12

četvrtak

studeni

2020

Smakonajavljivač

Ko da nije dosta koronarnostresnih situacija, ako je vjerovat predviđanjima nekog tamo frika koji svako malo najavljuje smak svijeta najnoviji smak bi se trebo desit dvadesetprvog prosinca ove godine. Znači ni Božića ove godine neće bit.

Jel mu se može vjerovat, o tom potom. Najavljivo je smakove svako malo, pa kad ne bude ništa onda on za nekih par mjeseci objavi da će eto bit smak svijeta tad i tad. Ove je godine po njegovim izračunima smak trebo bit dvadesetprvog lipnja, al je podbacio pa evo sad najavljuje najnoviju apokalipsu taman pred Božić.
I šta sad? Ić se pravit da pojma nemaš o najavi pa ne oprat prozore i zavjese, ne odmicat ormare i trosjede, ne radit generalke do bjesomučnosti pa ako opet omane čistit negdje iza Štefanja? Šta sa svom tom žderačinom za koju treba prvo kupit svu potrebnu logistiku i dovuć je kući, pa onda nakuvavat juhu, sarmu, odojak, grah salatu i francusku, pa kolače? Jel kuvat il ne kuvat? Pa se desi da on opet omane i na Božić jedeš pečena jaja jer u naletu panike nisi skuvala al baš ništa od uobičajenog menija. S druge strane, šta ako sve izglancaš pa se zbilja sve sjebe? Jel možete vi uopće zamislit koja je to šuta i prašina iza smaka svijeta, a zavjese friško oprane i popeglane? Nestaje to i struje, a frižider pun da se nemre ispraznit za barem tri - četri dana. Pa bi valjda trebalo samo s većega raskrčit tu šutu i samo jest i jest da se ne pokvari kad se već skuvalo unatoč upozorenjima.
Mene najviše muči kud ću s kacom sa kiselim kupusom. Sad stoji u špajzi, samo šta nije kisel za konzumaciju, i šta ak zbilja bude neko sranje pa mi kaca pukne i rasol se razlije? Pa izgrišće mi i vinasice u špajzi i parket u blagovaoni jebote. Znači dvadesetoga ujutro ja moram evakuirat kacu na terasu da izbjegnem kataklizmu s rasolom, a možda bi ipak skuvala i lončugu sarme, da ne budem gladna dok traje smak. Morala bi skuvat i još ponešto jer kuvam na struju, a rekli smo da kad je smak onda struje nema. Naime kad sam gladna nisam svoja, pa bolje da priredim i samo jedem nego da živčanim jer sam gladna.

Il da se Božić iznimno organizira tjedan dana ranije, da se pokupuje sve šta treba i okiti bor, da se nakuva i napeče sve ko i svake godine i onda u miru možeš iščekivat šta će se desit dvadesetprvog od ranih jutarnjih sati, jer si Božić već obavio.
Ne znam koja je gora opcija, dvaput kuvat jedno te isto u tjedan dana ako se ispostavi da je opet sjebo stvar sa najavom smaka, il ne kuvat uopće pa peć spomenuta jaja.

A ako odberem opciju da ne kuvam usljed straha od smaka, pa se ništa ne desi...e onda ću osobno potražit smakonajavljivača.
Da mu pokažem kakav smak je u stanju priredit postklimakterična žena koja je zbog njegovih verbalnih proljeva promašila skuvat sarmu, lako meni za čišćenje.

( photo by Depositphotos )


<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.