Ovo će biti dobra noć ( predosjećam )

Danas nakon malo kasnijeg ručka ( a kvalitetno sam se natrpala graha s ječmenom kašom ) napravim kardinalnu grešku i legnem, ko da samo malo ispravim leđa iza osmosatnog sjedenja za kompom. Upalim teve, navodno sam trebala gledat onu emisiju Kod nas doma, kak li se već zove, il šta je već trebalo bit na programu.

Probudim se, kadli dnevnik u punom jeku: pogledam na sat i smrači mi se iste sekunde - 19:24. Vani potop biblijskih razmjera, pada kiša ko mahnita. Dignem se i mislim si - pa ja zbilja nisam normalna. Trebala sam počupat obrve, oprat, kosu, usisat. Čupanje obrva otpalo u startu, jedva ih vidim počupat na danjem svjetlu a kamoli u sumrak, trebala bi imat špigl šta povećava stopedesetdva puta, veličine satelitske antene. Ajde krenem bar oprat kosu. Uhvatim za tuš, znači kad je grom bubno...cijela se kuća stresla. Ostavim se ja i pranja kose, sjetila se susjede koja je za grmljavine bila pod tušem i skoro je ubilo ko zeca, jebiga kuća im kraj trafostanice a grom bubno u spomenutu trafostanicu. Imala je blizne po tijelu ko da ju je bičevalo, i to jako, a u kući izgorilo sve od električnih aparata osim miksera jer nije bio uštekan u struju. Ić usisavat? Kud po grmljavini, a i na katu sam, baš da u osam navečer bubam usisavačem nekom po glavi nema smisla. Pa sam oprala suđe i dočekala ispaćenog životnog supatnika koji se vratio s posla, malo nešta večerali i on se pobro spavat. Eno hrče da ori cijeli šlafcimer; reklo bi se, spava snom pravednika.

A ja? Ja u 22:32 razmišljam jel da se napijem il da poduplam dozu tableta, da možda zaspim tamo oko jedan il pola dva. Evo slušam Claptona i pušim. Kiša je prestala, al sad da idem prat kosu i sušit je...pa neću zaspat do ponedjeljka ujutro, a i ovi ispod već spavaju. Probudiću ljude fenom jebote, u pol jedanajst navečer. Ima nekog veša za peglat, al imam alergiju i na šištanje pegle kasno navečer. Da idem hodat po vani - ni to nije sigurno, još mi samo fali da se u mrakači sudarim sa pet šest migranata. Moraću leć u šlafcimer i gledat teve dok me malo ne ošamute tablete, a onda preć legnut na sigurno, da ne oglušim od hrkanja.

I sad ti budi normalna. Pa nemrem bit i da hoću.