Hešteg mrzimčekat

Ne znam kako vi, al ja mrzim čekat, bilo šta i bilo koga. Pa mene je i rodilo tri tjedna prije oficijelnog termina, biće mi se strpljenje istanjilo boravkom u trbuhu pa sam stigla na svijet u siječnju umjesto u veljači.

Znači ja kad moram čekat...to je vantjelesno iskustvo. Prvo budem nervozna ko u peemesu, ribam rol i tuškabinu i jebem sve po spisku. Onda nervoza pređe u bijes, e tu već postoji opasnost verbalnog delikta težeg oblika, ovisno ko mi naleti, na kraju krajeva ne piše mi na čelu - ona nema strpljenja ni crno pod noktom. I završna faza bude ravno mi je odavde do Crnog mora, samo to je opet jako dugo za dočekat, al opet na kraju dođe do te faze.
Obično se kockice poslože tak da prije il kasnije to šta sam morala sačekivat i načekivat osvane niotkuda, ničim izazvano. To je zapravo najopasnije, jer sam u stanju bit pa i neugodna, da se sama čudim šta mi je. Opet ko u peemesu, šizoidna cijepanja samo bez povisivanja decibela; kad prođe peemes onda valjda skužiš da dernjava nema svrhe i da je puno učinkovitije počinit verbalni delikt glasom slatkim ko šećerna bolest. Divno je i gledat reakciju dok serviraš ono šta imaš za reć; obično se usta otvore ko ladica i zjenice rašire do veličine one nekadašnje šalice za kavu na rožice. I nenadjebiv je osjećaj kad vidiš da ono šta ti je skakalo po živcima zapravo nije vrijedno ni ganglija ni živčanog završetka. Verbalno prekoračiš ko najlonkesu na cesti.

Šta sam zapravo htjela reć? Nije uputno poigravat se tuđim strpljenjem, al nikako.
Pogotovo kad je neko nestrpljiv ko recimo ja. Onda to ima nesagledive posljedice.
Kak vi stojite s tim, jeste strpljivi il ono šta hoćete morate dobit jučer a ne danas il nedajbože sutra?

( izletila mi ova pošalica nepoznatog autora u bespućima interneta, pa reko da malo piskaram o strpljenju, bolje rečeno o nestrpljenju )