Marketing
divlji cvitak
Sad neman vrimena, ali vratiću se ja posli.
Ali ipak san van svima tila nešto poklonit. Od srca. Jedan buket divljeg cvića. Najlipši buket koji san vidila. Aranžer - mali filipinac (Arroyo junior)
Evo, za sve vas:
A ovo je za moje dušmane. Da ovog lita stanu na njega, svon težinom:
Iden radit.
Koraljka:
"Ne znan koja mi je lipša slika, obe su ka mi dalmatinci, šareni, nježni, mirisni, divlji i bodemo.
Malom svaka čast."
Eto, da ne moran ja reć kakvi su Dalmatinci.
U međuvremenu, evo još malo divljeg poljskog cvića:
Ma nije posal zec, stoga, evo mene natrag.
O čemu pisat u ponediljak nego o uspomenama na kraj prošlog tjedna?
A bilo je... kakav tjedan (radni) takav vikend. Ne baš uspješan.
Ukralo nam mriže, nove novcate. Iz mora. Ostali bez ručka i razočarani novim običajima.
Naivni kakvi već jesmo, sinulo nam je da vrlo lako možemo postat mete novovjekih gusara koji plove po arhipelagu i plačkaju prazne kuće i vikendice.
Nacrtali rešetku od kovanog željeza koju ćemo stavit na prozore. Dovijali se još nekim "lukavstvima".
Nekoliko nautičkih milja dalje pokazalo se kako san lukava.
Kad smo se vratili u grad, meni fale ključevi.... di su, di su... aha, pa na sigurnom su! U bravi širom otvorenih vrata kuće.
Eto, šta bi lopovi razbijali i mučili se. Kod mene samoposluga. "Thief frendly" kuća.
Ali ipak moran stavit napomenu za nadobudne lopove da iman ljude koji za mnom obavljaju poslove kojima se ja ne želim zamarati.
Post je objavljen 28.04.2008. u 08:50 sati.