Vesna

Vesna je moja cimerica u sobi.

Žena ima 68 godina, nevjerojatan smisao za humor i tako toplu, prekrasnu dušu. Za bolnicu je naručila tovar pidžama, džabe joj govorili da mora imat spavaćice jer će iza operacije imat kojekakve priključke po sebi. U spavaćici je otišla samo do operacione sale; čim je stigla sa intenzivne ( u naglocrvenoj spavaćici, tu je odabrala za slavodobitni povratak na odjel ), krenula je kopat po ormaru da odabere pidžamu i u donji je dio bespoštedno utrpala sve priključke. Kako – to samo ona zna.

Neki je dan cijela vizita imala posla s njenom Cedevitom, znate onu bočicu šta stisneš pa mućkaš pa sto čuda. Prvo jedna sestra koja je mislila da treba samo otvorit bocu, pa druga koja se borila da Cedevita požuti, pa doktor koji je uzeo stvar u svoje ruke i riješio situaciju. Ja sam – uz blingbling pogled – samo zamolila da ako može i meni iščarobirat Cedevitu ( je, fala mu do neba ).

Jutros je natakrčila na glavu svoju kapu sa coflekom i izašla na Sljeme ( na balkon, to ona tak veli ). Ušla vizita, ona razgleda okolicu sa balkona i pozdravlja ekipu cezarskim pokretom ruke. Doktor kaže – koja je to carica, ja velim – hvala onom ko mi je dao caricu u sobu jer sam mislila da samo ja imam ispade svojeglavosti.

Vesna je strašna fajterica prokušanih vrlina. Tako snažna, moćna žena mladog duha u tijelu koje je ostarjelo. I znate što ću vam reć? U svojoj toploj pidžami, sa svim priključcima iza operacije, sa svojih 68 godina izgleda neuništivo.

Ima gard pred kojim se mogu sakrit sve plastičnjače i influenserice ovog svijeta, koje cmizdre nad puknutim noktom i šepire se dubokim dekolteima.
Vesna je čudo od žene, koje ću pamtit dok me bude.
Silno je volim, tako sitnu a tako moćnu.