– Sećam se te mlade dame – reče general Lukas koji je takođe bio vrlo iznenađen. – Načuo sam da se povukla iz pariskog društva.
Violeta se osmehnula i klimnula glavom.
– Naravno da se povukla – rekla je glasom u kom se osećala nota prezrira i bola – u grob, i to ne svojom voljom.
General Lukas je još uvek posmatrao s sumnjom.
– Vi se bavite istraživanjem njene smrti?
Violeta Rišar ga je gledala nekoliko trenutaka koji kao da su se otegli u jedan deo večnosti.
– Ne, ali poznavala sam je.
– I mi smo je poznavali – reče general Lukas s podsmešivim tonom. – Ali ne vršimo istraživanja po Parizu.
Violeta je izmenila jedan brz pogled s Sebastijanom.
– Nekad davno ona je volela mog brata Žan Pola, kao naravno i njegov novac – objasnila je ukratko. – Pre nekog vremena, ne tako davno, razgovarala sam s mladim gospodinom Arpadom. Iznela sam svoje stavove koji....
– Koji ukazuju na to kako je Sebastijan bacio njen leš u Orleansu? – upade joj u reč general Lukas koji kao da je tražio bilo kakvu rupicu u priči od koje bi poveo besmislenu raspravu. – To je smešno!