Čađava posla

Vi sigurno čistite dimnjake u nekom normalnom vremenu. Kad se ne loži, po vrućini, kad se dimnjačar ne mora sav ispeć dok loštra po dimnjaku.

Ja naravno ne čistim tad dimnjake. Jel nije ljepše dimnjak čistit usred adventa, recimo na današnju Barbaru? Dođem doma s posla, kamin još onak i ugrijan i krenem naložit vatru. Kadli kamin usred mog loženja otkazuje poslušnost. To je dima ko kad se zapali šezdesetosam bengalki. Otvaraj prozore i vrata, čačkaj, šta god da napravim on i dalje nemilosrdno dimi. Tu ću ja skinut vratašca na dimnjaku i ko sama krenut malo pročeprkat, a unutra čađi da bi se mogla kuća sazidat. Dimi kamin veselo, ja za telefon i zovi dimnjačara, šta drugo. Jednom rukom držim telefon, a drugom smičem dasku za peglanje punu veša šta sam mislila krenut peglat al eto nisam stigla jer rastjerujem dim iz kuće. Pa da ne smrdi još i veš po dimu, kad već ja mirišim ko šunka.
- Dobar dan, Rossovka je.
- Dobar dan, poznam glas.
- Slušaj, imam situaciju. Ti znaš da ja nisam normalna i da nikad ne čistim dimnjak kad treba. jelda? E pa sad treba čistit, i to hitno. Evo dima ko na Dinamovom stadionu.
- Imate sreće, taman sam završio. Eto me za par minuta.
Ja brže otključam vrata, priredim kante, vreće za smeće, metlu i to šta već ja imam od pomoćne aparature. Stiže on sa dijagnostičkim pomagalima, iščisti dvjesto kila čađi iz dimnjaka i kaže - moram čistit i kapu. Ja sva sretna šta nisam ni takla dnevni boravak, znači baš me briga šta će sad bit šouprogram u vidu još tristo kila prašine iza skidanja kape i komada gline kojekuda. U kući fino friško, jer moram luftat da izađe jebeni dim. Naš dimnjačar u roku par minuta očisti i kapu, donosi i neku veliku šeflju kojom rošta još tamo negdje iza da pročisti do kraja, a ja izvlačim čađ u dvjema plastičnim posudama, jednoj manjoj najlonkesi i jednoj dopola punoj crnoj vreći od smeća. Imam osjećaj da mi je nos pun čađi ( a možda i je, pa i ja sam kopala po dimnjaku prije njega ).
- Hoću onaj drugi kamin isto riješit?
- Nećeš ne. To ćemo onaj drugi vikend, bitno da je ovaj veliki osposobljen.

Odlazi on, ja brže zatvaram vrata i trpam u kamine. Jurišno brišem bolesnika zvanog očišćeni kamin i usisavam, jer moram stić na zbor. I ko i svaki put polažem svečanu zakletvu da ću od iduće godine čistit dimnjake na plus četrdeset, kad i sav normalan svijet. Sva sreća da nije počelo dimit na Badnjak, pa ja bi neprimjetno izvršila harakiri uz šljaštenje lampica sa bora.