Kako prežderan preživjet lift

I tako. Sve šta je lijepo kratko traje, pa i produženi vikend i obligatno prežderavanje tijekom spomenutog vikenda.

Šunke još ima u tragovima, taman za jednu lajt večeru i možda za napravit francuski krumpir od ostataka. Punjena jaja su riješena ( e to volim jednako ko i šunku – kuhana jaja na pola, pa se izdube žutanjci i pomiješaju sa sirom i malo vlasca, napune se prerezotine i slažu na finu posteljicu od vrhnja i majoneze ). Francuske ima još, ja sam podbacila ove godine jer sam samo tamanila mladi luk. Hrena će bit za konzumaciju još neko duže vrijeme, rekla sam vam da sam ćapila krivu flašicu sa police u kateceu i ljut je do te mjere da smota žlicu kad ga kreneš grabit. Breskvice su pojedene, najveći dio riješila sam kad je drmno potres u uskršnjoj noći, pa dok sam se pokušavala smirit da zaspim pojela sam nepoznat broj breskvica uz svjetlost tevea. I mogu vam reć da je baš fora jest naležećke breskvice; legneš ko Kleopatra na bok, breskvice kraj sebe i opali. Kad si pod stresom onda ne razmišljaš jel normalno to šta radiš, bitno da te smiri. A mene jako smiri okus breskvica i hruskanje kristal šećera pod zubima ( ne volim štaubšećer, on praši ko blesav i lijepi se po ustima još blesavije ).

I kad već spominjem te francuske đakonije, šta mislite kako bi želudac - pretrpan šunkom, jajima, francuskom, mladim lukom, breskvicama i sve obilno zaliveno recimo fantom – reagiro na vožnju liftom do vrha Ajfelovog tornja? Kad lift krene pa se to sve uskubura u želucu, pa proradi svašta – ispušni plinovi, količina pojedenog, možda malo straha od visine jerbo je vrh tornja na nekih tristo metara...Pa te strah otvorit usta da bilo koga pitaš jel ima još puno papa Štrumf, da ne izviri pero od mladog luka il komad breskvice koji su u vožnji izmakli kontroli pa se možda malo vratili na početnu poziciju. Kad dođeš na vrh valjda bude lakše, gledaš s te visine Pariz duboko negdje dolje pod nogama, a onda dođe trenutak da se vratiš nazad liftom, pa pero od luka i komad breskvice opet stvaraju blagu nelagodu, samo sad zbog kontra smjera. I kad izađeš iz lifta, dođe ti da poljubiš majku zemlju al ne smiješ ni pomislit na to jer su noge još lelujave i nemreš se baš tako lako ni spustit na koljena, da ne bi pero od luka i komad breskvice potakli ostatak od prežderavanja i neslavno završili u travi.

A možda na ulaznici za vožnju na tristo metara visine negdje i piše – nemojte se ni slučajno prežderavat prije vožnje, ne stane toliko džogera i kanti u lift.
Mene bi izbacilo iz lifta na pola puta, il zbog zavijanja po crijevima od gladi, il zbog onog pera od luka i komada breskvice koji bi mogli uznemirit ostale turiste.

( fotke - moje, malo jela za pod zub i pogled sa visina koji sam danas dobila na Whatsapp )