Mostovi naopako

Da je meni dalo napisat scenarij za "Mostove", al bi to bilo remek djelo za pogledat.

Početna verzija bi možda bila da Frančeska zajedno s mužem i djecom ide na stočni sajam, pa bi film bio uprizorenje uzbudljivog putovanja sa juncem u kobači, pa dolaska na sajam, pa sve o načinu izlaganja goveda i ocjenjivanju istih, možda recimo i neki ringišpili il autići na sudaranje gdje bi se vozili svi osim junca, naravno, kućeš s njim na ringišpil zaboga. Al koga bi zanimo film u trajanju dva i kusur sata o obiteljskom izletu bez mogućnosti incidenta.
Znači išla bi druga verzija. Recimo ostala bi Frančeska ipak doma ta usrana četri dana, dočekala iznenadnog posjetioca i na prvu ga krivo naputila da skrene recimo prema susjedovoj farmi i da ga izujeda susjedov opaki cucak. Pa kad je takav izujedan dođe napast da kud ga je poslala i da jel normalna, onda ga u naletu ludila malo još zgazi traktorom, jer se našo pametovat dok ona ide u rikverc, a traktorom ne vlada baš najbolje.
Nekak mu pruži prvu pomoć ( ne smiju ni povrede bit prejake, o čemu će bit film; pa nemre glavni junak bit mrtav nakon petnajst minuta ), pa skuva nešta za pojest da se frajer malo okrijepi, al presoli jelo do daske tak da požali dan kad mu je uopće palo na pamet dolazit se raspitivat o jebenim mostovima.
E onda joj bude malo žao šta je bila tak bezobrazna, pa ga ipak zove drugi dan na večeru, al kupi najgoru moguću haljinu, u boji koja njemu ide maksimalno na živce ( čisto da ga iziritira ) i skuva ono šta je eto ko slučajno pitala jel voli jest pa joj reko da to ne jede nikad, a možda ni tad. I onda večera nemre završit drugačije neg da joj on kaže da u haljini izgleda ko da su je djeca radila od plastelina i da kuva ko Bordžija, a ona njemu mora odbrusit da šta ga briga za njenu haljinu i da nek ide jest u lokalni restoran, najlakše se nekom natovarit na grbaču i džabe žderat, pa još prigovarat.
U toj drugoj, preinačenoj verziji nema ni teoretske šanse da se Frančeska zateleba u Roberta, nego ga nakon šta su se posvađali za večerom šalje kod susjede gdje ga je već izgrizo cucak, nek se ona s njim bori i zaljubljuje i odljubljuje, ak joj se eventualno svidi. Pa kad on ode za tim poslom, lijepo sjedne i zapali i gleda teve ( neku tursku sapunjaru recimo ) i sekira se nad sudbinom tamo neke Šeherezade koja se bori protiv zle svekrve, muževog brata i ko zna koga sve ne. I legne i spava snom pravednika, dok se susjeda bakće sa iznenadnim posjetiocem i smišlja kud bi ga poslala da izbjegne komplikacije u životu.

E to bi bio film. Nit bolova, nit problema. Samo laganini.