Otapam se

Otapam se ko sladoled.

Mislim, znam da se svi otapate, ali...nit možeš normalno jest, nit spavat, ništa. Ja sam zakinuta i mogućnošću da se odem negdje bućkat, sunca bez ove godine. Navečer, kad bi malo i gurno čovjek nos van, satraše komarci. To su cijele eskadrile, ko bombarderi; jesi promolio glavu van, eto ih. Točno čekaju u zasjedama.
Predvečer sam izašla na par minuta zalit nekih par cvjetića, kad me nisu pojeli. Jedva utekla nazad u kuću.

Još sam skinula zavjese da se malo sprefriškaju u vešmašini. Zaključak – jebale me zavjese. Skinula ih nekako, a vratila na jedvitu muku, točno mi je došlo da ih idem zapalit nasred dvorišta al bile su mokre.

Cijeli dan imam mokri ručnik oko vrata i samo ga močim i vraćam. Vode i čaja sam polokala toliko da bućkam dok hodam. Sve mi muka dolazi, al moram pit tekućinu, šta da radim. Jedem na mahove, pojedem par zalogaja pa se preznojim i nastavim za petnajstak minuta, kad se dobijem od žvakanja tih par zalogaja.
Moj naklon do poda svim ženama koje po ovoj kipućoći kuhaju kompletan ručak za recimo četveročlanu obitelj. Ono, juha, pohanje, krumpir i salata. Mislim da bi skrenula s uma da sad to moram. Kad zahladi – može, sad – nema teorije.

I kad smo već kod zahlađenja...eto bi navodno sutra trebalo stić. Nastojim ne čitat najave raznobojnih upozorenja i meteoalarma, jer se ionako užasavam grmljavine i sveg tog sranja. Kud ću se još s tim plašit, ionako sam sva ižmikana.

A sad idem popit malo vode ( nisam jedno pola sata pila ) i pojest jedan sladoled. I zamišljat da je vani minus deset.