morsky blog

Sad neman vrimena, ali vratiću se ja posli.
Ali ipak san van svima tila nešto poklonit. Od srca. Jedan buket divljeg cvića. Najlipši buket koji san vidila. Aranžer - mali filipinac (Arroyo junior)
Evo, za sve vas:



A ovo je za moje dušmane. Da ovog lita stanu na njega, svon težinom:



Iden radit.

Koraljka:
"Ne znan koja mi je lipša slika, obe su ka mi dalmatinci, šareni, nježni, mirisni, divlji i bodemo.
Malom svaka čast."
Eto, da ne moran ja reć kakvi su Dalmatinci.


U međuvremenu, evo još malo divljeg poljskog cvića:







Ma nije posal zec, stoga, evo mene natrag.
O čemu pisat u ponediljak nego o uspomenama na kraj prošlog tjedna?
A bilo je... kakav tjedan (radni) takav vikend. Ne baš uspješan.

Ukralo nam mriže, nove novcate. Iz mora. Ostali bez ručka i razočarani novim običajima.
Naivni kakvi već jesmo, sinulo nam je da vrlo lako možemo postat mete novovjekih gusara koji plove po arhipelagu i plačkaju prazne kuće i vikendice.
Nacrtali rešetku od kovanog željeza koju ćemo stavit na prozore. Dovijali se još nekim "lukavstvima".

Nekoliko nautičkih milja dalje pokazalo se kako san lukava.

Kad smo se vratili u grad, meni fale ključevi.... di su, di su... aha, pa na sigurnom su! U bravi širom otvorenih vrata kuće.

Eto, šta bi lopovi razbijali i mučili se. Kod mene samoposluga. "Thief frendly" kuća.

Ali ipak moran stavit napomenu za nadobudne lopove da iman ljude koji za mnom obavljaju poslove kojima se ja ne želim zamarati.