Još ne mogu sebi doći. Puna san dojmova.
Eksplodirala glava! Jeste vidili sinoć u poučnoj seriji Dr. House? Eks-plo-di-ra-la! Otvorila se lubanja ka da je bomba bila u njoj.
Majketibožje, šta se sve živon čoviku može dogoditi!
A nije baš lipo bilo za vidit. Mozak, nako uživo, naturalistički sirov, baš i nije najlipši prizor na svitu. Mogla bi se sad sitit bar desetak lipših.
Po serije odgledala san zatvorenih očiju.
Ali niko me nije moga potirat leći. Morala san gledat do kraja.
Da vidin kako će to naš svemogući dotur srediti. Počistiti nered. Od krvi i ostalih "tjelesnih tekućina", kako to lipo kažu u doktorskin serijama.
Sve čekan kad će House kiksat. Kad će mu koji pacijent otegnit papke. Mislin, svi imaju neke užasne bolesti, kako ih more svih škapulati?
Čekan ga. Vreban.
Al nikako dočekat.
Svi se provuču. Kroz ušice igle, ali ipak nekako prođu. U zadnji čas. I ova sinoć se izvukla. Pošla doma zdrava. Malo je zamotali glavu di je eksplodirala i - na kućnu njegu.
Bemti, kako to?
Našin doktorima hausima rikavaju ljudi od upale pluća. Od zubobolje. Od slipog criva da ne govorin. Ako ne umru, baren ostanu bez udova.
Pa koji klinac ne zovemo lipo pravoga likara da poredi stanje po našin bolnicama? Da nas svih izliči?
Kad to završi, poslaćemo ga lipo u Sabor. Tamo su naši hrvacki najteži bolesnici. Beznadni slučajevi. Ali sabor je samo početak, pisofkejk. Ako prezirno frkne da šta smo ga zvali, ponudićemo mi dalje. Teže slučajeve. Složenije.
Od ministarstava do vlade.
Da vidi koji je njima vrag u glavi.
Imaju čudne simptome. Neviđene još u svitu. U njihovin glavama neka još neotkrivena bakterija čuda čini. Tamo raste i hrani se i onda... ne eksplodiraju njima glave ka sinoć onoj hausovoj pacijentici. Ne. Eksplodiraju naše. Ciloj naciji. Big bang.
Pa da te vidin, genijalče. Oš li ovo skužit, šta nas četri miljuna ne možemo? A ima među nama i likara, svake vrste.
Daj Haus, ako ko može ovo razmrsiti, to si ti.
Ne gubi molin te vrime s tin tvojin prozaičnim slučajevima, ti si stvoren za egzotiku. Koju možeš naći samo u Hrvackoj.
Ajde, platićemo. Jebemumater, skupićemo. Organiziraćemo koncert na jelačićplacu. Unajmićemo broj od HTja.
Ali mi znamo da Hausu nije važna lova.
Njemu je važan izazov. Samo nerazumljive bolesti njega palu. Šta su simptomi zajebaniji, to je on veseliji.
A mi mu upravo to nudimo.
Tešku medicinsku egzotiku.
Samo da nan i on ne reče da je prekasno. Da je bolest uzela previše maha. Da ne digne ruke. I pošalje nas doma. Da čekamo.
House je naša zadnja nada.
15.30 h
APDEJT PONOSNE MAME:
MOJA VRIDNA ĆER PRVA NA ŽUPANIJSKOM NATJECANJU IZ BIOLOGIJE!
NOVI DR. HOUSE? ILI BAREM RADMAN?
