U TRENIMA ZIME - DAJANA DIVERNO

Poželim tako u večerja zime
da te nađem na uzglavlju svome.
Tiho i nežno ti šapnem ime
pre no što srce u čežnju potone.

Ti ne možeš znati kako bih rado
da u sne usnem s tvojim glasom.
Pa opet usnem s nekom nadom
ko da ćeš doći jutarnjim kasom.

I tako me nosi večerje-jutarnji splet
Iz sna ko da me budi tvoj lik.
Pa opet mi lep bude taj zorski cvet
još samo da si u tome kraj mene tik.

A ti ne možeš znati kakve nose me rime
kad jutarnja, daleka zvona negde zvone
Pa poželim tako u trenucima zime
da te jednom već nađem na uzglavlju svome