|
astrosailor
srijeda, 30.05.2018.
Matvejevićev "Brevijar"
Prolazeći kroz Zadar kupio sam "Mediteranski brevijar", za koji sam odavno
znao da se negdje mota po policama knjižara, ali nikako da mi upadne u
vidokrug. Ostavio sam si ga za varšavske vožnje autobusom na posao, i dobro
je poslužio.
Matvejević piše jako educirano, uostalom, ako se prihvatite pisanja
"brevijara" kako bi drugačije pisali...ne može to svatko. Počinje dosta
tvrdo, preučeno, ali kad se čovjek navikne da ima posla sa piscem staroga
kova, prihvati igru, onda ide glatko. Nije me iznenadio, znao sam mu stil iz
dijelića "Razgovora s Krležom" ili eseja na koje sam tu i tamo nailazio.
To je način koji izumire s njegovom generacijom, kao i teme o kojima pišu.
Obradio je Mediteran više staroleksikonski, izlistao svoje misli o
"mediteranskim" temama. Doznao sam ponešto, da, što bi se moglo doznati samo
nakon desetljeća lutanja obalama i među njima...a tko bi danas imao vremena
za to, a pomalo i volje. Mediteran je postao muzej ili bankomat ljudi koji
uz njega žive. Gotovo kao prostitutka, koju su silom nagnali na taj "posao",
a sve češće se vidi i takva mjesta koja su se radovoljno pridružila, iz
dosade, pohlepe ili jednostavno bezidejnosti.
Upravo to udara u oči kad se čita "Brevijar": to je već postalo povijesna lista.
Malo je toga opisanog što se da i danas vidjeti. Nisam prošao toliko kao
Matvejević, ali ponešto jesam, i znam da ima skrivenih džepova, zaboravljenih uvala i
mjesta u kojima bi se još dalo raspoznati ono što opisuje, ali bojim se da
je lista neprepoznatljivo izmijenjenog mnogo dulja. Hoće li, i u kakvom
obliku, Mediteran preživjeti, ili mu slijedi ponavljanje uloge Levanta,
polaagano iščezavanje iz svijesti i savijesti ljudi? Ostanak samo u domeni
pisaca i manje ili više pučkih pjesnika? Ni njih više nema, zamijenili su ih
raperi iz Brooklina ili Toronta, Adelaide...
Ako ste posjećivali Italiju vidjeli ste što se dogodilo njihovim turističkim
destinacijama: postale su prazna ljuska u koju dolaze samo Azijati i
Amerikanci, ostali bježe što dalje. Problem je da je (sigurnih) mjesta na
koja se može "pobjeći", čak i ako imate vremena za to (novac vam zapravo
nije potreban, osim da kupite vrijeme), sve manje. Postaju hotelska ili
apartmanska naselja. Koga još briga za neki leut ili činjenicu da je u nekom
zabačenom selu nekad bilo više života nego danas u cijelim gradovima?
Dakle, tužna je činjenica da je Matvejević zapravo, što se nas danas tiče,
napisao arheološku knjigu. Čitajući ju, možemo se prisjetiti, ili makar
naslutiti pravu prirodu onog nad čime danas obično samo preletimo ili
projurimo.
A čak i to je najčešće privid...samo fasada, a unutra...
|
subota, 26.05.2018.
Novost na Plesu
Kad je nekaj kod nas "najpoboljšanija zračna luka u Evropi"
onda si možete zamisliti u kojoj konkurenciji je "pobijedila". Sliku stare zračne
luke neću stavljati nego ću ju radije izbrisati iz pamćenja. Franjo je konačno
postao znak nečeg korisnog, kad mu već država nije baš uspjela (ne njegovom
krivicom, priznajmo mu, čovjek se trudio, ali kako to već biva kod Hrvata s
vizijom, zaj... ga narodnjaci, ono što nije zaj... sam), ajde da bar
njegovo ime resi nešto modernog:
Pogled s čekaonica na Medvednicu je lijep, možda ne bi bilo zgoreg da su
malo posvetili pažnje tome da se prozore napravi tako da se vidi i grad,
moglo se, uz samo malo razmišljanja.
Čitao sam da je bilo puno i previše propusta tokom upuštanja u rad, da je
beg cicija i nije zaposleno dovoljno ljudi. Po broju putnika koji sam vidio
sredinom svibnja, tamo bi moralo raditi dvoje-troje ljudi i bilo bi dosta.
Ali jasno mi je da kad počne sezona, stvar se mijenja. Navodno, bila je
opcija da Zagreb postane lokalni hub...možda ako Croatia Airlines kupi
neki Emirates šeik, kako su napravili sa Srbima. Podosta letova sam vidio
po Evropi preko aerodroma Nikola Tesla (khm khm) u Beogradu, čak za
Dubrovnik, više nego preko Zagreba.
Po Zagrebu sam prošetao (kaj ne perete taj grad nikad, prljav mi je nešto,
i fasade zapuštene, kaj nikakav Milanov rođo nema firmu za to?),
tradicionalno pojeo burek kod "Makedonca" od "svih struktura" s donjeg
desnog ugla Dolca i bye-bye. Dva sata našeg glavnog grada mi je bilo
dosta i previše, drago mi je bilo doći do mog sjevernog gradića, Varšava se
poprilično evropeizirala tokom zadnjeg desetljeća.
|
subota, 19.05.2018.
Astrosailor su odmor spekli
Astrosailor su odmor spekli, pak su i do Varažlina došli...
Vidli su svoju prvu školu, morti im je ta kupola na verhu starega sjemenišča
dala inšpiracijun za astro biti:
Drava je ziher i najziher velki inšpiracijun bila:
ali su i bregi svoje dali, Čevo največ:
Pogled z njega je najlepšeši, kaj bi Viničanci rekli, kaj se tu more imeti:
Ivanščica se vidi lepo i još drugi bregi
ali ga jema prav unusualsuspect kaj se jedi da je vidikovec skoro zakril jeden z vidikov.
Bednju pod Čevom je lepo videti, ona se ništ ni promenila od Parka Jurajskoga
v.1.0.
Istinabog da se je se tam razvinulo nekam ku turistiki, ali o tempora o
mores, dobro da se ljudima još hoče prejti se na neko brdo, a ne sam pred
ekranom dalekovidnice sedeti i krugoval sluhati.
Sme videli i nekaj onih kaj su međunožno guralo pelali, neki su na Čevo bežali
kaj da ih vepri ganjaju, ali nije ga je bilo zrakomlata, znači da je se kak
se šika štimalo.
Ne da se do Varažlina bez groblja, a tam sam imel malo dance macabre osečaj:
Kiča kvaziklasičnoga isto ima:
Tu je jako čudni sarkofagek z leve strane
a z ovoga z desne sam ga je ruka z groba kaj bi zašla fali!
Tu je nekome Dart Vader došel:
Ja sem mam rajši na pivu otišel!
|
|
|