Večera za pet, moja verzija

Nekoć davno, dok sam ja odrastala, nije bilo nutele za mrljat na kruh.

Pa se na kruh mrljo ili pekmez od šljiva ( mamin ) ili od šipka ( Podravkin, meni najfiniji ). Naravno, u slučaju da padne sol a ne šećer u tu svrhu se koristio ajvar ( mamin ) ili svinjska mast.
Obzirom da sam trenutno u nastojanju da se barem malo zbuckam, pekmezi otpadaju ko opcija. Radije koristim kobasice, špek i mast. Doista, kad je sama namrljam na kruh nikad mi nije fina ko šta mi je bila fina kad bi je za večeru priredio moj tajo. Masti ni previše, ni premalo; luk sitno narezan pa poprašen crvenom paprikom. To mi je, uz čvarke i luk, bila najdraža večera.

E pa večeras sam se natrpala ko da sam kopala u rudniku. Sad još dodatak u vidu pudinga i koja kruška ili jabuka, da malo razblažim tu mašćobu. Al to kad prodišem, nema smisla da sad odmah trpam. Još će mi slabo doć, a šteta je narušit osjećaj blaženstva koji nastaje sljubljivanjem špeka, kobasice i svinjske masti.

( Vi koji imate lajt večere nemojte mi sad uzet za zlo; samo radim na tjelesnoj masi ).