Pisati se mora, jer dok ne odvrneš slavinu voda ne teče
petak, 08.04.2022.
Sve cvijeta, priroda se budi a ja se gušim
I tako već godinama.
Pijem tablete, špricam nosnice.
Pa istrpim ovo najljepše doba godine.
Sunce sija, sve zeleni i priroda se farba.
U najljepše boje.
I sve je idilično.
A ono…
Da bar nisam alergičar.
Al jesam.
Pa funkcioniram samo rano ujutro i kasno navečer.
Kao da mi nepoznata sila stišće glavu i sužava pluća.
Ne dišem nego dahćem.
Ne kišem nego groteskno grmljavinski kašljem.
Nekontrolirano.
U serijama.
Pa kolege idu od ureda do ureda uznevjereni.
Ma ipak, volim ovaj dio godine.
Proći će i to.
Sve prođe, doći će uskoro rano ljeto.
Stari godišnji i prvi dio ljetovanja.
Bez zadrške volim ovaj dio godine.
Stignem iznositi sve one jaknice, nakupovane nepotrebno, koje nemam kada prošetati.
Ujutro je prehladno, popodne prevruće.
Imam zato u autu garderobu.
Parkiram i biram opravu.
Sunčane naočale nosim da diskretno promatram nove trendove.
Mislim, promotrim i manekene.
Mislim...manekenke.
Nije ovo žalopojka.
Živcira me što mi se stalno spava.
Što me guši ova probuđena priroda.
Ne da mi disati.
Al proći će.
Sve će proći pa uživam.
...
Oznake: proljeće
