Konzilij

Neki dan ja na putu za Zagreb ( doktorima, da kud bi išla, ne valjda na preduskršnje rasprodaje ), i sjednem baš usred liječničkog konzilija. Žene putuju na poso, pa opali o boleštinama. To se operiraju tumori, bljuje se od kemoterapija, imaju se klimakterične tegobe, razbijaju se kamenci u bubrezima i žuč se odstranjuje laserskim putem, ugrađuju se stentovi...čuda jedna u sedam sati ujutro. Ja luda, šta mi preostaje nego slušalice u uši i nađem si malo relaksirajuće mjuze, da me ove ne satru do Zagreba medicinskim zahvatima. Slušam ja, slušam, pa vidim da šute, reko idem malo surfat, vijesti pročitat i tak.

Skinem ja slušalice, kad gospođa pita da jel znam ja kolko je štetno slušat glazbu prek slušalica, može se oglušit i ko zna šta sve ne može bit s ušima. ( Iskreno, ne znam zašto al eto ja uvijek imam probleme s tim velikim govornicima, baš se meni nađu obratit s dubokoumnim pitanjima).

Velim joj - oprostite, da ne kažem pardonemua, vidim da ste vas tri jake u medicini pa se ne bojim, ak mi pukne bubnjić već ćete ga zakrpat, sigurna sam da u torbi imate i iglu i konac, jedino je možda anestezija problem jer nisam čula da se ijedna razumije u tu granu medicine, samo tumori i ginekologija i gastroenterologija i kardiologija.
Žena me gleda znate onaj pogled - jesi ti uopće normalna, kaže - pa ne morate odma bit bezobrazni. Reko - pa nisam bezobrazna, vidim da ćete me medicinski zbrinut upravo da mi pukne i slijepo crijevo, a da ne bi uši riješile.

Jel to bezobrazno osjećat se sigurno kraj tri il četri primarijusa, ajde recite? Osim toga, i Beethoven je oglušio i osto živ, još je takav sklado najbolja djela ( doista, nije imo slušalice u ušima al eto ko primjer sam uzela ). Uglavnom konzilij je prešutio ostatak vožnje, sad jel zbog toga šta su riješile sve pacijente il zato šta su se bojale da imam oštećenje svačegnečeg osim ušiju - ne bi znala. A nisam htjela načinjat temu da me ne krenu pregledavat, bilo mi prerano.