Trpaj dok ima mjesta u kolicima

E sad za koji dan kreće uzbuna na zelenom vrhu. Slično predbožićnom urnebesu po dućanima, kreće preduskršnji determinirani kaos. Dobro, ima razlike ( drastične ) - nije minus dvadeset, ne smrzne se sve u kesama ak ste pješak; ne trebaju lampice za bor i 128 metara produžnog kabla; ne treba jurišat za odojkom i tražit oko pecane one koji su preživjeli obred pečenja i baražnu paljbu petardama i šesnaest promila alkohola u krvi; ne treba unosit pa iznosit ono pikavo smolasto zeleno govno, koje kad se iznosi izgleda ko da stiže ravno iz Fukušime. Al svejedno je tukež po dućanima - šunke, plećke, rolano i jedno i drugo, vakenake šunke, pa leti za farbama i slikama za jebena jaja, pa otimaj nekom bakutaneru zadnjeg čokoladnog zeca ( a ima jednu košaru punu samo zečeva, fuj ), pa brže juri po janjetinu dok nije gamad sve razgrabila, pa po rotkvice, francusko povrće očišćeno pa smrznuto, grožđice, pecilni prašak, oblatne, pudercuker, kineski stoljnjak sa zecom koji izgleda ko Maocetung, pa čekaj u redu pol sata, pa izađi iz reda jer si zaboravio uzet hren i uskršnju pincu i plastične pisanice za po grmlju oko kuće...strašno.

O samom lizanju po stambenom objektu neću trošit riječi, to su Braća Karamazovi - dopunjeno izdanje. Pa kuhanje šunke ( domaćice kod kojih se kuha u kotlu- oprez da muški ne padnu u kipuću vodu, opetovano zbog povišenih maligana u krvi ). Pa bil se farbale pisanice, pa ne bi pa bi, eto možda utrpaš nekome koju kad dođe, kak ćeš bit bez pisanica na stolu. Pa kolači, salaturine, juha, punjena jaja....pa mili Bože, kad konačno krene prejedanje variš tjedan dana ko boa konstriktor uz pojačano doziranje sode bikarbone i mineralne ( ko šta rekoh - isto ko za Božić, samo drukčiji meni i vanjska temperatura ), satra hren...uglavnom eto opet dobrog razloga za ludovanje po dućanima i prejedanje bez kraja i konca.