Pisati se mora, jer dok ne odvrneš slavinu voda ne teče
subota, 25.06.2022.
Galeb na krovu dobra auta
(nije romantično, nema ljepote)
Vidio sam ga dovoljno iz daljine. Po blještavilu dalmatinskog jutra. Kvart je postao gradilište, svaki nas dolazak, dočeka nova apartmanska vila. Ispred skupih kvadrata, skupe limuzine.
Galeb klepeta po krovu jedne takve makine. Škripi i lupa. Udara krilima, lupa kljunom. Bijesan je. Daleko sam, nedovoljno doduše, pa vidim predugi rep glodavca kojeg pokušava rastrgati i progutati.
Otrčao sam svoj trening, kupio peciva i friški kruh za svoje koji spavaju, doručkovati ću po drugi put, ne zelim da mi prizor pokvari zadovoljstvo otrčanih kilometara. A ni jelo. Dok drugi spavaju....to mi je pokretač, to me potakne....oni spavaju ja tabanam cestu uz more. Ja donesem doručak, pa ih probudim. Oni doručkuju, ja isplivljam sat u moru.
Gledam udesno da ne vidim, ne pada mi napamet otjerati pticu. Al sve škripi, klopora, lupa. Galeb je nesiguean na krovu auta. A nerviraju me ti skupi auti, imaju svi garaže, briga me zato za izderani lak na krovu.
Neznanac stoji ispred ulaza u moje dvorište, očaran je prizorom , oduševljen, znatiželjan. Hipnotizirano promatra borbu nespretne ptice i krepanog štakora. Pocupkuje, naginje se, gleda me, traži mi pogled, želi da ne propustim scenu.
Mene lik zainteresirao. Srednjovječni, situirani lik, u solidnoj opravi, uredne vanjštine. I nečeg dječačkog u pogledu.
Ja samo želim proći u dvorište, odbijam njegove signale da pogledam borbu. Začuden je, dvoumi se da mi se obrati, da osigura da ne propustim spektakl.
Mislim si, čovječe što ne otjeraš pticu, apsurdno je da je za trganje plijena izabrala jedini auto u blizini. Izgrbat će, iznerediti. Pa nije to borba orla i zmije! Nema tu neizvjesnosti.
Ignorirao smo ga, prošao pokraj njega, za slučaj da se dodirnemo, jer je lik pocupkivao kao da stoji uz ring, premjestio sam vrećicu u drugu ruku, da izbjegnem slučajni kontakt.
....
Oznake: Galeb
