Nogobolja

Legenda kaže da sam nekoć davno bila u stanju hodat na potpeticama visine desetak centimetara. Obratit pažnju na "nekoć davno".

Jerbo kad imaš trideset i koju, onda ti ide pod normalno nasandrčit se na turbonaglovisoke potpetice i hodat i plesat ko da si bosa. Ko da imaš borosane il japanke na nogama, a ne ta čuda. E onda su me počele klat, i to opako; do te mjere da sam znala nosit rezervne cipele u najlonkesi za preobut se kad više ne bi mogla izdržat. Krenem recimo u neke svatove i onda istrpim dok ne prođe sakralni objekt i ulazak u salu, a onda čim se dočepam rasporeda sjedenja brže iz torbe one koje ne kolju stopalo ko da me inkvizicija ispituje jesam li il nisam ja spustila tuču iznad zagorskih brega. I onda uživaš u tom olakšanju kad se izuješ, jer se širom otvaraju rajske dveri - ništa ne stišće, ništa ne kolje, hešteg stopala uživaju.
Pa sam godinama nosila ravne đonove, čak nisam ni kupovala cipele na petu. Onda sam u Borovu naletila na prekrasne crne cipele najsličnije nekadašnjim salonkama i kupila ih u naletu ludila. Tu i tamo ih obujem za neku posebnu prigodu i onda jedva došepesam doma ak se sjebem u koracima pa ne ponesem druge šunjalice. Crvene cipele koje sam kupila za promociju su ista priča; jel ih obujem, jel krene stiskavac. Znači obuvanje je moguće neposredno prije nego šta trebam bit viđena u njima i po mogućnosti da samo sjedim ko torta, jer ak moram hodat sa svakim korakom požalim dan kad je babica prerezala pupčanu vrpcu i time me natjerala da dišem. Muka samo takva.
Al evo u baš ove sandale sam se zatelebačila na prvi pogled. I šta je najgore od svega, ja sam poprilično sigurna da ću ih kupit. Pa će daljnji razvoj situacije bit otprilike sljedeći - obut ih tu i tamo, napravit par koraka i zaključit da ja to al nikako nemrem nosit na nogama pa ih izut i vratit u kutiju. Znači preostaće mi dvije stvari. Prva - da ih nazujem na noge i u njima gledam teve navečer prije neg šta popijem šlaftablete, naravno s nogama na tabureu. Nedajbože dizanja, šlape moraju bit na gotovs jer do sudopera u kuhinji u njima mogu doć jedino ak me se teleportira. Druga - ako i bude prigoda da ih obujem, onda ih nosim pod rukom da ljudi vide da ja imam prikladne sandale, a na nogama one uobičajene drlje od kojih me stopala neće bolit iduća dva tjedna.

Već se vidim kak ih probavam u dućanu i spremam kutiju da bi ih tu i tamo obula i zaključila da pužuć trebam puno više vremena da nekud u njima dođem.
Al kad su mi krasne. Možda prohodam, nekim čudom, u toj divoti koja na fotki izgleda tak bezazleno.

( photo by zadovoljna.hr )