Potok42

petak, 24.04.2015.

Čekanje

Čekao si sam i u društvu.
Čekao si gnjevno i beznadno.
Na kolodvorima, ulicama, ispred ulaza.
Na krovu.
Čekao si i po noći i po danu.
Čekao si zabrinuto i po dužnosti.
Čekao si da pođeš i da stigneš.
Pored kaveza s divljim životinjama.
U tuđim kućama.
U autu.
Na trajektu.
Čekao si i po kiši i po suncu.
Čekao si na svojoj zemlji.
Čekao si pričekati.
Na prozoru.
Na biciku.
U školi, na poslu, pred kinom.
Čekao si uporno i samouvjereno.
Čekao si spreman i prisiljen.
Na tavanu i podrumu.
Pored javnog WC-a.
U svojojoj kući.
Čekao si skriven i uznemiren.
Čekao si često a da to nisi ni znao.
Čekao si i načekao se.
Čekaš i čekaš.
A sada čekaš da čekanje zauvijek završi.
Ne brini
to ćeš sigurno dočekati.

petak, 17.04.2015.

nešto ti ne odobravaju

teško je ne opaziti da ti
nešto ne odobravaju da su
u tebi pronašli nekakav razlog
svog nezadovoljstva. možda
u samom tvom postojanju
i tvojim odlukama;
zaokuplja te poput novog iskustva
njihova stvrdnuta ljutnja
jer zubima trga
vašu uzajamnost.
vidiš ih šutljive
čuješ ih nakostriješene.
izgubio si njihovu naklonost
a da ne znaš istinski uzrok.
odvraćaš im:
ljutiš se što su gnjevni
zamjeraš im negodovanje.
i kružnica vaše povezanosti
promijeni se u zavojitu crtu
čiji se krajevi ne dodiruju.

srijeda, 08.04.2015.

a da gledam samo ispred sebe

kada se osvrnem pogledati
što sam učinio osjećajima
i istinskoj prirodi stvari
dopustivši pad
odlomljenim komadima
mog teškog nezadovoljstva –
vidim ih zgnječene i izobličene,
prepoznatljive a čudnovate.
a da stečeno nezadovoljstvo
ostavim u bloku sa mnom
i gledam samo ispred sebe
napisao bih:
volim kišna jutra i njihova
mirisna obećanja
volim pomisliti na avanturu
naše prošlosti
volim se bojati za nas, jačati
oprez od bujica vremena.