Idemo dinstat

Danas dvadesetdevet celzija. Vruće da nemreš disat.

A ja po toj vrućoći moram u dućan, jer sutra dolaze najdraži frajeri i imam naručen pileći paprikaš za skuvat pa mi fale neke sitnice, plus šta još natovarim i ono šta mi treba ko zna kad. Krenem se presvuć - ne bi našla one tanke tajice u ormaru, nema šanse. Prevrnula ormar naopako. Pa kud se znojim od vrućine počela se znojit i od živčanoće jer ih nemrem nać. Ajde prestanim živčanit, obučem šos i majicu al moram obut na noge šta? Marte moram obut, jer nisam ponijela ništa ljetno. Idem ja po toj sparevini, nije mi čak ni tak prevruće za noge, i mislim si - ajme da me sad mama vidi kak štrapaciram u martama na toj vrućoći...prisjele bi mi i marte i sunce i dućan od elaborata.
Pa se natovarila u dućanu - daj luka, paprike, paradajza, sir i vrhnje, vlažne maramice, donat vodu, sladoled, čips; teža košara od mene. Potrpam to u tašku i vamos kući, i sjetim se na pola puta da nisam kupila omekšivač. Ne da mi treba nego mi je trebo sinoć. Nazad ne idem pa da Brad Pitt osobno radi na blagajni.
Jedva sam se dovukla doma, života mi. Lipsala one zadnje metre, a uz stepenice sam se već vukla naskroz. Izvadila samo ono šta mora u frižider, poduzela epidemiološke mjere pranja i dezinfekcije ruku, i evo sad dolazim do sebe. E sad kad se skroz dobijem, onda idemo s artiljerijskom pripremom za kuvanje pilećeg paprikaša - narezat luk, papriku, paradajz, piletinu i onda šta? Upalit peć i krenut to dinstat. Pa dok se dinsta usisat, oprat podove, letit oko ranjgle svako malo da se ne prismudi ( rekli bi Petrinjci ) i ostat živa na plus osamstočetrnajst, koliko će bit temperatura dok se ne zdinsta podloga za paprikaš jer ćemo sutra friško dodat krumpir, da ne ćubi u frižideru preko noći skuvan.

I sad ja vas pitam - šta reć onima koji uporno tvrde da je ženama sve lagano i da šta nonstop kukamo kak nam je teško? Nema im se šta reć; to se odmah podigne obrva u zrak i samo se kaže - pravi se mrtav i diši na uši.
Pa dok to sve budem bavila, zamišljaću da sam na Kupi, da ležim pod suncobranom il u plićaku prebirem kamenje koje uvijek pomalo nosim doma. I biće mi lakše. Pogotovo jer za podršku imam radler pa će bit još lakše. Ko još kuva nasuvo paprikaš, dajte molim vas.

( moja fotka Kupe od lani...najdraža moja rijeka, na svijetu )