Nema tu mjesta za mene

Gledam ja taj Masteršef, pa se čudom čudim, ko pura dreku.

Sad će neki reć – a čemu se čudiš? To nije Večera za pet, pa da skupe na hrpu pet ljudi i onda svaku večer jedan kuha za ostale ono šta on želi, pa se ljudi natovare negdje više, negdje manje i to je sva mudrost.
Ovo je kuhanje pod budnim okom tri člana žirija, vrhunska kuhara, koji onda izvoljevaju šta se treba skuhat i onda to po mogućnosti izvest tako da ih već pogled na jelo složeno na tanjur odvede na željenu destinaciju. Pa i Bože pomozi kad dobiju nešta donekle poznato, al kad dobiju jelo za koje nikad nisu čuli...kako ćeš skuhat ono za što pojma nemaš ni kako izgleda, ni šta stavit od začina, ni kako pripremat. I onda se svi čude, opet ko pura dreku, kad donesu tanjur na ocjenjivanje.
E onda u fazi ispadanja troje il četvero ajmo reć najlošijih prvo probaju ono šta su članovi žirija skuvali, pa onda oni to za sedamdeset minuta moraju skuvat. Pa su sinoć recimo dobili na probu smokve punjene bulgurom, brusnicama, pekan orasima, prženim sezamom, pored toga neku drljobu od kravljeg sira i paradajz salatu; drugi dio – nešta šta liči na šišćevape al nisu šišćevapi nego valjda mljevena janjetina i valjda opet bulgur izmiješani sa češnjakom i pečeni; treći dio – jaja na oko u tavici i gore pobacano nekakvo lišće od špinata i mislim paprika. A uz to još moraju i speć nekakve lepinjice koje to nisu.

Znate kad bi ja sve to napravila za sedamdeset minuta? Nikad. Pa ja bi još danas mijesila tijesto za sinoćnje zadane nazovi lepinjice. Kojih sedamdeset minuta, jebote? Za usitnit sve te gluparije, izdubit i napunit smokve, narezat paradajz, skuhat bulgur, napravit smjesu za te kobajagi šišćevape, zamijesit i speć već spomenute lepinjice, sfurit špinat i speć jaja u tavičetini? Plus poservirat da bude ko njihovo? Plus pogodit u toj brzini sve začine, da ne odrvene kad zagrizu smokvu jer ste zabunom utrpali ljutu papriku umjesto štajaznam cimeta?

E zato ja nikad neću bit masteršef. Ni onaj šta dođe do pola pa ispadne jer ne zna na prvu skuvat neki marokanski specijalitet. Ja se držim sarme, grisknedla u juhi, provjerenih recepata čušpajza, pilećeg paprikaša, pohanog i krumpir salate. Nisam ja za te tanjure sa točkicama i kistom povučenim tragom nečeg smeđeg.
Šta kaže moj ispaćeni životni supatnik kad vidi kistove – jel oni imaju likovni il kuhaju?

( ne volim stavljati ovakve stvari - fotke kad ne znam tko je autor, ali netko je, pa ako znate tko je – slobodno recite pa ćemo dodat ime )