Podvojena ličnost danas je rekla:
"A mala, ti nisi išla na godišnji!?"
Neki dan ista ta podvojena ličnost urlala je da se čulo na najbližem otočju da neće majci više niko na godišnji u sezoni. A još ga nas dvoje nismo bili iskoristili pa sam ja uredno jutros došla na posal, nakon što sam se digla u pet i po, ostavila uspavanu obitelj na godišnjem odmoru i priko sinjeg mora stigla u pusti grad.
Mislin, samo je ujutro pust. Jer su svi na godišnjem. Navečer je pun ko šipak, kad se došljaci sjate sa svih obližnjih plaža na ovaj komadić poluotoka.
Podvojena ličnost sutra bi opet mogla prominit ploču, zato sam od sutra - nedostupna. Odoh ja, pa kom pravo a kome krivo.
Prije godišnjeg idem večeras na koncert Lenniya Kravitza. Nije baš da znan šta piva taj lik, ali nema veze, valjda ću pripoznat koju pismu. Iden vidit šušur.
Ako ne zaspem. Prošlu noć san odspavala jedno četri sata.
Slavila Dan pobjede.
P.S.
Levantica je došla, je, hvala na pitanju, fulvus, zdravo i živo. Gola i bosa, kao što i priliči ovim temperaturama. I njenoj situaciji. I keširanju boravka kod nas dalmatinaca-iznajmljivača. Kad je platila troškove ljetovanja, unaprid, naravno, nije joj ni za japanke ostalo.
Izručila pozdrave, hvala draga.
Napravile đir po gradu. Na ugodnih 40. Zamalo dehidrirale, od vrućine, žeđi i govora.
Otpratila je na brod, tek toliko da se uvjerim di ide. Da mi posli ne priča priče. Bila ja u Zrču, partijala. Pa otišla đir po Hvaru da vidin elitu, pa u Dubrovnik, itd.
Neće ona meni, znan točno di ide brod u koji se ukrcala. I čekala san da se odveže. Šta je sigurno...
Dakle dragi moji blogeri, imam samo kratku poruku za vas: uživajte u ovo još malo ljeta što nam je ostalo.
Guštajte svom snagom u svakom trenutku u svakoj maloj stvari!
Ćao! Navratit ću!
Ostavljam ovo....
... i iden leći na šugaman.