Dolje pravila

Jel vama ikad palo na pamet da se devedesetdevet posto života svodi na poštivanje pravila i zabrana?

Dok si klinac - moraš pojest sav kelj iz tanjura inače će ti narast rep; moraš pokupit sve igračke inače nema van na igranje; ne šaraj po zidu, nisi normalan; ne špricaj van vodu iz kade, jučer je bila generalka; ne otimaj sestri igračke, neće ti Djed Mraz ništa donest za Božić; ne prolijevaj po sebi, nije još izmislilo prašak za veš koji iza tebe može skinut flekove s robe.
Kad kreneš u školu - ne napišeš li svu zadaću nema van; zašto su ti stvari razbacane po sobi; kak se nije reklo za onu jedinicu iz matematike, nećeš nosa promolit nikud dok je ne ispraviš; kaže učiteljica da stalno laješ pod nastavom, nema van; rekla mi je susjeda da ste se tukli putem iz škole, nemoj da to više čujem.
Kad malo frkneš - ajde peglu u ruke, ajde kuvaču u ruke, ajde prat prozore, ajde saugat, ajde riljat po kupaoni; trebaće ti to sve u životu, a i da ti ne treba - nema nikud dok ne napraviš ono šta treba.
Kad se udaš - uz peglanje, kuvanje, pospremanje dođe i sakupljanje čarapa, odštopavanje lavaboa od dlaka i pjene od brijanja, neuspješne edukacije o podizanju i spuštanju daske na vece školjki, pa porodi koji zapravo nisu ništa strašno, možda traju šesnajst sati al teže je svakako onima koji čekaju da se porodiš nego tebi. Pa se kroz izvjesno vrijeme ti reinkarniraš u svoju ispaćenu roditeljicu i namećeš pravila koja se imaju ispoštovat. Na poso - s posla, svaki dan ista priča, uz pojačano ribanje pred Božić il Uskrs.

I u svemu tome prođe život. Samo jednog dana skužiš da si u menopauzi, da te šibaju naleti vrućine i da više nemreš u cugu, u jednom danu skuvat turu ajvara nego jedan dan pereš sve šta ti treba, drugi dan kuvanje paprika i pečenje patlidžana i meljava, treći dan kuvanje i na jedvite jade pranje ranjgle.
I onda se samo po sebi nametne pitanje - jebote, pa kad sam napravila nešta za sebe, nešta šta me baš razveselilo? I nemreš se sjetit kad je to bilo i jel uopće bilo.
Zato sad iz ovih stopa momentalno obustavite sve navedene aktivnosti; gasi peglu, puštaj kuvaču i napravit nešta za sebe. Bilo šta, nebitno je. Lajat s frendicom na mobitel, čitat knjigu, razvrnut do daske mjuzu koja ti paše da svi cucki u ulici počnu zavijat od straha. Promijenit boju kose. Uzet daljinski i prebacit na neki cvilojebni film koji vam se gleda, na sveopće zgražanje ostatka življa koji s vama dijeli stambeni objekt. Natrpat se čokoladom iako se ne preporučuje žderat slatko poslje ne znam sad kolko sati navečer.

Život nas pregazi i ne napravimo puno toga šta smo sanjali. Pa daj počnite ostvarivat snove, koliko god oni maleni bili. Odnekud morate počet.

( photo by Dreamstime; jer mi to zaslužujemo )