Marketing
dobro se ilo...
Ovime san se hranila ovoga lita:
(Ovaj najveći zubac ima 6,5 kila.)
Ma naravno da lažen. Ka pas. Ovo je hrana za Talijane i Njemce, po gostionama. Ma i za Hrvate, ako će se mašit za takujin. Nismo izbirljivi. Gostoljubivi smo. Demokratični. Tolerantni.
Dobri smo i milosrdni. Od svojih usta odvajamo za nahranit stranca-namjernika. Bibliju imamo u malon prstu. Znamo naizust.
Nama domaćima preostaje samo ovo:
I znate što? Podiliću s vama jednu tajnu. Ove donje ribe bolje su od gornjih. Zubaci od pet-šest kila i nisu nešto. To je samo fama koju čuvamo za furešte. Lipo ih je vidit, za pravo reć. Ali za ist puno su bolji ovi fratri i podlanice od 20 deka do kila. Mmmmm...
Tako san sad sama sebi skočila u usta s onon Biblijon. Jebešga, kad mi je jezik brži od ovo malo pameti. Taki se rodiš, pa ti živi takav ovoliko dugo... Nije to lako.
BTW, danas mi je rođendan. Pogodite što iman za ručak...?
P.S. Evo poklanjan samoj sebi, a dobro ajde, i vama isto, jednu lipu pismu koja mi je osvježila lito. Bila bi je stavila i ranije ali nisan je mogla nać na jubitou, sad se pojavila:
(Ne znan kako vama, meni ne šljaka. Mislin, kad neko nema sriće onda ne može ni sam sebi poklon dat. A bolje se rodit bez one stvari nego bez sriće, zna se. Bemti.
Aaaaa, radi ustvari, samo se spot ne miče. Ali svira. Tribalo je samo zvučnike uključit. Ups.)
Post je objavljen 28.08.2008. u 08:37 sati.