Svaštanešta

Nedjelja osvanula oblačna, palo čak i malo kiše, pa sam odlučila peć piletinu i napravit onaj fini krumpir sa koprom i peršinom, dok još ima friškog kopra.

Dok se piletina cvrljila u rolu, sjetim se ( a bome i visim štračeći po društvenoj mreži ) da mi se frendica danas otputila na jednodnevno kupanje, al piše da je u Ičićima a rekla je da mora bit plaža u Njivicama i nijedna druga. Brže ja za mobilni uređaj pa ću nazvat, reko da je nije otelo. Nije, za Njivice su vozili jučer na kupanje, al to su saznale ona i njena frendica on d fejs of d plejs, kad su sjele ubus i kad ih je pozdravilo sa - dobro jutro, dragi putnici, drago nam je da idemo zajedno put Ičića...Pitale da zašto Ičići, pa jel se ne ide u Njivice? Kaže - išlo se jučer. I šta su mogle nego udarit tamo i forsirat plažu u Ičićima. Osim toga, kupila je novu tašku za plažu u duginim bojama i šteta je to ne pokazat.
Pa su malo plivale do krunica, imaju Ičići dvije - bijelu i žutu, malo bježale od meduza veličine vešmašine ( srećom bilo lokalnih galebova koji su promptno reagirali pa ih prvo na engleskom, a onda na hrvatskom upozorili da meduze samo njih čekaju u slanoj vodi da omaste brk; tu se odmah pokazala korist od kupnje taške u duginim bojama, viđen si na plaži jebiga ).

Dok su one ronjale moj je ručak bio gotov, i najeli se mi uneznano piletine i krumpira i salate, taman oprala suđe i pružila se da ubijem oko. Bubne valjda dvijehiljadedevetstodevedesetosmi po redu potres, i to dobar; tresu se vrata i prozori, malo garnitura zaplesala, onaj ružni zvuk iz podzemlja. Tu se ja dignem i bubnem prašak protiv živaca, znojim se ja i sve mislim jesam se sjebala šta sam raspakirala onu malu torbu sa rezervnih par gaća, majica i trenirki. Kasnije pročitam da je bila četvorka, na pet kilometara dubine. To kasnije mislim kad sam se probudila, smotala se i zaspala ko puh; općejepoznato da je idealno odspavat kad te tako sastavi stres iza ručka.

A izletnice su sad već u povratku. Osim šta je frendicu ubola osa u koljeno kad se prevrtala po ručniku, sve je drugo prošlo po peesu. Sretan put i sigurnu vožnju želi im HAK, i ja naravno.
Ja sad planiram nešta pojest i gledat Snatch na teveu od dvadeset nulanula.
Da dokraja odmorim svoje načete živce i malo se smijem.

( photo by - vidite i sami šta piše )