Pundža par ekselans

Kad se moj junior ženio, imala sam kosurinu do pola nadlaktice. Tešku ko deka i gustu ko amazonska prašuma.

Ja se i sad čudim kako mi nije palo na pamet ošišat to čudo i osvanut u svatovima sa kratkom frizurom i glavom lakšom deset kila. Al eto nije mi palo na pamet. Pa sam, uz sve ostalo živčanjenje, morala ujutro otić u frizeraj da mi slože pundžu, šta drugo.
Bio je dvadeset i drugi lipanj, jutarnja temperatura dvadeset i kusura. Nisam spavala par sati, i to na mahove, šta od vrućine šta od živaca. Popila kavu, rondala malo po dvorištu dok je moja Martina ukrašavala ogradu i šator, pa u frizeraj koji je radio samo za nas nekoliko, da ne dođemo u svatove sa krevetnim frizurama; pa ne ženiš sina i ne udaješ kćer svaki dan, jel tako.
Kad se frizerka primila moje kosurine...majkosvetabožja. Pa udri slagat i preklapat vamotamo. Pa frkafuljaka i smotuljaka ko u priči. Šnale samo sijevaju, one male crne. Guraj vamo, zakvači tamo. Šnale kineske, naravno, da čije bi bile; reko sad kad to počne otpuštat šta farbu šta ispadat iz glave usljed plesnih koreografija. Plus molitva cijelom katoličkom kalendaru da ne bude grmljavine, jer da je bilo – ubilo bi me ko zeca od tolike količine metala po glavi, da ne kažem kosi.
Nasjedila se ja na stolcu ko Mardž Simpson; kosurina je to jebiga, treba to savladat. Pa kad je završilo instaliranje šnala, udri betonažu trovremenskim taftom, onim koji nemre rasperušat ni orkanski udar bure. Mislim da je moja frizerka držala obloge tri sata da joj se ruke dobiju iza borbe s mojom pundžom.

Jedva ja preko pundže navukla bluzu koju sam kupila za uz kostim ( posebna je priča golubljesiva lanena haljina koja nije išla na mene u Sisleyevom butiku pa sam morala kupit kostim ). Pundža ni makac, učvršćeno to ko temelji onog tornja u Dubaiju. I tako cijele svatove; naskakala se ja, naplesala – pundža stoji nepomično. Ustala ujutro, dan poslje – pundža i dalje ko da sam taj čas iz frizeraja došla. Pa si mislim – jebote kak ću ja to raskopat uopće? Možda ću sad do kraja života hodat s tim kineskim šnalama i tornjem na glavi.

Raskopala sam je tek drugi dan, kad smo još malo feštali u dvorištu. Izvadila sam šnala iz glave za deset normalnih frizura za koje trebaju šnale, i dan danas mi je žao šta niko nije sliko punu posudicu šnala.

I ni dan danas mi nije jasno zašto se nisam sjetila ošišat na kratko prije svatova. A volim mislit da sam pametna i da sve znam.