemu ne sme pogrešiti, iscrtala crn mladež na obrazu...

PONOVNA IZDANJA NEKIH DELA?

Dajana Diverno je rekla kako već neko vreme razmatra predlog ponovnog izdanja nekih dela, ali na drugim jezicima. Tako na primer smatra da bi lepo bilo videti dela Zabranjena ljubav ili Tajne markize de Šampanj na hrvatskom jeziku, jednako kao I triologiju Trijanona na mađarskom. Takođe samo je pitanje vremena kada će to biti realizovano. Ona nema neki svoj - posebno, omiljeni roman jer kaže da su svi romani na izvestan način deo nje.
Kaže i da je nekako nekorektno da ovde opet objavljuje neka dela. Priseća se perioda 2005 godine kada je pokušavala naći izdavača u Srbiji I kad su je skoro svi odbili, kaže da ne želi ponovo da se upušta u isti proces.
Najzanimljivija je anegdota jednog književnog kritičara iz 2007 godine koji joj je posavetovao da je najbolje da se ni ne bavi pisanjem knjiga i scenarija, jer nema baš neki talenat. Dajana smatra da je to isto kao kad su Elvisu Prisliju rekli da bi bolje bilo da umesto pevanja vozi kamion.