odmak
srijeda, 07.01.2009.
Promatramo Vas
..................
VRAG: Želite čuti?
VUK BORUT SE TRGNE. ODJEDNOM PRIMIJETI DA TAJ KOJI GA PITA STOJI POKRAJ NJEGA IAKO GA NIJE VIDIO KAKO DOLAZI: Ne razumijem.
VRAG: Kažem htjeli biste čuti ono što nije izrečeno.
VUK BORUT: Vi ste... vi ste još pod maskom?
VRAG: Pod maskom? Ha. Ha. Ha. Nije maska. Ili jest maska. Kako se uzme. Igra još traje. Mislite da su oni skinuli masku?
VUK BORUT: O tome sam...
VRAG: O tome ste upravo mislili. Zato sam tu. Želite li ih čuti?
VUK BORUT: Koga? Ne shvaćam vas?
VRAG: Sve njih tamo. Evo!
KRISTINA KALEB (ČUJEMO NJENE MISLI): ‘Perverzni gade! Gade! Kad samo pomislim na one odurne staračke ruke... Nadam se nikad više neću morati... Smiješi se Kristina. Ne daj se.’
RAVNATELJ (ČUJEMO NJEGOVE MISLI): ‘Dobra si bila mala. (MISLI NA SEKS. ZADOVOLJNO MRMLJA.) Bolja nego druge. Dao sam ti šansu, ali malo napetosti, malo straha... to te čini boljom.’
KRISTINA: Onda što vam se čini?
RAVNATELJ: Mislim da je predstava uspjela. Naravno opet mi se narugao, ali... no ti si bila dobra. (ČUJEMO NJEGOVE MISLI) ‘Jako dobra. To treba zapamtiti.’
VRAG: Hoćete još?
VUK BORUT: Jesam li..? Čekajte.
VRAG: Dobro ste čuli. No to ste znali. Svi su znali.
VUK BORUT: Što ste rekli? Što sam ja vama rekao? Mislio sam...
VRAG: Mislili ste, ali čuli ste sad njih. Ja nisam rekao ni riječi.
RAVNATELJ: Kristinice bila si jako dobra. Recite Mira zar nije bila izvrsna.
MIRA MATAN: Odlična. Tren prije moj Berislav je rekao: Na nju moram obratiti pažnju. Vjerujte iznenađenje ste za sve nas.
VRAG: Pazite sad!
MIRA MATAN (ČUJEMO NJENE MISLI): ‘Mala kurvica. To su ti najvažnije sposobnosti. No što možeš? Nisi jedina...’
VUK BORUT: Za Boga miloga...
VRAG: Ne! Pazite, ne spominjite ga više. Inače... odoh ja. Iako... Sijedi Gospodin (KUCNE U DRVO) nema više takvu vlast. Njegovo vrijeme prolazi. Nije više u modi.
VUK BORUT: Ali... Tko ste vi dovraga?
VRAG: To je već bolje. Vrag. In persona.
VUK BORUT: Mislim da je šale bilo dovoljno.
VRAG: Znam, znam. Upozoren sam. Rečeno mi je. Pazi stari, tamo gdje ideš... to je... takoreći Europa. (PODRUGLJIVO GA GLEDA) Tako nekako. Skoro Europa, a europejci su skeptični. Previše racia i eto ti ga. Oni neće vjerovati u takve stvari. No ako uzmeš pravi lik... no dobro nećete naći rogove i rep. Vidite (SAGINJE SE, POKAZUJE GLAVU. OKREĆE SE. PODIŽE SAKO. POKAZUJE STRAŽNJICU) Vatru i dim odbacili smo već u srednjem vijeku... molim vas sa svim današnjim pirotehničkim mogućnostima, bilo bi više nego neuvjerljivo. Da, da, upozoren sam. No znate nisam imao više mira. Odozdo nam je počelo pristizati sve više vaših. Posebno iz vaših krajeva. To je bila prava gozba. Pun koš zadovoljstava. (VUK BORUT SE MRŠTI. POKUŠAVA NEŠTO REĆI) Ne gledajte me tako. Vi ćete reći, ali mi smo vodili pravedni rat. Ha, ha, ha! znate li vi koliko traje povijest čovječanstva i koliko se kroz to veselo vrijeme vodilo pravednih ratova. Jer što je ‘pravda’. Ono što za vas jest nije za onog drugog. Nema pravde... ne nema pravde. U vašem svijetu niti slučajno, ili možda ipak samo slučajno. A nema je ni u našem. Vjerujte mi... no možda se vratimo na tu po čovječanstvo omiljenu temu. U svakom slučaju silno sam želio osobno vidjeti odakle nam pristižu ti novi... no dakle... ne odlučujem samo ja. Ali onda dvije tri riječi na pravom mjestu... vi to razumijete.., a onda... Sijedi Gospodin (VRAG KUCA U DRVO) Onaj gore ima u tome svoje prste. ‘Daj da vidimo’, rekao je, koliko vrag uopće može više bilo što...’ i tako bla, bla evo me tu, iako... vi to činite jako dobro i bez naše pomoći.
VUK BORUT: Dosta, dosta. Priznajem... bolji ste nego na pozornici.
VRAG: Na pozornici? Ah, da... vi ste tamo imali nekakav sličan lik. Mogućnosti su mi, vjerujte mi ipak veće. Slušajte i gledajte!
.............
