Ma naravno da lažen. Ka pas. Ovo je hrana za Talijane i Njemce, po gostionama. Ma i za Hrvate, ako će se mašit za takujin. Nismo izbirljivi. Gostoljubivi smo. Demokratični. Tolerantni.
Dobri smo i milosrdni. Od svojih usta odvajamo za nahranit stranca-namjernika. Bibliju imamo u malon prstu. Znamo naizust.
Nama domaćima preostaje samo ovo:
I znate što? Podiliću s vama jednu tajnu. Ove donje ribe bolje su od gornjih. Zubaci od pet-šest kila i nisu nešto. To je samo fama koju čuvamo za furešte. Lipo ih je vidit, za pravo reć. Ali za ist puno su bolji ovi fratri i podlanice od 20 deka do kila. Mmmmm...
Tako san sad sama sebi skočila u usta s onon Biblijon. Jebešga, kad mi je jezik brži od ovo malo pameti. Taki se rodiš, pa ti živi takav ovoliko dugo... Nije to lako.
BTW, danas mi je rođendan. Pogodite što iman za ručak...?
P.S. Evo poklanjan samoj sebi, a dobro ajde, i vama isto, jednu lipu pismu koja mi je osvježila lito. Bila bi je stavila i ranije ali nisan je mogla nać na jubitou, sad se pojavila:
(Ne znan kako vama, meni ne šljaka. Mislin, kad neko nema sriće onda ne može ni sam sebi poklon dat. A bolje se rodit bez one stvari nego bez sriće, zna se. Bemti.
Aaaaa, radi ustvari, samo se spot ne miče. Ali svira. Tribalo je samo zvučnike uključit. Ups.)
Pod "doma" valjda mislin na blog, jer doma san došla iz doma. Iz prekomorskog doma svoga. Mi bogatuni bi rekli: "Vratila san se iz svog ljetnikovca sa svojom jahtom. Budući da sam ja spriječena dulje boraviti tamo zbog brojnih obaveza koje me čekaju, ljetnikovac sam prepustila svojim gostima i prijateljima..." E, mogla san od početka prodavat priču, glumit glumu hrvackog đet-seta, postala bi selebriti dok si reka keks. Jer za dospit u klub slavnih nije važno čime se baviš nego šta i koliko imaš. Bez ispitivanja porjekla imovine. Ustvari, nije važno ni što imaš, nego što se vidi da imaš. A vidi se ono šta se uslika. A u mene slika...!
A štaš, kad si blesav, blesav si uvik.
Nego, triban malo doć sebi pa ću onda štogod i napisat. Mi Dalmatinci smo usporeni malo sami o sebe, još nas ovo litnje sunce smuši pa ne znamo di smo neko vrime... Triba sad opalit jednu malo dulju siestu, odmorit se od lita...
Podvojena ličnost danas je rekla:
"A mala, ti nisi išla na godišnji!?"
Neki dan ista ta podvojena ličnost urlala je da se čulo na najbližem otočju da neće majci više niko na godišnji u sezoni. A još ga nas dvoje nismo bili iskoristili pa sam ja uredno jutros došla na posal, nakon što sam se digla u pet i po, ostavila uspavanu obitelj na godišnjem odmoru i priko sinjeg mora stigla u pusti grad.
Mislin, samo je ujutro pust. Jer su svi na godišnjem. Navečer je pun ko šipak, kad se došljaci sjate sa svih obližnjih plaža na ovaj komadić poluotoka.
Podvojena ličnost sutra bi opet mogla prominit ploču, zato sam od sutra - nedostupna. Odoh ja, pa kom pravo a kome krivo.
Prije godišnjeg idem večeras na koncert Lenniya Kravitza. Nije baš da znan šta piva taj lik, ali nema veze, valjda ću pripoznat koju pismu. Iden vidit šušur.
Ako ne zaspem. Prošlu noć san odspavala jedno četri sata.
Slavila Dan pobjede.
P.S.
Levantica je došla, je, hvala na pitanju, fulvus, zdravo i živo. Gola i bosa, kao što i priliči ovim temperaturama. I njenoj situaciji. I keširanju boravka kod nas dalmatinaca-iznajmljivača. Kad je platila troškove ljetovanja, unaprid, naravno, nije joj ni za japanke ostalo.
Izručila pozdrave, hvala draga.
Napravile đir po gradu. Na ugodnih 40. Zamalo dehidrirale, od vrućine, žeđi i govora.
Otpratila je na brod, tek toliko da se uvjerim di ide. Da mi posli ne priča priče. Bila ja u Zrču, partijala. Pa otišla đir po Hvaru da vidin elitu, pa u Dubrovnik, itd.
Neće ona meni, znan točno di ide brod u koji se ukrcala. I čekala san da se odveže. Šta je sigurno...
Dakle dragi moji blogeri, imam samo kratku poruku za vas: uživajte u ovo još malo ljeta što nam je ostalo.
Guštajte svom snagom u svakom trenutku u svakoj maloj stvari!
Ćao! Navratit ću!
Bija je post, ali ga je popapala zločesta maca. Glupi editor nije radija dobro, i sve otišlo u božjumater.
Nije da je bija nešto pametan, post mislim, lagana ljetna tema, u revijalnom tonu, ali bogami neću ga ponovo pisat.
Bilo je nešto o tome kako san jednu večer izašla vanka, u grad, i izgubila se u gužvi i događajima.
Ima je i slike, njih mogu ponoviti.
Dragi moji, sutra je praznik, Dan domovinske zahvalnosti, koji vam od srca čestitam, a možda nakon toga uslijedi i moj godišnji odmor. Radi okolnosti koje ne mogu sad iznositi, a tiču se neorganiziranosti, nezdravih odnosa i drugih loših stvari koje se događaju u mojoj firmi, to još nije sigurno.
Možda još navratim...
